Aktuelno
CORNERS
CORNERS je platforma za umetnike i publiku koju osmišljavaju i vode kulturne organizacije sa uglova Evrope.
CORNERS pruža mogućnost umetnicima i istraživačima da ostvare multidisciplinarne savremene umetničke i kulturne saradničke projekte. Cilj projekta je da se omogući razmena koja prevazilazi geografska, politička i ekonomska ograničenja. Od 2011. godine, preko 50 umetnika i istraživača (a taj broj raste) su se upoznali preko projekta CORNERS, a preko 30 organizacija i institucija se postale partneri i saradnici. Zajedno sa novim umetnicima i istraživačima koji su se pridružili projektu, oni će nastaviti da istražuju periferiju Evrope i započinjati umetničke projekte u graničnim umetničkim poljima da bi ih prenosili iz jednog ugla Evrope u drugi. Saradnja će se ostvarivati na različitim mestima širom Evrope, gde će se umetnici i njihova publika okupljati na neobičnim mestima i javnim prostorima, koristeći partnerske gradove kao svoje bine: Umea i Stokholm (Švedska), Ljubljana (Slovenija), Gdansk (Poljska), Beograd (Srbija), Zagreb i Rijeka (Hrvatska), Donostia i San Sebastijan (Španija), Belfast (Severna Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo), Mildsbro i Nortamberland (Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo) i Prizren (Kosovo).
Budžet ovog projekta je 2.566.000 EUR - polovina ovog iznosa biće pokrivena od strane programa Creative Europe, a druga polovina biće obezbeđena iz lokalnih fondova partnera projekta CORNERS.
Podrška Creative Europe programa nam pruža mogućnost da nastavimo da gradimo dinamičniji i raznovrsniji projekat. Nastavićemo da povezujemo umetnike, otkrivamo nove regione, upoznajemo i pridobijamo novu publiku za saradničke projekte iz umetnosti i kulture. U narednih tri i po godine, počevši od 1.septembra 2014. godine, 11 partnera radiće zajedno: Intercult (Švedska), Pogon and Drugo More (Hrvatska), Exodos (Slovenija), Arts Council Northern Ireland i ISIS Arts (Ujedinjeno Kraljevstvo), City Culture Institute/Gdańsk (Poljska), Donostia/San Sebastián 2016 (Baskija/Španija), Cultural Centre REX (Srbija), Teatro Pubblico Pugliese (Italija), i DokuFest (Kosovo). Prvo okupljanje partnera bilo je održano u Zagrebu 15. i 16. septembra.
Prelazimo u novu fazu – “od istraživanja i razvoja” u “kulturnu akciju“.
Za više informacija posetite www.cornersofeurope.org
Fotogtafije i video materijali su dostupni na www.cornersofeurope.org/archive/photos-and-videos
ENGINE ROOM EUROPE
Engine Room Europe je trogodišnji projekat posvećen održivoj budućnosti evropskoj nezavisnog kulturnog sektora kroz ulaganja u radnike u kulturi i njihove kreativne procese. Ovaj cilj biće ostvaren trogodišnjim programom aktivnosti širom Evrope. Projektni programi imaju četiri glavne teme: umetničku produkciju i procese; mobilnost i trening; interkulturni dijalog i održivost, a koordinisaće ih 11 koorganizatora, odabranih na osnovu geografske zastupljenosti, iskustva, novouspostavljenih profila i različitih kompetencija. Kulminaciju ovog projekta predstavlja velika konvencija u Amsterdamu, na proleće 2014, gde će se predstaviti, debatovati i slaviti čitav spektar projektnih rezultata. Ova konvencija će biti otvorena za širi evropski kulturni sektor, a biće pozvani i ključni lideri i liderke u kulturi. Veoma je važno da će projekat nastaviti da obogaćuje evropsku kulturu i posle svog završetka, kroz interaktivni internet resurs koji će predstavljati arhivu nezavisne kulture scene. Ova 'živa' arhiva će sadržavati bogatstvo aktivnosti i znanja projekta Engine Room Europe, i, istovremeno, omogućiti po prvi put, nezavisnom kulturnom sektoru jedan širi evropski resurs koji će nastaviti da održava i razvija partner projekta - Trans Europe Halles (mreža nezavisnih kulturnih centara). Sam projekat Engine Room Europe i njegovi rezultati neće biti samo važni događaji za nezavisni kulturni sektor, već će predstavljati i nova mišljenja i nove vizije iz cele Evrope, ponavljajući sličnu poruku različitim glasovima: da je nezavisna kultura istraživački i razvojni motor evropskog građanskog života, a da će ovaj projekat doprineti njenoj održivosti i živosti u budućnosti.
