Generalni štab javnog pamćenja

DOGAĐAJ 1

GENERALNI ŠTAB JAVNOG PAMĆENJA
seminar za svakoga: RUINA MEĐU NAMA

Generalni štab javnog pamćenja zamišljen je kao niz događaja koji bi se bavili temama prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zgrade Generalštaba i svim onim arhitektonskim, urbanističkim, ekonomskim i političkim problemima koji karakterišu diskurzivni kontekst same zgrade i njenog simboličkog potencijala.
Generalni štab javnog pamćenja baviće se temama koje proizilaze iz sadašnjeg stanja zgrade Generalštaba nakon što je bombardovana u dva navrata tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, u trenutku kada je već bila ispražnjena od svoje vojne funkcije i pripadajućeg personala ali i očigledno opterećena nasleđenim ili novostečenim simboličkim značenjima.
Serija događaja teži da markira i otvori polja za debatu koja je istovremeno potrebna i strukama i institucijama u čijem je opisu posla (ili bi trebalo da bude) promišljanje o prošlosti, sadašnosti i budućnosti Generalštaba, kao i celom društvu i njegovim institucijama (duži uvodni tekst je na kraju strane).
Prvi događaj, u formi seminara za svakoga* pružiće uvid u neke glavne smernice već postojećih debata u stručnoj i široj javnosti kao i u različite teorijske pristupe pitanjima koje istorijat, autorski projekat i aktuelno stanje ove zgrade neizbežno pokreću.

* Forma seminara za svakoga, korišćena već u Kulturnom centru Rex u okviru projekta Poseta Starom sajmišu, teži da približi teorijska i ekspertska znanja široj publici i time ih stavi na raspolaganje ne samo stručnoj, već i opštoj javnosti, aktivističkoj i umetničkoj sceni.  

PROGRAM

13.00-13.20h
Nebojša Milikić, koordinator debatnog programa, Kulturni centar REX
Kratak pregled aktuelnih debatnih praksi o rekonstrukciji zgrade Generalštaba: kako i zašto do seminara za svakoga?

13.30-13.45h
diskusija

13.45-14.05h
Taika Beleržon (Taika Baillargeon)
studentkinja Doktorskih akademskih studija, UQAM-Université du Québec, Montreal, Kanada
Mesto iščekivanja: shvatanja i sukobi oko (dugogodišnjih) ruševina. Slučaj Generalštaba /The awaitnig place: perceptions and conflicts over (long term) ruins. The case of Generalstab/ Skajp prezentacija (na engleskom jeziku).

14.05-14.20h
diskusija

14.20-14.40h
pauza

14.40-15.00h
Vladimir Kulić, docent, Arhitektonski fakultet Florida Atlantic University Generalštab između autora

15.00-15.15h
diskusija

15.15-15.35h
Marko Matejić, student Doktorskih akademskih studija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

Evolutivni model rekonstrukcije: arhitektonski kontinuum i politike pamćenja

15.35-15.50h
diskusija

15.50-16.30h
završna diskusija i najava sledećih događaja

Q/A konsultacije Marija Milinković, asistent, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

ORGANIZACIJA I PRODUKCIJA

Fond B92 / Kulturni centar Rex
Seminar je deo programa „Raskršća Istok-Zapad", koji se sprovodi u okviru trogodišnjeg projekta „Engine Room Europe" koji Kulturni centar REX/B92 realizuje zajedno sa još 11 evropskih kulturnih centara. Projekat je fokusiran na nezavisne radnike u kulturi i sopstveno polje delovanja, a njegov glavni cilj je razvoj kapaciteta i održivosti nezavisne kulture u Evropi. Projekat „Mašinsko odeljenje Evropa" je podržan od strane Evropske komisije.
Projekat „Crossroads East West" (Raskršća Istok-Zapad) se realizuje uz podršku Evropske komisije i Ministarstva kulture Republike Srbije. Seminar se održava u okviru Govornih programa Kulturnog centra Rex, podržanih od strane Fondacije za otvoreno društvo i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.   

