Debata "Parada i politika"

Na debati će se razmatrati namerne i nenamerne, svima razumljive ili još neprepoznate ideološke implikacije različitih aktivističkih praksi i pozicija u odnosu na Prajd. Nekoliko susreta i debata koje su održane u Beogradu tokom prošle godine, u okviru Queer studija, u Centru za kulturnu dekontaminaciju i Medija centru, detektovala su ova pitanja i kao moguće ključna za dalje javno pozicioniranje i artikulaciju politika i strategija aktivnih ili aktiviranih u vezi sa Prajdom, ali i kao pitanja koja nisu dovoljno razmatrana u aktivističkim krugovima a ni u široj javnosti u Srbiji.

Kao izlagači/ce pozvane/i su Mirjana Bogdanović (Gej strejt alijansa), Dušan Maljković (Kvir studije), Goran Miletić (Civil Rights Defenders), Biljana Stanković Lori (NLO) i Boban Stojanović (Queeria).
Sva izlaganja i osvrti biće objavljeni na sajtu projekta i u njegovoj završnoj publikaciji.

Ova debata je deo programske linije interkulturnih dijaloga Raskršća istok-zapad (Crossroads East-West) u okviru trogodišnjeg projekta "Mašinsko odeljenje Evropa" (Engine Room Europe) koji Kulturni centar Rex/Fond B92 realizuje sa još jedanaest kulturnih centara Evrope. Projekat je fokusiran na nezavisne radnike u kulturi i njihovo polje delovanja, a njegov glavni je razvoj kapaciteta i održivosti nezavisne kulture u Evropi. Projekat Engine Room Europe je podržan od strane Evropske komisije, a programska linija interkulturnih dijaloga Raskršća istok-zapad i od Ministarstva kulture Republike Srbije.
Debata se realizuje u okviru Govornih programa Kulturnog centra Rex, čiji je opšti cilj podsticanje na javno promišljanje aktuelnih tema i moguće generisanje jezika kojim se neki akutni društveni problemi mogu bolje definisati i tretirati, a podržanih od strane Fondacije za otvoreno društvo i Sekretarijata za kulturu grada Beograda..

Izlagačice i izlagači:

Mirjana Bogdanović, "Pozicija Prajda u političkoj sferi Srbije"

Od kako je aktuelizovana tema Prajda ona ne prestaje da intrigira javnost i društveno-političku elitu i da otvara mnoga pitanja na koja ili ne postoje pravi odgovori ili se oni prećutkuju. Iz perspektive nekog ko je vodio proces organizacije Prajda 2010. i bio zadužen za pregovore sa institucijama i bezbednosnu strategiju, želim da se kroz svoje izlaganje posebno osvrnem na poziciju Prajda u političkoj sferi i pokušam da odgovorim na neka od pitanja kao što su: Da li je taj događaj političko pitanje i u kojoj meri? Da li je i koliko za njegovo održavanje važna politička podrška? Da li Prajd „pripada" samo jednoj organizaciji, jednoj ideologiji, jednom gradu...? Koja je svrha Prajda i da li je on adekvatno sredstvo u borbi za LGBT prava ili je cilj sam po sebi? Da li u procesu organizacije Prajda postoji mesto gde prestaje odgovornost države i počinje odgovornost organizatora?

Goran Miletić, "Poštovanje prava pripadnika LGBT zajednice u Srbiji 2008-2013"

U proteklih 5 godina, o poštovanju ljudskih prava pripadnika LGBT zajednice u Srbiji diskutovalo se više nego ikada. Iako je homoseksualnost dekriminalizovana jos 1994, bilo je potrebno punih 15 godina da LGBT zajednica dobije adekvatnu zakonsku zaštitu i da istovremeno počne borba za poštovanje ovih zakona. Gde smo danas i koliko će nam trebati do nekih novih pobeda ?"

Dušan Maljković, "Prajd da, ali kakav i čiji?"

Nedavna poruka Evropske komisije o tome da se insistira na održavanju Parade ponosa otvara nekoliko pitanja. Prvo, ko treba da bude nosilac realizacije Prajda, da li Beograd, Brisel ili sama domaća "LGBT zajednica". Takođe, postavlja se pitanje kakav Prajd želi upravo ovaj treći akter i da li ga, pre svega, uopšte i želi, što je ključna legitimacija takve vrste protesta -- ukoliko je većinsko mišljenje zajednice da ga ne treba držati, postavlja se pitanje ko ima prava da se bori za određena prava kolektivnog karaktera koja utiču na celu zajednicu koja taj smer akcije ne podržava. Konačno, da li Prajd uopšte treba da se zove tako tj. kako ga političko-simbolički koncipirati da bi se izbegao "pink washing"* i homonacionalizam** tj. da on ne bi naprosto bio sam partikularna akcija u okviru neoliberalne paradigme na koju pristaje i reprodukuje.

