Bastijen i Bastijena

BASTIJEN I BASTIJENA je kamerni Singspiel mladog Mozarta koji pruža raznolike mogućnosti za moderne adaptacije. Početni impuls i prvo značenje koje je ova njegova postavka imala jeste muzička zabava (sto je u vreme nastanka BASTIJENA I BASTIJENE i bio najznačajniji motiv za izvodjenje takvih muzičkih dela), ali posve drugačija od one koju nude slabo posećeni koncerti u Beogradu danas. Kako je operska produkcija kod nas u nezavidnom položaju, a nije našla alternativne puteve za svoj spas, autori projekta bi želeli da pruže mladima muzički kvalitetnu zabavu a istovremeno realizuju projekat na visoko profesionalnom nivou.
- Napravili smo operu za svoju generaciju - kaze rediteljka Bojana Cvejić. Za Mocarta smo se odlucili zato sto je to njegova prva opera i strahopoštovanje nas nije sprečavalo da intervenišemo na muzici.
Nakon uspeha u Beogradu, opera Bastijen i Bastijena uvrštena je u program festivala Grad teatar u Budvi gde je dobila odlične kritike.

U Cinema REX-u... desio se početkom maja važan kulturni dogadjaj. Pokazalo se da naše operske predstave ne moraju da liče na one iz prošlog veka sa mnogo kasiranih kulisa, a da se pri tom ipak odsviraju i otpevaju sve note...
Predstava je odisala mladalačkom drskošću jer, stvaraoci predstave nisu krili da živimo usred devedesetih godina našeg veka. Zato je i počelo sa muzikom Meredit Monk i zato je rokoko zvuke pastoralne opere jednog trenutka prekinula sirena tako dobro poznata stanovnicima XX veka, kadgod bi se u našem veku bombardovalo, najavljivala atomska katastrofa ili zavijala marica koja je odvodila ljude u nepoznatom pravcu smrti. A onda još malo Vagnera...
Stvaraoci ove opere kao da su ovu Mocartovu genijalnu bezazlenost prikazali uprkos našem iskustvu. Dakle, uprkos nasem gorkom iskustvu kroz sve balkanske ratove i raspade, uprkos operskim klišeima u nasoj sredini, čak i uprkos svovoj sopstvenoj ironiji...
Opera je krajnje poučna, pa kako treba da njenu lepu humanističku poruku ("Volite se ljudi") shvate svi na svetu, pa i gluvi, onda u jednom trenutku dijalog Vajskernovog libreta dve prevoditeljke prevode na azbuku gluvonemih.
Naravno da su stvaraoci ove predstave u REX-u u svom ironijskom postupku pošli od toga da je, što se libreta tiče, ipak reč o parodiji na operu Žan-Žaka Rusoa Seoski vilenjak.
U svakom trenutku ove jednosatne predstave nešto se dešava...
Kako smo te večeri svi bili ohrabreni! Mogućno je, savim mogućno da jednog dana vidimo operske predstave onakve kakve one izgledaju u "velikom" svetu, dakle kao da je reč o najznačajnijim dramskim predstavama...
Jovan Ćirilov (Mladalačka drskost, Politika, 11. maj '96, str.22)

dirigent: Premil Petrović

inscenacija: Igor Vasiljev i Bojana Cvejić

Bastijena: Katarina Jovanović

Bastijen: Dejan Maksimović

Kolas: Nikola Aleksandrov

kostimi: Jelena Nikolić i Jelena Stevanović

orkestar: studenti FMU - Beograd

+ ucenici baletske skole "Lujo Davičo"