Samo dve nedelje ranije, 20. jula Mirjana Denkov Mraović je obavestila Vojislava Klačara, u tom trenutku predsednika UO ULUS-a, i njegovog zamenika Radivoja Markovića, da su izbrisani iz APR-a i da jedino ona, kao zakonska zastupnica, upisana u APR 28. 12. 2020. godine ima pravo da upravlja ULUS-om. To pravo je stekla na osnovu pravosnažne presude po kojoj se odluke donesene na Skupštini ULUS-a iz 2013. smatraju ništavim.

Mirjana Denkov Mraović je tako posle devet godina vođenog spora protiv uprave Udruženja izabranog na Skupštini 2013. godine dospela na čelo ULUS-a, zavedena je u APR kao predsednica UO Udruženja, a do 5. avgusta je bila i njegova jedina zakonska zastupnica.

Tako je, prema našim saznanjima, i ostalo do zaključenja ovog broja, ali da se u APR-u imena lako i upisuju i brišu iz ovog primera je očigledno.

Kod Mirjane Denkov Mraović se nalazi i službeni pečat Udruženja koji predstavnici organa i tela ULUS-a izabranih na Skupštini 2019. traže od nje da im ga vrati, dodajući da je u njegov posed došla bez odgovarajućih pravnih radnji. Mirjana Denkov Mraović pak to odbija optužujući predstavnike organa i tela uprave ULUS-a izabranih na Skupštini 2019. da su falsifikovali pečat kako bi se upisali u APR.

Nije bez značaja pomenuti i da trvenja na relaciji Mirjana Denkov Mraović – predstavnici organa i tela ULUS-a izabranih na Skupštini 2019. godine deluje neprirodno, pa i nelogično, pogotovo što su u prošlosti bili na istoj strani, međutim, iz njihovih poteza u poslednjih mesec dana, objavom saopštenja, pisama i inicijativa na društvenim mrežama, utisak je da između sebe vode rat iako načelno ističu drugačije – „da im je stalo do dijaloga i rešenja“.

Vojislav Klačar, član UO ULUS, izabran na Skupštini 2019, pokušao je da objasni za Danas u čemu je problem.

– ULUS se nalazi u specifičnoj situaciji. Grupa umetnika zajedno sa mnom izabrana da upravlja Udruženjem na Skupštini ULUS-a 2019. godine, koja je bila jedna od najbrojnijih u poslednjih 30 godina, suočena je sa pravnim tumačenjem presude od strane članova UO iz 2012. godine – kaže Klačar.

Prema njegovim rečima, te 2012. godine UO je izglasan na Skupštini na kojoj je bilo prisutno 46 članova Udruženja dok je 2019. godine izabran UO na Skupštini na kojoj je bilo 178 članova Udruženja.

– Čim smo se upoznali sa presudom, krenuli smo da reagujemo u pravcu traženja najboljeg rešenja za sve članove Udruženja misleći da se nalazimo na istoj strani – ističe Klačar, dodajući da su 14. jula ove godine članice i članovi izabrani 2012, predvođeni Mirjanom Denkov Mraović, nekako došli u posed pečata bez neophodnih pravnih radnji i iz APR izbrisali zakonske zastupnike Udruženja.

– Kada kažem „bez neophodnih pravnih radnji“, hoću da kažem da proces primopredaje nikad nije sproveden – pojašnjava Klačar. On dodaje da je sada važno konstatovati da Skupština održana 2019. nikada nije osporena nekim zahtevom ili tužbom, te da inače prema Zakonu Udruženja u članu 20, stav 2 stoji da ništavost pravnih akata ne dira u prava stečena od trećih savesnih lica, odnosno, članstva.

– I pored pravnih problema ovakvi potezi dovode do krize i sukoba u Udruženju, pa zato pozivam na dijalog koleginice i kolege Sonju Kostić, Vladimira Ristivojevića, Nikolu Radića, Dragoljuba Jovičića i Milivoja Novakovića, pošto je dosad u njihovo ime isključivo govorila Mirjana Denkov Mraović – poručio je Klačar. On podseća da o značaju Udruženja i o značaju da se ova situacija prevaziđe što pre govori i velika organizovana podrška organima i telima izabranim na Skupštini 2019.

– Do ovog trenutka imamo već preko 400 potpisa pojedinaca i oko 20 organizacija. Među 400 pojedinaca nalazi se i 250 aktivnih članova Udruženja – ističe Klačar.

Prema njegovim rečima, UO izabran na Skupštini 2019. godine doneo je i vrlo demokratsku odluku a to je da se članovi UO rotiraju na mestu predsednika.