APSTRAKTI

Nebojša Milikić
Kratak pregled aktuelnih debatnih praksi o rekonstrukciji zgrade Generalštaba: kako i zašto do seminara za svakoga?

Nakon nedavne najave iz Vlade Srbije o mogućoj prodaji zgrade Generalštaba privatnom investitoru, organizovano je nekoliko događaja na kojima se diskutovalo o raznim mogućim implikacijama rušenja ili rekonstrukcije ovog po mnogo čemu jedinstvenog zdanja arhitekte Nikole Dobrovića. Prezentacije i diskusije su reafirmisale postojeće ali označile i neke nove tendencije u tumačenju značaja ovog objekta kao kulturnog nasleđa i njegovog značaja kao nezvaničnog indikatora odnosa društva i države Srbije prema njegovoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti...

Taika Beleržon (Taika Baillargeon)
(Skajp prezentacija na engleskom jeziku, obezbeđen simultani prevod)

Mesto iščekivanja: stavovi i sukobi oko (dugogodišnjih) ruina. Slučaj Generalštaba. (The awaiting place: perceptions and conflicts over (long term) ruins. The case of the Generalštab)

Postoje mesta koja čuvamo, mesta koja opstaju i postoje mesta koja nestaju tokom vremena. Postoje istorijska mesta, memorijalna mesta, mesta od značaja i simboličkog značenja, ali postoji takođe i mnoštvo negativnih mesta (ili mesta negacije). U kontekstu ove diskusije, fokusiraću se na na nešto što označavam "mestom iščekivanja", razmatrajući prelaz između postojanja i nepostojanja mesta i preispitujući značaj očekivanja. Ovo razmatranje pratiće studija slučaja zgrade Generalštaba koja će biti posmatrana kao "mesto iščekivanja". Studija slučaja će prvenstveno analizirati viđenje i shvatanje Generalštaba od 1999. godine do danas. U tom kontekstu, diskutovaću i različite sukobe koji okružuju zgradu Generalštaba od njenog bombradovanja, sa ciljem da predstavim složenost i evoluciju recepcije i percepcije ove zgrade. Na kraju, otvoriću niz pitanja za diskusiju u kontekstu mogućeg rušenja zgrade Generalštaba.

Vladimir Kulić
Generalštab između autora

Šta zgrade kome znače i kako? Ko su autori njihovih značenja i čije je relevantno ili ne? Izlaganje će postaviti problem konstrukcije značenja zgrade Generalštaba između onih koja je ponudio njegov autor, arhitekta Nikola Dobrović, i onih koja su se formirala njenom kasnijom sudbinom: upotrebom, promenama u ideološkom kontekstu, bombardovanjem i gotovo petnaestogodišnjim nerazrešenim statusom najpoznatije ruševine Beograda.

Marko Matejić
Evolutivni model rekonstrukcije: arhitektonski kontinuum i politike pamćenja

U prethodnim diskusijama na temu rekonstrukcije zgrade Generalštaba nametnula su se dva dominantna, iz toga možda shvaćena i kao dva jedina modela rekonstrukcije, a nazvaćemo ih konzervativni model i (investitorsko-) ekonomski model rekonstrukcije. Nasuprot ova dva je evolutivni model rekonstrukcije, koji u sebi sadrži princip arhitektonskog kontinuuma i poštovanja originalnog koncepta prostora, ali i pretpostavlja društvenu evoluciju kroz primenu savremenih modela rekonstrukcije i sećanja na urbane katastrofe. Razmotrićemo primer Dobrovićevog pristupa rekonstrukciji zgrade SPONZ-a u Dubrovniku, zatim savremene principe obnove gradova nakon urbanih katastrofa na primerima arhitektonskih objekata u Kelnu, Srajajevu i Njujorku, kao i dosadašnje prakse rekonstrukcije objekata porušenih u Beogradu tokom NATO bombardovanju.

