Novinari i NVO na meti istrage vlasti, zajednički poručuju - redovno ućutkivanje

30. 07. 2020

Autor: Petar Gajić

Dok je u jeku epdiemija koronavirusa u Srbiji, vlast je rešila da se bavi istragom - u borbi protiv terorizma i pranja novca. Prvi na redu su im očigledno oni koji ih najviše kritikuju - nevladine organizacije i novinarske organizacije, kao i nezavisni novinari.

Izvor: N1
Izvor: N1
Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana, i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.

Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem, nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja. U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je Newsmax Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca. 

Ljudi sa spiska traže od Vlade i Uprave za sprečavanje pranja novca hitno objašnjenje - zašto je protiv njih pokrenut postupak i zašto je od banaka tražen uvid u njihove račune. Oni najavljuju da će koristiti sva pravna sredstva koja su im na raspolaganju i da će se obratiti i međunarodnim organizacijama.

Kasne devedesete i vreme progona nevladinih organizacija vratilo se na velika vrata, tvrde ogorčeni predstavnici civilnog sektora, nakon što su videli svoja imena i imena svojih udruženja na spisku osumnjičenih za pranje novca i finansiranje terorizma.

"U Srbiji još od devedesetih godina, organizacije civilnog društva su etiketirane u kontinuiranoj propagandi kao strani plaćenici i čini se da je to još jedan pokušaj da se širi paranoja. Da se manipuliše masama, da se zastrašuju pojedinci i organizacije u civilnom društvu. Time se stvara i utisak da su institucije spremne za odbranu od nekakvog spoljnog neprijatelja i da se time priprema teren za dodatni nivo represije protiv neistomišljenika, odnosno protiv onih koji se usuđuju da kažu ono što misle", smatra Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA. 

Na spisku su gotovo sve organizacije civilnog društva koje su ikada saopštile ili objavile nešto što ne ide u prilog vlasti u Srbiji. Tu su Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, JUKOM, Fondacija Trag, i sam Evropski pokret u Srbiji, kao i mnogi drugi. Od istraživačkih medija na spisku su BIRN, CINS, KRIK, kao i Biznis info grup. Dvadesetoro fizičkih lica uglavnom su povezani sa prethodno pomenutim organizacijama, među njima je i urednik Newsmax Adria televizije i dugogodišnji urednik BIRN-a Slobodan Georgijev.

"Vi kriminalizujete ljude. Evo ja, i dok sam bio u BIRN-u i sada, mi se trudimo da zapravo otkrivamo kriminal. Da ukažemo javnosti gde postoji kriminal. To je jedna stvar. Druga stvar, ta Uprava za sprečavanje pranja novca ima istog donatora kao BIRN - Evropsku komisiju. Ja postavljam javno pitanje, da li će Uprava da ispituje sebe?", navodi Georgiev. 

Među retkima sa spiska koji pozdravljaju istragu Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma je Centar za evroatlantske studije Jelene Milić, kao i Jelena Milić kao fizičko lice.

"Ne vidimo to, ako je sprovedeno u skaldu sa zakonom, kao pritisak na naš rad. Podsećamo na nalaze relevantnih međunarodnih tela da se "nevladine organizacije smatraju subjektima rizika u okviru pranja novca kao front za terorističke organizacije koje prikupljaju i prenose sredstva ili kao legitimna preduzeća koja posredno podržavaju ciljeve terorističkih organizacija", naveo je CEAS u saopštenju. 

Međutim, Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa upozorava da redovni mehanizmi kontrole rada nevladinog sektora već postoje i da se finaksijski izveštaji o sivim poslovima nevladinih organizacija redovno šalju Ministarstvu finansija, te da su ti izveštaji vrlo rigorozni. Po njenim rečima, u ovom slučaju je reč o nečem drugom. 

"Ovo što se pojavilo juče nema veze sa redovnim nadzorom, nema veze sa kriterijumima iz procene rizika. Ima veze sa ovlašćenjem Uprave za sprečavanje pranja novca u trenutku kada ona ima osnove sumnje da se neko bavi nedozvoljenim aktivnostima. I sada se ovde postavlja pitanje - ko je utvrdio te osnove sumnje? Da li je to utvrdila Uprava, da li jfe tužilaštvo, sud ili ko?", rekla je Bojana Selaković.

Novinska udruženja UNS, NUNS, ali i ANEM takođe su na spisku. ANEM saopštava da je reč o redovnom učutkivanju medija, dok UNS traži od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da objasne zašto sumnjiče novinare.

Jedini političar koji se našao na spisku je Vuk Jeremić, koji je i predsednik Centra za međunarodnu politiku i održivi razvoj.

Izvor: rs.n1info.com