Koordinator: Melkweg (Amsterdam, Holandija)
Koorganizatori: Trans Europe Halles (TEH), Lodz Art Center (Lođ, Poljska), Mains D'Oeuvres (St Ouen, Francuska), Stanica (Žilina, Slovačka), ufaFabrik (Berlin, Nemačka), TNT (Bordo, Francuska), Kulturni centar REX/Fond B92 (Beograd, Srbija), NOASS (Riga, Latvija), Röda Sten Art Centre (Goteborg, Švedska), La Friche Belle de Mai (Marsej, Francuska) and Tabačka (Košice, Slovačka).
Crossroads East West (Raskršća Istok Zapad), projekat Kulturnog centra REX/Fonda B92, predstavlja proces saradničkog istraživanja aktivnosti i projekata pojedinaca, organizacija i institucija, kao i njihovih stavova o značaju i važnosti interkulturnog dijaloga. Takva saradnja uključuje identifikaciju, analize i poređenja sličnih ili povezanih projekata, praksi i primera interkulturnog dijaloga u različitim zemljama, što bi dovelo do stvaranja šire regionalne i evropske mape, kao i do razmene učesnika u ovim projektima i procesima, istraživanju najboljih načina i formi prenošenja ili unapređivanja njihovog interkulturnog znanja i ambicija. Ovakav saradnički projekta dao bi kreativni doprinos boljem razumevanju značaja interkulturalnosti i dijaloga, ne samo na regionalnom već i na širem evropskom planu.
Prva debata u okviru ovog programa bila je održana 26. i 27. juna u Kulturnom centru REX pod nazivom U mašinskom odeljenju: uslovi rada u kulturi. Više o debati na "U mašinskom odeljenju, uslovi rada u kulturi".
----------------------------------------------------------------------------------------------
Engine Room Europe (maj 2011 - april 2014), sa ukupnim budžetom od 2 095 297 evra, je jedan od 10 projekata izabranih za finansiranje od strane Programa za kulturu 2007-2013, Strand 1.1 budžet 2011. Za listu odabranih projekata, posetite veb sajt EACEA.
CROSSROADS EAST WEST/RASKRŠĆA ISTOK ZAPAD
Crossroads East West (Raskršća Istok Zapad), projekat Kulturnog centra REX/Fonda B92, predstavlja proces saradničkog istraživanja aktivnosti i projekata pojedinaca, organizacija i institucija, kao i njihovih stavova o značaju i važnosti interkulturnog dijaloga. Takva saradnja uključuje identifikaciju, analize i poređenja sličnih ili povezanih projekata, praksi i primera interkulturnog dijaloga u različitim zemljama, što bi dovelo do stvaranja šire regionalne i evropske mape, kao i do razmene učesnika u ovim projektima i procesima, istraživanju najboljih načina i formi prenošenja ili unapređivanja njihovog interkulturnog znanja i ambicija. Ovakav saradnički projekta dao bi kreativni doprinos boljem razumevanju značaja interkulturalnosti i dijaloga, ne samo na regionalnom već i na širem evropskom planu.
Aktivnosti u 2011. godini:
Prva debata: U mašinskom odeljenju: uslovi rada u kulturi.
Umetnička rezidencija: MIKROKULTURE
Druga debata: MIKROKULTURE - prezentacija rezultata radionice
Aktivnosti u 2012. godini:
- Debata: Debаtа o institucionаlnom tretmаnu rаdа "Cigаni i psi" Zorаnа Todorovićа
- Umetnička rezidencija: Bojana Piškur, Slovenija
Aktivnosti u 2013. godini:
- Debata: U mašinskom odeljenju: uslovi rada u kulturi 2
- Debata: Parada i politika
- Debata: ČOVEK NA PUTU (u očima i poimanju njegovih nevoljnih domaćina)
Crossroads East West (Raskršća Istok Zapad) je deo trogodišnjeg projekta Engine Room Europe.