*Državna pro-LGBT politika kojom se maskira neka druga diskriminacija (npr. klasna)
**Voljna podrška mainstream LGBT zajednice nacionalno-državnim politikama.

Biljana Stanković Lori, "Stanje lgbt populacije i lgbt aktivizma u Srbiji danas - iz ugla lezbejske aktivistkinje"

Strah, trauma, bežanje, skrivanje, laži, strepnja / nasilje, moć, manipulacija, ucenjivanje, izopštavanje, diskriminacija i ostalo... u politikama unutar i izvan lgbt pokreta.

Boban Stojanović, „Prajd između utopije i histerije"

Istraživanje koje je sprovedeno neposredno pred Prajd 2012 (IPSOS), pokazuje da ova manifestacija jedina otvara široku diskusiju na nivou položaja i prava LGBTTIQ zajednice u Srbiji. Istovremeno, Prajdom kao događajem, njegovim kontekstom i strategijama bavi se uski krug ljudi koji njegovo postojanje prezentuju kroz subjektivni doživljaj - od sigurnosti u uspeh aktivističkih napora koji pruža romantično prizivanje Stonvola, do osvajanja pozicija koje kao meru uspeha kreira institucionalizacija i birokratizacija ideje ljudskih prava. Prajd u Srbiji, državi/društvu/zajednici koje kulturološki, politički, ideološki teško pronalazi svoje mesto u dominantnim strategijama savremenog društva, jedan je od retkih jasnih pokazatelja eklektičnosti ideje ljudskih prava i sloboda. Da li i kako akteri pristojnog društva - kako alternativnih pokreta tako i oni bliski institucionalnim okvirima - promišljaju ideju Prajda? Da li su se u društvu desili procesi koji bi omogućili preduslove za prihvatanje i nesmetano održavanje Prajda? Prajd kao negacija i deo kultura zaborava? Na koji način se prihvataju mišljenja manjine i većine i kako se ova dva polarizovana pojma percipiraju? Da li je moguće decentralizovati Prajd od sopstvenog ega i podeliti njegovu ideju i misiju sa što većim auditorijujom? Da li Prajd u Srbiji treba misliti u zatvorenom ili otvorenom kontekstu?

Moderatorka: Jelena Veljić (učesnica Plenuma filozofskog i članica kolektiva Učitelj neznalica)

Gošće i gosti iz regiona: Tatjana Greif (SLO), Nataša Sukič (SLO), Stanimir Panajotov (Bugarska)

* * *

Mirjana Bogdanović je izvršna direktorka i jedna od osnivača/osnivačica Gej strejt alijanse (GSA). Rođena 1974. u Kruševcu. U okviru GSA bavila se strategijom razvoja organizacije i bila je članica Izvršnog odbora. Koordinatorka je većine projekata GSA koji se tiču implementacije Zakona o zabrani diskriminacije i smanjenja nasilja nad LGBT osobama. Lobistkinja i kreatorka političke strategije GSA. Članica Oganizacionog odbora Parade ponosa 2010. zadužena za pregovore sa institucijama i bezbednosnu strategiju. Bila je članica Radne grupe za unapređenje slobode okupljanja u Srbiji osnovane od strane Ministarstva za ljudska i manjinska prava, članica je Radne grupe za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije u delu koji se odnosi na LGBT populaciju osnovane od strane Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Bila je regionalna direktorka razvoja u nevladinoj organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR). Obavljala je funkciju generalne sekretarke Građanskog saveza Srbije (GSS) i članice Predsedništva te političke stranke. Od sredine 90-ih menadžerka je i učesnica mnogobrojnih kampanja za demokratizaciju društva, kako političkog tako i nevladinog sektora.

