“Rex Preprič” je pokušaj da se putem prepričavanja naučnih radova iz određene oblasti dostignuća nauke približe široj publici.

Čitajuća grupa "Nije to taj kamen Sizife" nastavlja sa svojim radom analizom dela "1984" Džordža Orvela. Počev od 5. decembra, svakog ponedeljka od 18h se sastajemo diskutujući i analizirajući deo po deo ovog najpoznatijeg romana distopijskog žanra.

Razgovor sa Bronvin Moldin Ponedeljak, 15. Novembar 2021, 19h

On-line razgovor sa Dr Melisom Vol (Melissa Wall) // Četvrtak, 04. novembar od 19h

Seminar putem interneta u okviru projekta NEZAVERENI u BG i L.A. Četvrtak, 21. oktobar od 19.30h Prijave na govorni.programi.rex@gmail.com

Kulturni kontekst (za) konstruisanja ”teorija zavera”

Karakteristike distopijske literature, poput bezizlaza, paradoksa, apsurda i drugih obeshrabrujućih ali i na otpor motivišućih temata, čini se da su danas postale deo naše svakodnevnice. Razlike izmedju fikcije i realnosti sve su manje, a još samo poneki futuristički koncept nije ostvaren ili realno moguć.

Tokom ove godine Kulturni centar Rex će, uz pomoć gostiju iz SAD kao i konsultanata i saradnika iz SAD i Srbije, istraživati fenomene teorija zavere i lažnih vesti sa različitih teorijskih i praktičnih-aktivističkih tačaka gledanja i u različitim profesionalnim, medijskim i aktivističkim poljima.

Nakon čitanja i diskutovanja romana „Očevi i deca“ I. Turgenjeva, čitajuća grupa „Dobar, loš, z(n)ao“ počinje zajedničko čitanje i komentarisanje nekada nadaleko čuvenog i uticajnog a danas skoro zaboravljenog romana Nikolaja Černiševskog „Šta da se radi?“. Roman je pisan 1862-3. godine, tokom boravka Černiševskog u zatvoru, i kao odgovor na „Očeve i decu“. Zakratko je, zahvaljujući piščevoj dovitljivosti u predstavljanju problema emancipacije izmakao cenzuri, da bi ubrzo, svega nedelju dana nakon izlaska iz štampe, bio zabranjen a autor je prognan na 20 godina u Sibir zbog prethodnog političkog delovanja.

U samo nekoliko nedelja, u kulturnim institucijama i organizacijama u Srbiji došlo je do naglih i brutalnih promena personalnih i uređivačkih praksi i politika. Iako nije teško naći slične ili srodne primere drastičnih kršenja procedura i zakonskih pravila u poslednjih nekoliko godina i decenija (npr. KCSG i MSUB Beograd, KC Novi Sad, KC Požega itd), aktuelna učestalost ovakvih događaja kao i niza pratećih saopštenja i objašnjenja, ukazuju na ubrzanje fenomena koji možemo, paradoksalno, shvatiti na dva podjednako logična načina: jedan je da aktuelnoj vlasti (kao ni vladajućoj ideologiji a ni ideologiji vladajućih) uopšte nije stalo a drugi da joj je upravo vrlo stalo do kvaliteta kulturne politike i produkcije.