Fašizam: muzealizacija i edukacija u centru i na periferiji

Kulturni centar Rex | 9.7.2018. - 9.7.2018.
Na poslednjem, završnom seminaru projekta „Fašizam: muzealizacija i edukacija danas“, razmatraćemo, na izabranim primerima, pitanje pristupa i učinka obrazovnih i muzeoloških praksi u državama i društvima današnjeg ali i istorijskog kapitalističkog centra - i državama i društvima kapitalističke periferije. Kao i u drugim oblastima formalne i neformalne, javno-institucionalne ili civilno-društvene politike i prakse edukacije i memorijalizacije, i u onoj koja je posvećena evropskoj istoriji XX veka primetne su simptomatične razlike između ova dva geografsko-politička domena: dok u zemljama centra naizgled vlada pretežno racionalni i odavno stabilizovani pristup politici i kulturi sećanja, u zemljama periferije odvija se pretežno iracionalna destabilizacija i degradacija prethodnih i fabrikacija novih pristupa i praksi, sa ciljem njihovog stalnog prilagođavanja i ujednačavanja sa bilo latentnim ili transparentnim imperativima post-socijalističkog i anti-socijalističkog društveno-ekonomskog uređenja. Pitanje - Da li se i kako ove pojave i procesi mogu povezati sa skorašnjom pojavom i rastom ideja i pokreta koja podsećaju a često i otvoreno referiraju na ideje i politike istorijskih fašizama? – već je postalo retoričko.

Kao što je najveći deo privrede zemalja evropske periferije tek „produžetak fabričkih traka" razvijenog centra, na kojima se uglavnom autsorsuju poslovi nedostojni univerzalno dostignutih radnih i ljudskih prava i minimalnih egzistencijalnih standarda, tako se u kulturi i politici sećanja na periferiji autsorsuje pristup istoriji i istorizaciji koji je nedostojan proklamovanih naučnih i racionalnih principa i koncepata „razvijenog sveta". Od strane politički podobnih univerziteta i instituta diriguje se organizacija i konceptualizacija naučnog rada i produkcije tako da se ignorišu ili ometaju istraživanja koja nisu u skladu sa ideološkom hegemonijom tranzicionih elita*. Ipak, kao i u oblasti ekonomskih, materijalnih osnova, i ova podela na dostojnu u nedostojnu društvenu produkciju i reprodukciju u oblasti nadgradnje, ima svoju čvrstu međusobnu uslovljenost i međuzavisnost i deo je istog sistema globalne proizvodnje i raspodele vrednosti načelno zasnovane na privatizaciji dobiti i socijalizaciji gubitaka. Na seminaru će, uz referiranje na dosadašnja dostignuća ovog projekta kao i drugih naučnih i aktivističkih iskustva, biti razmatrani ovi odnosi, pristupi i razlike na primeru muzejskih i obrazovnih praksi današnje Nemačke i Rumunije.

*(videti npr. predavanje američke naučnice Kristen Godsi na https://www.youtube.com/watch?v=JmdKicQuH68&t=5s )

Prezentacija i diskusija će biti održani na srpskom i engleskom jeziku sa mogućnošću neformalnog konsekutivnog prevoda.

Podsećamo na prvi deo završnog seminara koji je započeo predavanjem Išaja Lande (dostupno na rexfiles.b92.net) kao i na završni deo koji će biti realizovan predavanjem Aleksandra Matkovića (oko 20. jula) političkoj ekonomiji fašizma i kojim ćemo rekapitulirati složena ali danas neophodna znanja i iskustva stečena radom na ovom projektu.

Ilustracija: detalj iz nove stalne postavke jednog lokalnog muzeja u Srbiji: zajedno izloženi oružje, oprema, obeležja, dokumenti i fotografije okupatora i njihovih saradnika - i boraca protiv okupacije.

Seminar je završni deo projekta „Fašizam: muzealizacija i edukacija danas" koji Kulturni centar Rex realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

Organizacija i produkcija: Kulturni centar Rex / Fond b92

Priprema i moderacija seminara: Nebojša Milikić

--

APSTRAKTI IZLAGANJA:

Rastislav Dinić i Ana Jovanović

Osvrt na postavku „Minhenskog dokumentacionog centra za istoriju nacional-socijalizma"

„Minhenski dokumentacioni centar za istoriju nacional-socijalizma", otvoren je 30. aprila 2015, na trgu Keningsplac u Minhenu, i to upravo na mestu na kojem se nekada nalazila zloglasna „Smeđa kuća" - sedište Nacional-socijalističke partije Nemačke. Međutim, njegovom otvaranju prethodila je duga i burna rasprava, započeta još krajem osamdesetih, kada su izneti prvi predlozi za izgradnju muzeja posvećenog sećanju na nacistički period minhenske istorije. Ove rasprave ticale su se kako formalnih tako i sadržinskih aspekata planiranog muzeja. Koncepcija istoričara arhitekture, Vinfreda Nerdingera, koja je u konačnom pobedila i u skladu sa kojom je oblikovana postavka Dokumentacionog centra, zasniva se na dva osnovna principa. Prvo, na mestu sećanja na počinioce (eng: perpatrator sites, nem: Täterorte), ne smeju se izlagati autentični predmeti i radovi počinilaca, kako bi se izbegla bilo kakva estetizacija ili stvaranje aure oko počinilaca. Zbog toga, postavka se sastoji isključivo od reprodukcija, fotografija, filmova i tekstualnih objašnjenja. Drugo, cilj postavke mora biti kontekstualcija, zbog čega izložba ne može biti fokusirana (kao što su to predlagali drugi učesnici u rapravi oko izgradnje Dokumentacionog centra) isključivo na period nacističke vladavine (1933-1945), već mora obuhvatiti širi istorijski kontekst, i uključiti period koji je prethodio nacističkom režimu, tako i onaj koji je za njim usledio. Zbog toga je postavka sačinjena od četiri osnovna dela (izložena na četiri različita sprata), posvećena periodima od kraja Prvog svetskog rata do dolaska nacista na vlast (1918-1933), od dolaska na vlast do početka Drugog svetskog rata (1933-1939), od početka do kraja rata (1939-1945), i od kraja rata do danas.

