17. Oct 2020.

Saopštenje povodom aktuelnih incidenata

Asocijacija NKSS najoštrije osuđuje napade na galeriju Stara Kapetanija i uništavanje izložbe strip grupe Momci, kao i medijski linč povodom predstave Zlatka Pakovića, te nasilno ometanje izložbe „Kapija – i kad boli, istina je lijek” u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

NKSS

U samo nekoliko dana svedoci smo drastičnih fizičkih napada, pretnji, nipodaštavanja, uništavanja i klevetanja kritičkog umetničkog rada i stvaralaštva u Beogradu. 

Nakon predstave „Srebrenica. Kada mi mrtvi ustanemo“ na reditelja Zlatka Pakovića, učesnike, učesnice, producente i organizatore ovog vanserijskog projekta sručila se lavina ozbiljnih pretnji, svakovrsne agresije, govora mržnje, degradirajućih napisa i komentara, poglavito o ličnosti i delu autora. Iako je predstava primer umetničke i ljudske hrabrosti i odgovornosti, iako na kulturnu i javnu scenu unosi temu koja joj je istorijski i politički suštinski potrebna i neizbežna društvenoj svesti i savesti Beograda i Srbije, osim ignorisanja u zvaničnim kulturnim insitucijama, naišla je i na nemilost u medijima, koji o njoj izveštavaju na pretenciozno skandalizirajući način, bez apetita i kapaciteta da se bave njenim umetničkim i aktivističkim konceptima i dometima. 

Samo nekoliko dana potom, u CZKD, jednu od retkih kulturno-umetničkih institucija koja u Beogradu ima dovoljno hrabrosti i profesionalnosti da ovakve projekte ugosti i afirmiše, upao je fašistički galamdžija da manirom minhenske pivnice saopšti javnosti istorijske istine o zločinu izvršenom od strane Vojske Republike Srpske u Tuzli, jednom od nebrojenih ratnih i genocidnih zločina  nad gradovima, selima i civilima tokom devedesetih. 

Nedugo zatim, grupa batinaša, nalik onima koji su vulgarno skrnavili spomenik Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu je upala u galeriju Stara Kapetanija i praktično uništila izložbu strip grupe Momci koja je i počela rad u devedesetima, zato što im je crtež zločina zasmetao na način na koji nije nijedan stvarni zločin. Galerija Stara Kapetanija od otvaranja izložbe dobija pretnje i uprkos činjenici da je policija obaveštena o pritiscima, a obezbeđenje unajmljeno, petnaestak organizovanih pojedinaca uspelo je da uništi više originalnih radova grupe Momci, ali pre svega da doprinese kako ugrožavanju slobode govora, tako i daljim nasilnim pritiscima na jedini javni kulturni prostor na Zemunskom keju. 

 

Pasivnost vlasti i većeg dela javnosti podseća nas na poznate istorijske faze fašizacije i društva i politike. Izražavamo najogorčeniji protest i pozivamo sve kolege i koleginice iz oblasti kulturne i umetničke politike i produkcije, sve aktivistkinje i aktiviste da oglašavanjem i delovanjem stanu u zaštitu prava na umetničko stvaranje i izražavanje i svojim radom i u okviru svojih mogućnosti dugoročno doprinose raskrinkavanju svih ekonomskih, političkih i kulturnih mehanizama nastanka i rasta raznih oblika fašistoidnosti, fašizama, “neofašizama” i “postfašizama”.

Sve vesti

AKTUELNO

Online - livelab.app 19.4.2021.

Ćitajuća grupa - Nije to taj kamen Sizife

Karakteristike distopijske literature, poput bezizlaza, paradoksa, apsurda i drugih obeshrabrujućih ali i na otpor motivišućih temata, čini se da su danas postale deo naše svakodnevnice. Razlike izmedju fikcije i realnosti sve su manje, a još samo poneki futuristički koncept nije ostvaren ili realno moguć.
Kulturni centar Rex 1.4.2021. - 15.12.2021.

NEZAVERENI u L.A. i BG / dekonstrukcija teorija zavere i lažnih vesti

Tokom ove godine Kulturni centar Rex će, uz pomoć gostiju iz SAD kao i konsultanata i saradnika iz SAD i Srbije, istraživati fenomene teorija zavere i lažnih vesti sa različitih teorijskih i praktičnih-aktivističkih tačaka gledanja i u različitim profesionalnim, medijskim i aktivističkim poljima.
Kulturni centar Rex 13.1.2021. - 10.6.2021.

Čitajuća grupa Dobar loš z(n)ao: „ŠTA DA SE RADI?“

Nakon čitanja i diskutovanja romana „Očevi i deca“ I. Turgenjeva, čitajuća grupa „Dobar, loš, z(n)ao“ počinje zajedničko čitanje i komentarisanje nekada nadaleko čuvenog i uticajnog a danas skoro zaboravljenog romana Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi?“. Roman je pisan 1862-3. godine, tokom boravka Černiševskog u zatvoru, i kao odgovor na „Očeve i decu“. Zakratko je, zahvaljujući piščevoj dovitljivosti u predstavljanju problema emancipacije izmakao cenzuri, da bi ubrzo, svega nedelju dana nakon izlaska iz štampe, bio zabranjen a autor je prognan na 20 godina u Sibir zbog prethodnog političkog delovanja.