KRATKE BIOGRAFIJE

Taika Beleržon (Taika Baillargeon) završila je 2006. godine Master studije iz komparativne književnosti, analizirajući proces preoblikovanja Berlina nakon pada Berlinskog zida. Doktorant je na Univerzitetu Kvekbeka (Université du Québec) u Montrealu, oblast urbanističkih i turističkih studija. Trenutno se bavi istraživanjem reprezentacije i percepcije savremenih ruina, sa zgradom Generalštaba u Beogradu kao centralnom tačkom istraživanja. Poslednjih nekoliko godina imala je priliku da predaje u Montrealu i Porto Prinsu (Port-au-Prince), radeći istovremeno na na nekoliko različitih naučno-istraživačkih projekata na temu post-katastrofičnih rekonstrukcija, "žilavosti" (resilience - sposobnost otpornosti i oporavka) i mračnog turizma (dark tourism).

Vladimir Kulić studirao je arhitekturu na Univerzitetu u Beogradu i doktorirao istoriju arhitekture na University of Texas at Austin. Docent je na Arhitektonskom fakultetu Florida Atlantic University, gde predaje istoriju i teoriju arhitekture. S Marojem Mrduljašem vodio je međunarodni istraživački projekt Nedovršene modernizacije - Između utopije i pragmatizma, koji se bavio transformacijama izgrađene okoline u regionu nekadašnje Jugoslavije od 1945. godine do danas. Autor je knjige Modernism In-Between: The Mediatory Architectures of Socialist Yugoslavia (s Marojem Mrduljašem i Wolfgangom Thalerom, 2012) i urednik knjige Sanctioning Modernism: Architecture and the Making of Postwar Identities (s Monicom Penick i Timom Parkerom, 2014).

Marko Matejić diplomirao je 2009. godine na Master akademskim studijama na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Student je Doktorskih akademskih studija na istom fakultetu. Stipendista je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Autor je članka "Prilog proučavanju zgrade Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića: koncept i iskustvo prostora" objavljenog 2012. godine u časopisu Nasleđe, br 13 (članak je u formi seminarskog rada primarno nastao kao rezultat istraživanja na doktorskim studijama uz konsultacije i u okviru nastave kod vanrednog profesora dr Ljiljane Blagojević).

Marija Milinković je diplomirala 1998. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Moskovskom arhitektonskom institutu (MARHI). Bavi se naučnim i pedagoškim radom u oblasti istorije i teorije arhitekture, kao i stručnim i pedagoškim radom u oblasti arhitektonskog i urbanističkog projektovanja. Magistrirala je 2007. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa magistarskom tezom pod naslovom „Kritička praksa arhitekta Nikole Dobrovića: dubrovački period (1934-1943)", i doktorirala 2013. godine, sa temom „Arhitektonska kritička praksa: teorijski modeli", pod mentorstvom dr Ljiljane Blagojević. Autor je knjige Nikola Dobrović: The Shifting Modes of Critical Practice in Architecture (u štampi, The Architecture Observer, 2013).

Nebojša Milikić (Beograd, 1964) Radnik u kulturi, projekt menadžer i nezavisni istraživač. Od 1996. godine bavi se umetničkom produkcijom, nezavisnim istraživačkim radom, pisanjem o umetnosti i društvenim aktivizmom. Kao autor, koautor ili koproducent učestvovao u većem broju izložbi, umetničkih i istraživačkih projekata u zemlji i inostranstvu. Od 2001. godine radi kao urednik ili koordinator programa u Kulturnom Centru Rex. Inicijator i/ili koordinator projekata KEF, Flux, Kvasac, kao i serije Govornih programa i Programa za demokratizaciju i decentralizaciju kulture Kulturnog centra Rex.