U svom izlaganju, predstavićemo postavku Dokumentacionog centra, i načina na koji pokušava da kontekstualizuje fenomen nacizma upravo u istorijskom mestu rođenja nacističkog pokreta - Minhenu. Osvrnućemo se na formalne i sadržinske aspekte postavke, kao i na smisao postavljanja Dokumentacionog centra na trgu Keningsplac koji je tokom nacističke vladavine služio za održavanje masovnih partijskih mitinga, i koji je još uvek obeležen tragovima nacističke arhitekture. Razmotrićemo postavku Dokumentacionog centra u kontekstu poznate teze Franca Fišera o nacizmu kao izrazu istorijskog kontinuiteta sa imperijalističkim i reakcionarnim politikama nemačkih političkih, ekonomskih i intelektualnih elita, iznete u njegovoj knjizi „Savez elita".

/

Florin Bobu i Livia Pancu

Ne-ekspertsko čitanje fašizma i načina na koji je predstavljen u udžbenicima istorije, muzejima i izložbama u Rumuniji

Naša prezentacija će pokušati da identifikuje neke karakteristike javnog diskursa o fašizmu i načina na koji se taj diskurs menja tokom zadnje tri decenije u Rumuniji. Usredsredićemo se na primere iz udžbenika istorije izdatih 1996, 2000. i 2006. godine, kao i na stalne postavke i izložbe u istorijskim muzejima Jašija i Bukurešta. Podvući ćemo pokušaj post-'89. istoričara da u udžbenicima za osnovnu i srednju školu zastupaju teze o fašizmu i komunizmu kao o dva skoro istovetna totalitarna sistema. Ove teze će biti i polazište za diskusiju. Važno je napomenuti da naša prezentacija nije zasnovana na ekspertizi već na subjektivnoj perspektivi prve generacije srednjoškolaca koji su učili istoriju iz takvih udžbenika.

/

Kratke biografije izlagača-izlagačica:

Rastislav Dinić je završio studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu, masterirao političke nauke na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, i doktorirao političku filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se političkom filozofijom i etikom, sa posebnim fokusom na filozofiju Stenlija Kavela, teoriju demokratije, političke ideologije i odnosom obrazovanja i demokratije. Objavio je više naučnih radova u domaćim i stranim čaopisima koji se bave ovim temama. Učestvovao je na internacionalnim konferencijama u Dablinu, Kopenhagenu, Budimpešti, Rijeci i Mančesteru. Piše i prevodi za portal Peščanik i časopis Reč, kao i za izdavačku kuću Fabrika knjiga. Aktivista je Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša. 

Ana Jovanović (1980), završila studije istorije na Filozofskom fakultetu u Nišu 2006. godine. Master rodnih studija CEU Budimpešta 2008. godine. Uredila knjigu Ženska istorija Niša (Ženski prostor 2013). Autorka Peščanika. Trenutno zaposlena kao nastavnica istorije u srednjoj školi.

Florin Bobu (1978) je umetnik i kurator koji živi i radi u Jašiju, Rumunija. Studirao je medijsku umetnost i skulpturu na ArtEZ/AKI akademiji u Holandiji (Akademie voor beeldende kunst en design, Enschede) kao i farmaciju na fakultetu medicine i farmacije Grigore T. Popa u Jašiju. Od 2012. godine, predsednik je Asocijacije 1+1, neprofitne organizacije za promociju i preispitivanje uloge savremenog umetnika i umetničkih praksi. Volontira kao kustos u transit.ro/ Iasi od 2012. godine. Učestvovao je u programu CuratorLab 2016-2017. u okviru Konstfaka Stokholm, gde je kurirao projekat Nebojše Milikića u Muzeju švedske istorije: Crvena nit - vođena tura u klasne borbe odozdo i odozgo.

Livija Panku (Livia Pancu, 1980) živi i radi u Jašiju, Rumunija. Od 2012. ona je ko-direktor tranzit.ro, deo tranzit.org-a. Završila je zidno slikarstvo 2004. godine na Univerzitetu umetnosti u Jašiju i Kuriranje savremene umetnosti na Kraljevskom koledžu umetnosti (Curating Contemporary Art, Royal College of Arts, London, M.A. 2010). Tekstove je objavljivala u The Long April magazine (No. 1) - Vertical Site, objavljenog od E-cart-a, Almost Institution u Self-Organised Subjects, ur. Stine Hebert  and Anne Szefer Karlsen (2013), Killing an Institution u Context in Flux: Methodological Tools for Cultural Institutions in a Changing Cultural Landscape, ur. Pernila Glasser and Maria Andersson, The Swedish Exhibition Agency/Riksutställningar (2014).

Seminar je završni deo projekta „Fašizam: muzealizacija i edukacija danas" koji Kulturni centar Rex realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.