Goran Miletić je stekao diplomu master na Pravnom fakultetu u Beogradu kao i Evropski regionalni master iz oblasti demokratije i ljudskih prava (zajednički program Univerziteta u Sarajevu i Univerziteta u Bolonji). Radio je u Fondu za humanitarno pravo u Beogradu gde se bavio uglavnom pravima manjina, uključujući prava Roma, Albanaca i Bošnjaka, kao i monitoringom ukidanja mučenja i zabrane diskriminacije. U njegove aktivnosti je spadalo i zagovaranje i lobiranje, kao i zastupanje žrtava na sudovima u Srbiji. Goran Miletić je počeo da radi u organizaciji Branioci ljudskih prava (bivši Švedski helsinški komitet za ljudska prava) 2004. godine kao programski direktor, a potom i advokat u oblasti ljudskih prava za područje Zapadnog Balkana. U svom radu je bio posebno angažovan u izradi nacrta sveobuhvatnih zakonskih rešenja u zemljama Zapadnog Balkana kojima se zabranjuje diskriminacija kao i u lobiranju za usvajanje tih akata. Bio je član organizacionog odbora beogradske Parade ponosa 2011. - 2013. i u potpunosti je posvećen saradnji sa državnim institucijama i međunarodnom zajednicom u toku priprema za taj događaj. Član je Evropske komisije za pravo u domenu seksualne orijentacije (ECSOL) i upravnog odbora Fonda Hartefakt. Trenutno završava doktorsku disertaciju na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, na temu zaštite marginalizovanih grupa u sudskim postupcima.

Dušan Maljković (1975). Filozof, publicista i prevodilac. Završio Ženske i istopolne studije. Objavio i mnogobrojne teorijske i književne radove u zemlji i inostranstvu. Uređivao prvu književnu homoerotsku ediciju Kontrabunt u izdavačkoj kući RENDE, međunarodno nagrađivanu emisiju na Radiju Beograd 202, Gayming i prvi domaći ne-strejt sajt Gay-Serbia.com. Autor i saradnik mnogobrojnih umetničkih projekata i projekata u domenu ljudskih prava. Povremeni saradnik sajta b92.net, Trećeg programa Radio Beograda i časopisa NIN. Urednik-saradnik u izdavačkoj kući Karpos i član saveta časopisa „Novi plamen". Trenutno koordinira seminar kvir studija na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu i uređuje časopis za kvir teoriju i kulturu „QT". Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije sa statusom samostalnog radnika u kulturi.

Biljana Stanković Lori je rođena u Novom Sadu 1974. godine. Diplomirala je srpski jezik i književnost 1999. godine. Iste godine je završila i alternativne studije u Centru za ženske studije i istraživanja „Mileva Marić Ajnštajn", a njen diplomski rad je bilo feminističko pozorište „Fens teatar". U spoju aktivizma i umetnosti, u njenom radu, nastala je još jedna feministička, kao i lezbejska, pozorišna trupa „ACT Women". Istraživanje tela, glasa, pokreta i ritma kao dela ženskog i lezbejskog identiteta je dovelo do pokretanja njene pozorišne radionice „Ritmovi u nama". Od 1997. godine, Biljanin aktivizam se razvija kao izraz feminističke radikalne lezbejske politike. Ona svoje aktivističke izbore pravi u Srbiji, patrijarhalnoj, diskriminatorskoj i nacionalističkoj zemlji. Trenutno radi kao koordinatorka u Novosadskoj lezbejskoj organizaciji (NLO), gde se, bavi edukacijom o slobodnom izražavanju seksualnog opredeljenja i homofobiji, između ostalog. Biljana je članica nekoliko međunarodnih i regionalnih feminističkih mreža, a počela je kao članica balkanskog tima „Biografije". Živi u Novom Sadu sa psom Lenom i ima crveni bicikl.

Boban Stojanović je dugogodišnji mirovni i gej aktivista. Rođen je 1978.godine u Zaječaru. Bio je aktivan u organizaciji Žene u crnom, radio u Ženskom fondu Rekonstrukcija, bio koordinator muške grupe u Anti trafiking centru. Stalni je predavač na Školi ljudskih prava Helsinškog odbora, a predavao je i u okviru Škole nove politike (YIHR). Izvršni je direktor LGBT organizacije Queeria - Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti. Autorske testove objavljivao je u listovima Vreme, Status, Playboy, Danas, Borba, Zeničke sveske (...) a kolumnista je web portala pescanik.net. Trenutno radi kao izvršni direktor Queeria centra, jedne do vodećih LGBT organizacija u Srbiji. Učestvovao u organizaciji Parade ponosa/Prajda 2004 - 2013. Jedan je od pokretača Nedelje ponosa, jedinog održivog dela beogradskog Prajda. Bio je kooridinator i PR menadžer brojnih kampanja, od kojih su neke stekle i međunarodni ugled i postale model za uspešnu promociju LGBT prava.