GENERALNI ŠTAB JAVNOG PAMĆENJA

Marko Matejić, Nebojša Milikić
Generalni štab javnog pamćenja zamišljen je kao niz događaja koji bi se bavili temama prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zgrade Generalštaba i svim onim arhitektonskim, urbanističkim, ekonomskim i političkim problemima koji karakterišu diskurzivni kontekst same zgrade i njenog simboličkog potencijala. Generalni štab javnog pamćenja predstavlja platformu za dijalog. Nastao je sa idejom integrisanja i promišljanja arhitektonsko-urbanističkog koncepta „pokrenutog prostora" sa mogućnostima ali i obavezama pokretanja i dinamizacije političkog, društvenog i kulturnog prostora Srbije, koji su u kontekstu zgrade Generalštaba već u toku - kroz inicijative pojedinih državnih činilaca za prodaju i rušenje zgrade Generalštaba sa jedne strane i organizovanje brojnih diskusija o problemu rekonstrukcije zgrade Generalštaba, sa druge strane. Generalni štab javnog pamćenja baviće se temama koje proizilaze iz sadašnjeg stanja zgrade Generalštaba nakon što je bombardovana u dva navrata tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, u trenutku kada je već bila ispražnjena od svoje vojne funkcije i pripadajućeg personala ali i očigledno opterećena nasleđenim ili novostečenim simboličkim značenjima. Događaji koji slede baviće se u načelu mogućim modelima rekonstrukcije zgrade Generalštaba kroz prizmu široko povezanih tematskih oblasti, čiji sadržaj gradi kontekst diskusije: 1)politike i prakse sećanja na Drugi svetski rat, ali i na ratove devesetih sa čijim ishodom i savremenim društvenim dilemama su sadašnji trenutak i sudbina zgrade Generalštaba u konstantnom simboličkom i političkom dijalogu 2)JNA - elitni investitor i ktitor modernizma u SFRJ kao jedan od najznačajnijih graditeljskih investitora epohe jugoslovenskog modernizma 3)značaj i značenje dileme „pokrenuti prostor" vs. kanjon Sutjeske - Sutjeske kao istorijskog događaja, Sutjeske između arhitektonske ili idejne inspiracije i političkog izgovora 4) šire teorijske implikacije Dobrovićevog projekta unutar modernističke epohe SFRJ i njihov smisao/čitljivost u savremenom trenutku itd). Generalni štab javnog pamćenja težiće da markira i otvori polja za debatu koja je istovremeno potrebna i strukama i institucijama u čijem je opisu posla (ili bi trebalo da bude) promišljanje o prošlosti, sadašnosti i budućnosti Generalštaba, kao i celom društvu i njegovim institucijama. Težiće da pokrene debatu na najširem društvenom nivou, sa zgradom Generalštaba kao istorijskim i diskurzivnim centrom, odnosno prizmom kroz koju se prelamaju kategorije nastajanja, postojanja i uništavanja ili prevazilaženja paradigmi koje, analogno Dobrovićevom projektantskom konceptu, pokreću prostor političke svesti i savesti.

GENERALNI ŠTAB JAVNOG PAMĆENJA
seminar za svakoga RUINA MEDJU NAMA

Generalni štab javnog pamćenja će nastojati da u predstojećem periodu organizuje niz različitih događaja koji će dalje pokretati, širiti i produbljivati diskusiju sa zgradom Generalštaba kao diskurzivnim centrom. Želja je da naredni Događaji, svaki ponaosob, imaju sopstveni karakter koji se pak uklapa u zamišljenu celinu. Zato pozivamo da nam se jave svi zainteresovani pojedinci, naučne i kulturne institucije i svi ostali koji su zainteresovni da na neki način pomognu u organizaciji ili učestvuju na nekom od narednih Događaja. Nove ideje o konceptu i sadržaju narednih Događaja su dobrodošle i svaka inicijativa će biti veoma rado saslušana. Želja je da rezultat svih Događaja bude jedna sveobuhvatna publikacija koja će grafički i tekstualno predstaviti sve ideje i razmišljanja izneta tokom diskusija.

Kontakt:
Nebojša Milikić - n_milikic@hotmail.com
Marko Matejić - marko.t.matejic@gmail.com