MI I ONI
Tokom januara i februara 2013. godine, Fond B92, Kulturni centar REX i C31 - Centar za razvoj kulture dečjih prava zajednički pokreću edukativni program u saradnji sa Kalmar Lans muzejem iz Švedske. Program je namenjen učenicima VII i VIII razreda i osmišljen tako da podstakne učenike da istražuju lokalnu istoriju Dorćola u vreme Drugog svetskog rata i u događajima iz prošlosti prepoznaju pitanja koja su aktuelna danas. Tema koja je u fokusu je „Mi i oni", odnosno pitanje identiteta, uvažavanja različitosti i solidarnosti sa drugima. U početnoj fazi ovog programa, partner je Osnovna škola "Braća Baruh" čiji su učenici polaznici ovih radionica.
Ovaj edukativni program se bavi savremenim društvenim pitanjima i problemima koristeći istoriju izabranog lokaliteta kao polaznu osnovu. Svojim aktivnostima doprinosi razvoju sposobnosti kritičkog mišljenja, rešavanja problema, dijaloga i saradnje sa drugima, kao i formiranju stavova, uverenja i sistema vrednosti u skladu sa ljudskim pravima, uvažavanjem različitosti, negovanjem solidarnosti i lične odgovornosti. Učenje u istorijskom okruženju, o istorijskim procesima i događajima, ljudima u prošlosti, njihovim ulogama i odlukama, polazna je osnova za promišljanje o sadašnjosti i aktuelnim pitanjima u današnjem društvu.
U razvijanju programa korišćena su iskustva Muzeja regije Kalmar u primeni metoda učenja u istorijskom okruženju, a posebno koncepta „putovanje kroz vreme" koji ovaj muzej razvija od 1980. godine u saradnji sa osnovnim i srednjim školama, kao i kroz međunarodnu mrežu (www.bridgingages.com). Učenje u istorijskom okruženju omogućava učenicima i nastavnicima da dožive prošlost koristeći sva svoja čula. Na izabranom istorijskom lokalitetu učenici „putuju kroz vreme", obučeni u kostime jednog vremena ulaze u uloge ljudi iz prošlosti i žive jedan dan njihovog života, što rezultira boljim razumevanjem prošlosti i sticanjem trajnijih znanja. Ovaj metod je i polazna osnova za promišljanje o sadašnjosti jer se, polazeći od istorijskih činjenica, svedočenja i priča iz prošlosti, postavljaju ključna pitanja koja su relevantna za događaje iz prošlosti, ali i u današnjem društvu; a nakon igre uloga i „putovanja kroz vreme" podstiče se refleksija i dijalog o tim pitanjima.
U osnovi ovog pristupa je saradnja između muzeja, kulturnih institucija i škola usmerena na unapređivanja nastave različitih predmeta i ostvarivanja ciljeva obrazovanja.
Projekat se realizuje uz podršku Švedskog instituta.
[ # ]
KAFE NOVI DRUŠTVENI ODNOSI
KAFE NOVI DRUŠTVENI ODNOSI je deo govornih programa Kulturnog centra REX. Tokom ovih programa, ulazni hol u REXu se pretvara u kafe pod obećavajućim nazivom Novi društveni odnosi. Ideja o kafeu pod ovim nazivom inspirisana je težnjom za afirmisanjem, generisanjem i praktikovanjem ideja o novim društvenim odnosima ili o društvenim odnosima davno nastalim, o očekivanim ili priželjkivanim, zaboravljenim ili idealizovanim. Prostor kafea je namenjen aktivističkim grupama, neformalnim udruženjima, raznim inicijativama koje na ovaj način ostvaruju bolju vidljivost i kontakt sa javnošću. Osim mogućnosti odgovaranja na pitanja i razgovora sa zainteresovanim posetiocima, učesnici programa predstavljaju se na način koji sami odaberu. Učesnici/učesnice i akteri/akterke projekta nalaze se u ulozi domaćina/domaćica i posetilaca/posetiteljki šanka i kafea, gde se izborom posluženja, razgovorom, distribucijom publikacija, pratećim programima, kao ukupnim konceptom organizacije, vođenja i dokumentovanja događanja, predstavljaju moguće konstrukcije novih, prikazi prošlih ili dekonstrukcija postojećih društvenih odnosa. Projekat je nekomercijalne prirode, a odvija se uz organizacionu i produkcijsku pomoć Kulturnog centra REX.