* * *

Stanimir Panajotov (1982. Bugarska) je završio filozofiju na Univerzitetu u Sofiji, a diplomu master iz oblasti filozofije i studija roda je stekao na Evrobalkanskom institutu (Makedonija). Njegova istraživačka interesovanja i objavljeni radovi se fokusiraju na pitanja u domenu feminističke i kontinentalne filozofije, queer teorije i studija roda. Panajotov je i samostalni prevodilac; preveo je brojne članke iz pomenutih oblasti (čije autorke su Sedžvik, Fas, Batler, A. Rič i drugi) i knjige Pitera Bergera, Vendi Braun, Jasne Koteske i Dejvida M. Halperina (u pripremi). Takođe, učestvuje u brojnim projektima u Bugarskoj i Makedoniji i šire koji se bave pitanjima vezanim za queer problematiku i angažovan je kao queer aktivista u raznim projektima i organizacijama. Osim toga, član je kolektiva Društveni centar Haspel, Perspektive nove levice i Evropske alternative - Sofija.

Tatjana Greif je doktorirala arheologiju. Više od 15 godina je angažovana u slovenačkom i međunarodnom GLBT pokretu. Ona je koordinatorka lezbejske „Sekcije ŠKUC-LL", urednica specijalizovane edicije knjiga „Vizibilija" i Časopisa za kritiku nauke maštu i novu antropologiju. Bila je članica izvršnog odbora evropskog ogranka udruženja ILGA (1998. - 2005.), Evropskog ekonomskosocijalnog komiteta (2004. - 2006.) i vladinog Komiteta za jednake mogućnosti (2005. - 2010.). 2007. godine je bila predložena za nacionalnog Ombudsmana za ljudska prava. Aktivno se bavi istraživanjem, teorijom, takođe je i publicista i piše na teme roda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta, ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije. Objavila je preko 500 teorijskih i novinskih članaka. 2009./2010. godine je boravila u SAD kao stipendista Fulbrajtovog programa.

Nataša Sukič je dugogodišnja aktivistkinja, spisateljica i publicista; ona je i suosnivačica lezbejskog udruženja „ŠKUC-LL". „Sekcija ŠKUC-LL" je bila prva lezbejska grupa u bivšoj Jugoslaviji i u Istočnoj Evropi, osnovana u Ljubljani 1987. godine. Suosnivačica je i legendarnog diska „Roza" u klubu „K4" u Ljubljani i prva žena DJ. Nataša Sukič je posvećena različitim oblicima LGBT aktivizma, od edukacije, programa iz oblasti umetnosti i kulture, multimedijalnih programa, do političkog aktivizma, medija i razvoja zajednice.
Ona je urednica radio programa „Lezbomanija" na Radio Študentu i prva urednica Škucove edicije knjiga „Vizibilija", njen književni rad privlači veliku pažnju kritičara, kako kratka proza Otroci nočnih rož (Deca noćnog cveća) (2008) i Desperadosi in nomadi (Desperadosi i nomadi) (2005), tako i romani Molji živijo v prahu (Moljci žive u prašini) (2010) i Kino (Bioskop) (2013). 2010. godine je bila nominovana za književnu nagradu „Dnevnikova fabula".

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tokom programa, ulazni hol u REXu se pretvara u kafe pod obećavajućim nazivom Novi društveni odnosi. Ideja o kafeu pod ovim nazivom inspirisana je težnjom za afirmisanjem, generisanjem i praktikovanjem ideja o novim društvenim odnosima. Prostor kafea je namenjen aktivističkim grupama, neformalnim udruženjima, raznim inicijativama koje na ovaj način ostvaruju bolju vidljivost i kontakt sa javnošću. Osim mogućnosti odgovaranja na pitanja i razgovora sa zainteresovanim posetiocima, učesnici programa «za nove društvene odnose» predstavljaju se na način koji sami odaberu.
Prvi prošlogodišni domaćin Kafea uz Govorne programe je bilo Udruženje Ulice za bicikliste http://www.uzb.rs/, nastalo tokom događaja Kritična masa, sa namerom da poboljšaju uslove za bicikliste i biciklistkinje u saobraćaju, i promovišu kulturu pešačenja i bicikliranja. U januaru 2013, predstavila se Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) u čijem je članstvu i Kulturni centar REX. Asocijacija je saradnička platforma organizacija, inicijativa i pojedinaca aktivnih u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, a više o njoj i njenom radu i članovima na www.nezavisnakultura.net.
Ovoga puta, posetiteljke i posetioci će imati priliku da prelistaju i preuzmu publikacije naših starih saradnika - Anarho šankera. Anarho šankeri su nezavisni samoupravni kolektiv kome može da se priključi svako ko izrazi želju i spremnost da se uključi u rad na projektu 'Samoupravni šank', koji je pokrenulo nekoliko članova i članica Anarho-sindikalističke inicijative (ASI). Kolektiv će predstaviti publici i posetiocima/posetiteljkama Rexa citate iz publikacija o društvenoj i političkoj emancipaciji i skupljati priloge za predstojeću socijalnu revoluciju.