NOVOGODIŠNJI KRPEŽ - LUPE NA RUPE

Kulturni centar REX, Maksima Gorkog 17a

18. 01. 2021 20:00

Novogodišnji krpež dogodiće se u vreme neminovnog globalnog rasprostiranja dileme: da li krpiti stari svet ili promišljati, planirati, projektovati, presti, plesti, krojiti i šiti, uopšte praviti novi. Svi početni prekidi i oštećenja, kao i nastale „rupe“ u proizvodnji, saobraćaju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, trgovini, komunalijama i komunikacijama, izazvani (ili samo obelodanjeni) pandemijom, prerasli su u ambise i kanjone sa armijom vodiča preko raznih okolnih puteva, mostova, vazdušnih, vodenih i visećih, realnih i virtuelnih, ili samo priželjkivanih i uobraženih. Čitave armije ljudi se takođe bore dan i noć za zauzdavanje i zalečenje posledica nastale destrukcije. A opet, čitave armije tvrde i da se ne dešava ništa neobično ili da je u pitanju nekakav masterplan koji treba brzinski raskrinkati ili ponosno ignorisati. Krpež metoda i sredstava koje primenjuju prvi da bi svi zajedno nekako prebrodili epidemiju, kao i krpež elementarne logike i informacija kojim drugi skrpavaju i reanimiraju svojevrsnog Frankenštajna od raznorodnih i nespojivih, do nedavno mrtvih i zaboravljenih ideja i neupitno upitnih činjenica, dovodi nas do zaključka: krpljenje, privremeno ili stalno, prinudno ili profitabilno, improvizovano, na brzinu, ili pažljivo planirano, je neizbežna praksa svih stanovnika današnjeg sveta.

Krpadžijski susreti na koje pozivamo zainteresovane, razmenjuju ta iskustva i uputstva, kao i druga, sasvim praktična: o krpljenju odeće, raznovrsne opreme i pokućstva. Osim oslanjanja na kapacitet i kvalitete starog običaja okupljanja u zimskim danima (sada i on-line)  radi razmene vesti, priča, tračeva i tehnika, današnji krpež svakim ubada pogađa i neko globalno pitanje: da li je pravednije krpiti odeću i time smanjivati zagađenje i eksploataciju tipične za tekstilnu industriju ili odbacivanjem starih i kupovinom novih stvari održavati ionako minimalnu egzistenciju miliona ljudi, poglavito žena, uposlenih u proizvodnji, transportu i trgovini tekstilnih proizvoda? Kakav je konkretan a kakav simbolični značaj, a kakve su konkretne i simbolične koristi od krpljenja? Da li se krpljenjem potencijalno uspešno suprotstavljamo potrošačkoj groznici ili tek sa povlašćenih pozicija idealizujemo jedan nepovratni(?) predmoderni svet? A uzgred inspirišući modnu industriju na serijsko imitiranje krpadžijskih ideja, rešenja, improvizacija, celih strategija i mustri?

„Ništa se neće promeniti" - glasilo je jedno stručno psihoanalitičko mišljenje na samom početku opšte izolacije i prekidanja brojnih postojećih tokova društvene organizacije i komunikacije usled pandemije. U prvom talasu, kada su, naizgled paradoksalno, probuđene i nade u nekakvu radikalnu društvenu promenu (sagledanu raznim kriterijumima iz raznih pozicija i perspektiva), svet kapitalizma je na trenutak izgledao bespovratno rasparan, rašiven i pocepan uzduž i popreko svoje dotadašnje logike i konzistencije, svoje naizgled bezgranične fleksibilnosti i transformativnosti.

To, nekome obeshrabrujuće a nekome utešno „Ništa se neće promeniti", je bilo i profesionalno geslo majstora za tzv. umetničko štopovanje, nekada i stalno zaposlenih u pozorištima, koji su, izvlačeći niti iste tkanine iz rubova sakova, pantalona, kaputa itd. mukotrpno ih zatim nastavljajući, sastavljajući i preplićući, rekonstruisali originalnu strukturu i teksturu iscepane tkanine, često postižući efekat potpune neprimetnosti, nepostojanja, „nestanka" oštećenja. Cela umetnost je međutim bila u dolasku na red kod tih majstora, nakon svih na predstavma i probama iscepanih i poderanih kostima iz fundusa, među koje je spretno švercovana privatna odeća glumaca, balerina, muzičara i njihovih prijatelja i rodbine. Tih majstora sada verovatno više ni nema u poslu, ko zna gde su sve one duge igle koje su glumile prigodni mikro razboj i one lupe pod kojima se odvijala rekonstrukcija i reenactment nastanka same tkanine. Teško da ima druge, nego sami da prislonimo lupe na sve veće i sve raznovrsnije rupe, jer ako se ispostavi da ne vredi krpiti ovaj svet svakovrsne laži, uzurpacije, diskriminacije i eksploatacije, potrebno je pažljivo sagledavati strukture od kojih se sastavljen i slabosti koje ga rastavljaju.

 

STARI DOBRI KRPEŽ I NOVI I BOLJI KRPEŽ INTERNACIONAL

Pozivamo stare i nove krpadžije i krpadžijke da kroz neobavezan razgovor - uz koji se mogu raditi najrazličitiji manje ili više monotoni poslovi - razmotrimo brojna obavezna pitanja. Evo kojih smo se setili do sada.

Krpadžijskim susretima može se prisustvovati putem ovog linka na Zoom-u, svakog ponedeljka do polovine februara tj. do prvog proleća:

https://us02web.zoom.us/j/81637023364?pwd=VVdST2Nlb3ZnWjdqNEJkcFBWSThrdz09

Meeting ID: 816 3702 3364         Passcode: 316896

18. januara, kao i 1. i 15. februara u istom terminu dešavaće se KRPEŽ INTERNACIONAL / PATCHING INTERNATIONAL

Vredi li, u današnjem hiperpovezanom i međuzavisnom svetu krpiti samo pojedinačne rupe i rešavati samo pojedinačne krize? Pandemije, recesije, ratovi i migracije, ekološke krize i prirodne katastrofe, više se ne mogu razumeti niti tretirati ni iz okvira pojedinačnih kontinenata a kamoli država, ne mogu se čak uspešno sagledati ni kontrolisati ni iz perspektive najmoćnijih ekonomskih i političkih blokova. Jer danas zaista treptaj krilima leptira na jednom kraju sveta dovodi do snežne lavine na drugom, kao što slične lančane efekte neminovno izazivaju berzanski hazarderi, globalni i lokalni zagađivači ili svi oni koji radi uvećanja profita i kontrole interesno i organizaciono atomizovanog stanovništva, devastiraju ili ukidaju decenijama građene sisteme socijalne solidarnosti i sigurnosti. Dakle, jedino što se još može birati i kombinovati u neobaveznim internacionalnim razgovorima su tipovi lokalnih ili globalnih lupa na uzorcima globalnih ili lokalnih rupa. Krpež internacional imaće brojne učesnice-ke i goste iz raznih kutaka sveta - a možete ih i sami predlagati i pozivati.