***********************************************************************
Tokom 2011. i 2012. godine, u Kafeu Novi društveni odnosi predstavljao se nezavisni samoupravni kolektiv Anarho šankeri. Kolektiv je svakog dana kada se u Rexu održavao program, predstavljao publici i posetiocima/posetiteljkama Rexa citate iz publikacija o društvenoj i političkoj emancipaciji i skupljao priloge za predstojeću socijalnu revoluciju. Samoupravnom kolektivu Anarho šankeri je mogao da se priključi svako ko je izrazio želju i spremnost da se uključi u rad na projektu 'Samoupravni šank', koji je pokrenulo nekoliko članova i članica Anarho-sindikalističke inicijative (ASI).
***********************************************************************
U decembru 2012. se predstavilo Udruženje Ulice za bicikliste (https://www.facebook.com/groups/ulicezabicikliste/?fref=ts), nastalo tokom događaja Kritična masa, sa namerom da poboljšaju uslove za bicikliste i biciklistkinje u saobraćaju, i promovišu kulturu pešačenja i bicikliranja.
U januaru 2013, u Kafeu Novi društveni odnosi predstavlja se Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS). Asocijacija NKKS je saradnička platforma organizacija, inicijativa i pojedinaca aktivnih u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, koja kroz realizaciju i razmenu programa u zemlji i inostranstvu, aktivnosti jačanja sopstvenih kapaciteta i kapaciteta svojih članica, kao i kroz dijalog sa donosiocima odluka na svim nivoima, teži da promoviše razvoj inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje su s njom u vezi, da doprinese decentralizaciji kulture u Srbiji i uspostavljanju regionalne kulturne saradnje u Jugoistočnoj Evropi. Asocijacija NKSS je osnovana 2011. u Beogradu i ima do sada ukupno 78 članica iz 20 gradova u Srbiji (Beograd, Čačak, Kragujevac, Kruševac, Majdanpek, Niš, Novi Sad, Odžaci, Pančevo, Pirot, Požega, Šabac, Zaječar, Zrenjanin, Valjevo, Smederevo, Užice, Obrenovac, Leskovac i Vranje).
Posetioci će imati priliku da prelistaju i preuzmu publikacije koje su objavljene od nastanka Asocijacije i da se tako upoznaju sa njenim planovima i dosadašnjim aktivnostima. Više o članovima i Asocijaciji na www.nezavisnakultura.net.
[ # ]
KO GRADI GRAD?
KO GRADI GRAD? je serija otvorenih razgovora o temama značajnim za razvoj gradova na prostoru bivše Jugoslavije. Organizovanjem ovih razgovora želimo da podstaknemo širi dijalog o stanju, smeru i učesnicima urbanog razvoja u Beogradu, Srbiji i regionu. Otvoreni razgovori KO GRADI GRAD? okupljaju ljude koji promišljaju ili se aktivno bave razvojem grada: od donosilaca urbanističkih odluka na nivou grada, preko građevinskih investitora, arhitekata, urbanista, sociologa, ekonomista, pravnika, do aktivista i zainteresovanih građana.
Serijom otvorenih razgovora KO GRADI GRAD? pokušali smo da pokažemo da se, uprkos naglim promenama u urbanističkom i prostornom razvoju, bojažljivo stvaraju novi odnosi, pronalaze nove strategije i čine dostupnim nova oruđa za osmišljavanje drugačijeg izgleda naše urbane budućnosti, a da ih ne stvaraju samo stručnjaci poput arhitekata i urbanista već i neformalne građanske inicijative i aktivističke grupe u čitavom regionu.
