Čitajuća grupa "Civilno društvo i kultura pre, tokom i nakon rata (sećanja)"

Na fotografiji: detalj iz plesne predstave “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom” 

Tokom do sada održanih sastanaka diskutovani su kako kompleksnost same teme i istorijske/teorijske građe kojom se knjiga bavi, tako i koncipiranje i organizacija podtema i ukupnog sadržaja, kao osnovama diskursa istorizacije i njemu prilagođene/svojstvene autorske metodologije i naracije.

Analizirajući selekciju podataka, izbor i primenu terminologije i naučnog - kategorijalnog aparata, grupa je pokušavala da razvija kritički osvrt na knjigu koji bi omogućio njena dalja produktivna čitanja i razumevanja. Osim različitih iskustava i mišljenja u samoj grupi, analizu i debatu su usložavale i razumljive razlike u posmatranju, razumevanju i interpretaciji kulturnih i umetničkih pojava i procesa danas - i pre dvadeset ili trideset godina, ne samo zato što u knjizi ima i starih tekstova koji neminovno nose izbledele pečate svog vremena ili situacionog mišljenja. Grupa se naravno suočavala i sa problemima individualnih selektivnih sećanja, nekadašnjih i današnjih razumevanja i odnošenja, kao i svojevrsnim zasićenjem temom „neprolaznih devedesetih“.

Obzirom da je u toku zajedničko čitanje i analiza tek drugog poglavlja knjige, naslovljenog „Uspostavljanje civilnog društva – od aktivizma do inovacija“ a smatrajući da je ova tema od šireg i aktuelnog značaja za celu kulturnu i civilnodruštvenu scenu, pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju i učestvuju u sledećoj diskusiji u subotu 29. jula u 12h (preko Zoom linka na početku poruke).  

Za razgovor je poželjno pročitati drugo poglavlje knjige, čije probrane delove šaljemo u nastavku ove poruke. Svim zainteresovanima možemo poslati i pdf cele knjige. 

Preporučujemo i nedavno predavanje Ane Podvršič na IFDT, kao uvid u istorijski kontekst procesa razvoja (ili de-razvoja?) civilnog društva u Srbiji i SFRJ, i (u njegov domen ugrađene) kulturno-političke pregovaračke platforme između need list i wish list kapitalističke restauracije.https://www.youtube.com/watch?v=Y8QAMHwHJqE&t=1019s  

//

str. 65 - Nevladine organizacije ušle su u ovaj zahtevan trogodišnji program delanja, čija je osnovna metodologija bila učenje na osnovu prakse i razmene znanja sa kolegama. Suočene sa neophodnošću da razviju proaktivan pristup učenju, da istražuju i naprave stratešku analizu i na osnovu toga izvedu konkretan dugoročan strateški plan, sve ove nevladine organizacije stekle su složene veštine i znanja koja su im omogućila da postanu ključni faktor u kasnijem razvoju i civilnog društva i kreiranja kulturnih politika, ne samo u sopstvenim državama, već i na širem području Balkana. To je bio jedan od najefektnijih programa u regionu, koji je pokazao šta mogu da pro izvedu zajednički napori fondacija, i koji je omogućio dalji samostalan rad, odvojene programe svih učesnika, ali takođe i one zajedničke...

 str. 67-8 - Kako je u period raspada države, stvaranja novih nezavisnih država, tranzicije ka kapitalističkom društvenom sistemu, preovladala nova, polarizovana kultura sećanja – kultura koja je želela da preispita političke tabu teme iz perioda socijalizma, ali i kultura koja je želela da izbriše sećanja na socijalizam, a često i na antifašističku prošlost – to organizacije civilnog društva osećaju neophodnost da upravo svojim aktivizmom utiču na promene ovih politika. Brisanje antifašističke prošlosti i pozitivnih sećanja na „bratstvo i jedinstvo” poklopili su se sa novim politikama nacionalnih država, stvarajući nove identitete i nova sećanja, često u sukobu sa ljudskim pravima (šovinistički narativi), ali i sa istorijskim činjenicama...

str. 70 - Prema tome, prateći promene u društveno-političkom kontekstu, kulturne politike i prakse organizacija civilnog društva, u  okviru kulture neslaganja i otpora, prolazile su kroz nekoliko faza da bi ostvarile glavni cilj svog postojanja – davanje doprinosa borbi za otvoreno i demokratsko društvo. Stoga su svojim projektima, naročito onima koji su se suprotstavljali nacionalizmu i ratu, nastojali da menjaju društvene vrednosti. U isto vreme, ti projekti su bili inovativni u formi, metodima produkcije i distribucije (digitalna umetnost, umetnički projekti zasnovani na istraživanju, relacioni projekti u lokalnoj zajednici, site-specifi c projekti itd.) i time doprinosili razvoju savremene kulture i umetnosti...