7. Jun 2023.

Ivan Janković: Momci

U pronicljivom tekstu “Momak u penziji” (Vreme, br. 1611) Teofil Pančić je duhovito i tačno pokazao ko se i šta krije iza naziva “momci”, koji ovdašnji mediji koriste kao stajaći atribut za pripadnike desničarskih grupa kada ove javno izvode svoje “akcije”, po pravilu skopčane s nasiljem ili bar pretnjom da će sila biti primenjena.

www.zurnal.info
Narodne patrole (screenshot)

Piše: Ivan Janković

... Kao neposredan povod za tekst su mu poslužili momci – čuvari murala Ratka Mladića; taj prividno neutralan naziv, “na samoj granici roditeljsko-pokroviteljske nežnosti”, treba da prikrije pravu prirodu njihove maligne delatnosti. Pančić prati upotrebu ovog naziva od devedesetih godina prošlog veka, nalazeći ga u novinskim izveštajima o poznatim kriminalcima – “taj i taj krimos ‘sa svojim momcima’”. Zatim uverljivo pokazuje da je momak – profesija, zanimanje poput mnogih drugih: oni se biju na utakmicama, obezbeđuju izvesne lokale, čuvaju izvesne murale i stručno se bave izvesnim ne baš legalnim delatnostima i od toga plaćaju račune. Dosledno i duhovito, Pančić na kraju predlaže da bi momke po isteku radnog veka trebalo penzionisati i zdravstveno i socijalno zbrinuti.

Svemu ovome se nema šta prigovoriti, ali bi se mogla predložiti i jedna mala dopuna. I naziv i zanimanje “momak” sežu mnogo dublje u prošlost, do samih početaka moderne srpske državnosti. Momci su lične sluge i telohranitelji Karađorđa, Miloša Obrenovića i drugih velikaša iz prve polovine 19. veka. Kao takvi, oni su državni službenici i pod tim nazivom se javljaju u državnom budžetu. Na primer, “momcima Gospodarevim [tj. Knjaz Miloševim]” je iz polugodišnjeg budžeta 1821. godine isplaćeno 14.112 groša i 20 para, a 1824. 13.620 groša.

Istoričar Radomir J. Popović objašnjava da su u Prvom ustanku momci bili uglavnom neženjeni mladići (bećari), oružani pratioci viđenijih vojvoda, koji su za svoju službu dobijali platu. Po potrebi, služili su i kao borci, kuriri ili radnici u domaćinstvu svog gospodara. Posle Drugog ustanka, Knjaz Miloš je u svom prvom “dvoru”, u Crnuću (bila je to skromna kuća, sa jednom velikom sobom i nekoliko pomoćnih zgrada) držao momke, među kojima je bio i Vučić – Toma Vučić Perišić. Ovaj je brzo napredovao i postao domostrojitelj, a Miloš mu je naredio da sebi nađe zamenu za momačku službu, opisujući prirodu posla ovako: “momci će me svlačiti i oblačiti, spavati kod mene i posluživati me”... (nastavak teksta na sajtu Novi magazin)

Sve vesti

AKTUELNO

Kulturni centar Rex, Obilićev venac 2 21.5.2024. - 21.5.2024.

Radionica - Olepšavanje epohe sa Svetlanom Ivanov

21. maj u 18h - KC Rex u zgradi Tanjuga - Obilićev venac 2, prvi sprat /// Svetlana osvetljava Rex-ov Kaleidoskop sećanja, u okviru projekta ”Nastaviti bez sebe?” povodom obeležavanja 30 godina Kulturnog Centra REX
Kulturni centar Rex, Obilićev venac 2, prvi sprat 15.5.2024. - 15.5.2024.

3. Seminar za svakoga: Levica i (periferna) država, (periferna) levica i nacija

SREDA 15. maj, 19h --- Učesnice-i: Marija Obradović, Vida Knežević, Abdelraheem Kheirawi, Rade Pantić --- Ista tematska meta i odstojanje kao na prva dva seminara: Cilj je da se razmotre teme kapitalističke (polu)periferije iz teorijskog i praktičnog ugla, u smislu njihovog razumevanja u svakodnevnim društvenim borbama i debatama kao i njihovog značaja u okvirima i ciljevima programa partija, političkih pokreta, istraživačkih i aktivističkih platformi. Usled retkih rasprava na ovu temu, čini se da je pozicija kapitalističke periferije ili nešto što svi podrazumevaju i smatraju nepromenjivim, zbog čega je nije potrebno ni uzimati u obzir, ili je ta tema ciljano, čak neminovno isključena iz diskusija jer dovodi u pitanje brojne vladajuće i samorazumljive pojmove i perspektive (na primer: rast, razvoj, lokalne i globalne integracije, pravna i vrednosna utemeljenja i opredeljenja itd). ________________________________________
Kulturni centar Rex, Obilićev venac 2 25.4.2024. - 25.4.2024.

MALO VEROVATNA MISIJA: CRNO I BELO HAITIJA sa ŽAK LAROŠEM

ČETVRTAK 25.4.2024. U 19H, OBILIĆEV VENAC 2, prvi sprat Borba koja se vodi na Haitiju: Rasa, antiimperijalizam, i pseudo-multilateralna dominacija u epohi opadajuće američke hegemonije. Haićanski revolucionari, sa kontrolom nad novoosnovanom nezavisnom crnačkom republikom, su 1804. godine pred sobom imali teško pitanje: šta učiniti sa poljskim vojnicima koji su ostali zaglavljeni na ostrvu a borili su se na strani Haitija? // The Ongoing Struggle in Haiti: Race, Anti-Imperialism and Pseudo-Multilateral Domination in an Age of Waning American Hegemony In 1804 Haitian revolutionaries now in charge of their newly independent Black nation were confronted with a perplexing task: what should be done with a population of Polish soldiers stuck on the island who fought on the side of Haiti?