KO GRADI GRAD? organizuju Grupa 484, STEALTH.unlimited, Kulturni centar REX i Fondacija Hajnrih Bel (Heinrich Böll).
[ kogradigrad.org/ ]
Poseta Starom Sajmištu
Skoro sedamdeset godina nakon formiranja, bivši nacistički koncentracioni kamp Sajmište u Beogradu, još uvek nije adekvatno vidljiv i prepoznatljiv kao mesto masovnog terora i likvidacije stanovništva. Između marta i maja 1942. godine oko 7000 jevrejskih žena, dece i starih ljudi, koji su su tokom prethodnih meseci bili zatvoreni u Sajmištu, sistematski su ubijeni u pokretnoj gasnoj komori - „dušegupki". Nakon toga, do oslobođenja Beograda 1944. godine, u Sajmištu su, kao u koncentracionom logoru, držani prinudno internirani ljudi iz svih krajeva Jugoslavije i Jugoistoka Evrope. Logor je služio kao rezervoar talaca za odmazde zbog ustaničkih akcija a mnogi zarobljenici su prebacivani u logore u drugim krajevima Evrope. Od oko 32.000 interniranih, život je, usled loših uslova i masovne torture izgubilo njih više od 10.000. Bivajući smešten direktno nasuprot strogom centru grada, na obali Save, gde je neposredno pre Drugog svetskog rata napravljeno nekoliko modernih paviljona za sajam uzoraka, ceo kompleks Starog sajmišta se i danas sastoji od zapuštenih zgrada, koje se koriste kao umetnički ateljei ili stanovi vrlo slabog kvaliteta.
U julu 2010. u okviru radionice i seminara „Poseta Starom Sajmištu. Nacistički koncentracioni logor Sajmište - dokumentaciono medijsko istraživanje", studenti iz Nemače i Srbije istraživali su lokaciju Starog Sajmišta, intervjuisali istoričare, istraživače, današnje stanovnike Sajmišta, predstavnike inicijativa i udruženja žrtava koje zahtevaju izgradnju bilo spomenika bilo memorijalnog kompleksa. Ciljevi ove radionice i seminara bili su da se mapira domen sećanja na Staro sajmište i zajednički sagledaju memorija, sadašnja situacija i očekivanja u budućnosti.
Tokom 2011. godine, u okviru projekta Poseta Starom sajmištu / Merila i kriterijumi sećanja" putem izrade, postavljanja na internet i dorađivanja veb sajta, niza javnih vođenja po mestima značajnim za istorijat Durog svetskog rata u Beogradu, seminara koji su se bavili temama od važnosti za razumevanje istorije Starog Sajmišta i drugih koncentracionih logora,kao i Drugog svetskog rata uopšte, i prezentacija, uključujući i emitovanje filma "Dobar otac - optužnica ćerke" i javni razgovor sa glavnom protagonistkinjom Beate Niman, ostvareni su brojni kontakti i razmena sa publikom najšireg profila, stručnim saradnicima i saradnicama, kao i javnim institucijama (muzejima, institutima, fakultetima i školama), medijima, inicijativama i grupama zainteresovanim za ovu tematiku.
Daljim razvojem projekta „Poseta Starom sajmištu" želimo da nastavimo rad na temama iz prethodnih projekata, nadalje iniciramo i vodimo javnu debatu o istorijskom sećanju, artikulaciji javnog interesa i javnog delovanja adekvatnog osetljivosti i važnosti date problematike. Materijale sakupljene tokom dosadašnjeg rada na projektu objavićemo u publikaciji a multimedijalni veb-sajt nadalje proširivati i dograđivati na način da prošle, sadašnje i buduće diskusije o Starom Sajmištu budu dostupne širokoj publici.
Projekat „Poseta Starom sajmištu" odvijaće se tokom 2012. godiine kroz seriju javnih događanja i intervencija, putem kojih se slučaj Starog Sajmišta razmatra i razrađuje u kontekstu suprotstavljenih stavova i iščitavanja skorašnje i dalje prošlosti ovog mesta unutar obrazovnog sistema, medijske sfere, akademskog polja i društva uopšte.
