28. Sep 2020.

Procurili dokumenti sa najvećim svetskim tajnama

London -- Neke od najvećih svetskih banaka odobrile su kriminalcima da prebacuju prljav novac, čak oko dva biliona dolara, pokazuju dokumenti koji su dospeli u javnost.

EPA-EFE KOEN VAN WEEL/Ilustracija

Kako prenosi BBC, dokumenti pokazuju kako su ruski oligarsi koristili banke kako bi izbegli sankcije, koje je trebalo da ih spreče da prebace novac na Zapad.

To je poslednje u nizu curenja informacija tokom proteklih pet godina, kojim su razotkriveni tajni poslovi, pranje novca i finansijski kriminal. 

 Takozvane FinCEN fajlove čini više od 2.500 dokumenata, od kojih većinu čine fajlovi koje su banke slale američkim vlastima u periodu između 2000. i 2017. godine.

U dokumentima se nalaze neke od najstrože čuvanih tajni međunarodnog bankarskog sistema.

Oni pokazuju da je najveća britanska banka HSBC dozvolila prevarantima da prebace više miliona dolara ukradenog novca širom sveta, čak i nakon što je saznala od američkih istražitelja da je reč o prevari.

Američki "Džej-Pi Morgan" omogućio je jednoj kompaniji da prebaci više od milijardu dolara preko londonskog računa, a da ne zna ko je vlasnik. Banka je kasnije otkrila da je moguće da je kompanija u vlasništvu mafijaša sa liste FBI-ja deset najtraženijih mafijaša.

U otkrivenim dokumentima tvrdi se i da postoje dokazi da je jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koristio "Barkljs banku" u Londonu kako bi izbegao sankcije koje je trebalo da ga spreče da koristi finansijske usluge na Zapadu. Kako se navodi, jedan deo novca korišćen je za kupovinu umetničkih dela.

Prema obaveštajnom odeljenju FinCEN-a, Velika Britanija se naziva "jurisdikcijom višeg rizika" poput Kipra. To je zbog broja kompanija registrovanih u Ujedinjenom Kraljevstvu koje se pojavljuju u izveštajima o sumnjivim aktivnostima (SAR). Više od 3.000 kompanija iz Velike Britanije imenovano je u datotekama FinCEN-a, više nego iz bilo koje druge zemlje.

Dokumenta pokazuju i da centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata nije reagovala na upozorenja o lokalnoj firmi koja pomaže Iranu da izbegne sankcije.

Takođe, kako se navodi, Dojče banka je premeštala prljavi novac stečen iz organizovanog kriminala, od terorista i trgovaca drogom.

Fajlovi pokazuju i da je britanski "Standard čarterd" prebacivao gotovinu za Arapsku banku više od deset godina, nakon što su računi klijenata u jordanskoj banci korišćeni za finansiranje terorizma.

Dokumenti su procurili u Bazfid njuz i podeljeni su sa grupom, koju čine istraživački novinari iz celog sveta, a koja ih je dostavila u 108 novinskih organizacija u 88 zemalja.

FinCEN je američka mreža za istragu finansijskog kriminala. To su ljudi iz Ministarstva finansija SAD, koji se bore protiv finansijskog kriminala. Sumnje u vezi sa transakcijama izvršenim u američkim dolarima moraju da se šalju FinCEN-u, čak i ako se odvijaju izvan SAD.

Izveštaji o sumnjivim aktivnostima (SAR) primer su kako se te sumnje beleže.

Banka mora da popuni jedan od tih izveštaja ako sumnja da neki od njenih klijenata posluje nelegalno, a potom se izveštaj šalje vlastima.

Kako se navodi, banke bi trebalo da osiguraju da ne pomažu klijentima da peru novac ili ga premeštaju na načine kojima se krše pravila.

Prema zakonu, oni moraju da znaju ko su njihovi klijenti. Nije dovoljno podnositi SAR i uzimati prljav novac od klijenata, očekujući da će se vlasti pozabaviti problemom.

Ukoliko imaju dokaze o kriminalnim radnjama, one bi trebalo da prestanu da premeštaju novac.

Izvor: b92.net

Sve vesti

AKTUELNO

Online - livelab.app 19.4.2021.

Ćitajuća grupa - Nije to taj kamen Sizife

Karakteristike distopijske literature, poput bezizlaza, paradoksa, apsurda i drugih obeshrabrujućih ali i na otpor motivišućih temata, čini se da su danas postale deo naše svakodnevnice. Razlike izmedju fikcije i realnosti sve su manje, a još samo poneki futuristički koncept nije ostvaren ili realno moguć.
Kulturni centar Rex 1.4.2021. - 15.12.2021.

NEZAVERENI u L.A. i BG / dekonstrukcija teorija zavere i lažnih vesti

Tokom ove godine Kulturni centar Rex će, uz pomoć gostiju iz SAD kao i konsultanata i saradnika iz SAD i Srbije, istraživati fenomene teorija zavere i lažnih vesti sa različitih teorijskih i praktičnih-aktivističkih tačaka gledanja i u različitim profesionalnim, medijskim i aktivističkim poljima.
Kulturni centar Rex 13.1.2021. - 10.6.2021.

Čitajuća grupa Dobar loš z(n)ao: „ŠTA DA SE RADI?“

Nakon čitanja i diskutovanja romana „Očevi i deca“ I. Turgenjeva, čitajuća grupa „Dobar, loš, z(n)ao“ počinje zajedničko čitanje i komentarisanje nekada nadaleko čuvenog i uticajnog a danas skoro zaboravljenog romana Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi?“. Roman je pisan 1862-3. godine, tokom boravka Černiševskog u zatvoru, i kao odgovor na „Očeve i decu“. Zakratko je, zahvaljujući piščevoj dovitljivosti u predstavljanju problema emancipacije izmakao cenzuri, da bi ubrzo, svega nedelju dana nakon izlaska iz štampe, bio zabranjen a autor je prognan na 20 godina u Sibir zbog prethodnog političkog delovanja.