Više informacija o dosadašnjem radu na temi kao i raznovrsna prikupljena dokumentacija mogu se naći na sajtu starosajmiste.info
Mapiranje interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji
Projekat Radne grupe Ministarstva kulture za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog, koji partnerski realizuju Ministarstvo kulture i Kulturni centar Rex. Mapiranjem se lociraju, analiziraju i afirmišu oni projekti i procesi u Republici Srbiji, koji po mišljenju njihovih autorki/a i učesnica/ka, sadrže ili se rukovode principima interkulturnog dijaloga.
Kaluđerica od A do Š
U okviru projekta Čeking point, tokom narednih nekoliko nedelja, posetioci Rex-a imaće priliku da se upoznaju sa velikom tapiserijom, nastalom kao rezultat radionice veza, organizovane u saradnji sa žiteljima beogradskog naselja Kaluđerica. Tokom dve nedelje meseca avgusta 2010. godine umetnici Vahida Ramujkić i Aviv Kruglanski otvorili su Veznu kancelariju ispred Mesne zajednice u Kaluđerici. Od prolaznika koji su tu dolazili da bi overili neki dokument, priložili žalbu komunalnoj službi ili uplatili račun u banci, tražili su da kažu šta je to po njihovom mišljenju najkarakterističnije za njihovo naselje - za svako slovo azbuke po jedna reč ili izraz. Neki su te ideje i direktno crtali na platnu, a neki ih čak i vezli, tako da se na ovoj tapiseriji izražavaju različiti pogledi i mišljenja o životu u ovom naselju. Tapiserija je nastala u saradnji sa Tanjom Vasiljević, Grozdanom Ilić, Sandrom i Slobodankom Mitrović, Nikolom Radićem, Jelenom Simović, Božidarkom Filipović, Milijanom Ilić, Milanom koji im je donosio kafu i sladolede, Nebojšom Milikićem, Gordanom i Bojanom Jelenić, Nebojšom Kitanovićem i ostalima.
Umetnici u tekstu, na web sajtu na kome se mogu videti rezultati ove i prethodnih sličnih radionica u Kairu, Bristolu i Barseloni (http://bbva.irational.org/documentary_embroidery/), navode da upražnjavanje tehnike dokumentarnog veza (bez skica i prethodnih planiranja) predstavlja izazov na polju crteža i predstavljanja stvarnosti. Združivanjem i kombinovanjem elemenata, selektivnim odabirom samo najbitnijih, kreiraju se simbolička grafička rešenja, a sporost izvođenja se pokazuje kao prednost. "Okupljamo se da vezemo, formirajući grupu u kojoj se razmenjuju mišljenja i impresije o onome što se događa oko nas. Naša aktivnost privlači pažnju slučajnih prolaznika koji nam se, zaintrigirani, pridružuju. Činjenica da predstavljamo grupu ‘stranaca' koji se bave neobičnom aktivnošću u javnom prostoru, čini da postajemo i predment posmatranja, posmatra nas ‘publika', stvarajući novu ravnotežu između ‘subjekta' i ‘dokumentariste', dvostruko usmereni odnos u kome je posmatrač takođe posmatran." Kao rezultat provođenja dužeg vremena u javnom prostoru, dokumentarni vez u realnom vremenu promoviše dosledan stav i temeljnije znanje o društvenoj stvarnosti koja se dokumentuje.
Od avgusta 2010. ova tapiserija nalazi se na neprekidnoj turneji po javnim ustanovama Beograda i okoline, a u holu Kulturnog centra Rex biće izložena tokom meseca aprila. Više informacija o ovoj radionici možete pronaći na sajtu (http://bbva.irational.org/documentary_embroidery/kaludjerica/)
[ # ]
Malo verovatna misija
Serija izlaganja i razgovora, na kojima umetnici/ce, arhitekti/ce, kulturni radnici i radnice, kreatorke/i kulturnih politika i aktivisti/kinje iz Srbije i zemalja regiona predstavljaju one svoje projekte, inicijative, akcije koji su realizovani ili delimično realizovani u poslednjih nekoliko godina ali nisu, po oceni svojih inicijatora i protagonista ispunili, ili u potpunosti ispunili, svoju izabranu, planiranu ili zadatu misiju.
1 - 10 / 15