– Mi ne želimo da imamo predsednika UO onako kako su ih imali nekadašnji upravni odbori, već na svakih šest meseci da se menjamo deleći na taj način obaveze i odgovornost – kaže Klačar.

On dodaje da veruje da će se na Skupštini situacija razrešiti i da se nada da se ovakve podele i sukobi neće dalje dešavati.

S druge strane, Mirjana Denkov Mraović kaže da su predstavnici organa i tela izabrani na Skupštini 2019. predali zahtev za upis u APR tako što su ilegalno izradili falsifikovani pečat.

– To je nedvosmisleno i postoje dokumenta o tome. Mi smo na to upozorili. Ja sam o tome napravila službenu belešku i preuzela pečat jer po zakonu o pečatu bila sam jedina odgovorna za njega u tom trenutku – ističe Denkov Mraović.
– Oni su predali lažni dokument, izradili ilegalni pečat i na taj način su upisali Mariju Kauzlarić i Vahidu Ramujkić u APR, ali sam ja i dalje ostala jedan od zakonskih zastupnika Udruženja.

Taj službeni pečat jedan jedini je i dalje je kod mene – izričita je Mirjana Denkov Mraović.

Ona podvlači da nisu samo Marija i Vahida zakonski zastupnici pa da mora da im preda pečat ili da je čista situacija, što podrazumeva pristojan dijalog koji je sada, kako kaže, daleko od toga.

Mirjana Denkov Mraović dodaje i da predstavnici Skupštine iz 2019. nju optužuju da je ukrala pečat potpuno ignorišući činjenicu da je ona od decembra upisana u registar APR- a i da je tada imala pravo raspolaganja pečatom.

– Potpuno ignorišu činjenicu da smo mi pokušavali devet meseci da razgovaramo i da napravimo pozitivno rešenje, a da su oni obećavali i da su pokušali da nas izigraju. I presudu i sve dogovore. Ja sam i dalje upisana kao pravni zastupnik i imam obavezu da se ponašam odgovorno – ističe Mirjana Denkov Mraović za Danas.

Upitana zašto joj je stalo da ona sazove izbornu Skupštinu ULUS-a, odgovara da je to njena i obaveza UO iz 2012. godine.

– Skupštinu sazivamo da bi Udruženje vratili u pravne okvire i zatvorili krug dugogodišnjeg sporenja. Posledice poništenih skupštinskih odluka su ozbiljne, a ignorisanjem ih nećemo rešiti – napominje Denkov Mraović.

O tome da li prema njenoj oceni predstavnici organa i tela ULUS-a izabranih na Skupštini 2019. godine valjano vode Udruženje tako da bi za ULUS bilo korisno da ostanu na njegovom čelu, Mirjana Denkov Mraović odgovara da je dobar deo Uprave imao potencijala i mogućnosti da napravi značajan preokret i da je u tome zdušno podržavan.

– Direktno i na sve načine smo ih podržavali kad god bi nam se bilo ko od njih obratio. Međutim, činjenica je da su čak četiri od ukupno devet članova Upravnog odbora podnela ostavke, predsednica Umetničkog saveta i veći broj članova drugih organa i tela. Poslednja dešavanja ukazuju da preostali deo pomenute Uprave pribegava maniru ponašanja iz 2013. godine – laži, klevete, targetiranja i šikaniranja umetnika. Ipak, uverena sam da će članovi koji su u međuvremenu doprineli afirmaciji rada ULUS-a kroz procedure izborne Skupštine dobiti podršku članstva i mogućnost da nastave rad – poručuje Denkov Mraović

Na pitanje kako vidi to što predstavnici organa i tela izabranih na Skupštini 2019. imaju veliku podršku kulturne javnosti (kroz Apel kao, kao i u medijima gde su često isticani transformacija i modernizacija ULUS-a u najboljem smislu te reči – prim A. Ć.) Mirjana Denkov Mraović odgovara da je ona u pomenutom apelu “targetirana”.

– Ja sam u tekstu apela targetirana kao osoba koja je zloupotrebila pečat i takođe člana radne zajednice. To je notorna laž, bezočna i svesna namera obmane. Svako može da proveri u registru APR-a da sam ja upisana kao zastupnik Udruženja na osnovu sudske presude još 28. 12. 2020. i od tog datuma imam pravo korišćenja službenog pečata ULUS-a i ni u jednoj prilici ga nisam zloupotrebila. Pored činjenice da se ovim apelom obmanjuje kako članstvo, tako i cela kulturna javnost, takođe ovaj apel predstavlja svojevrsni čin poziva za podršku daljim targetiranjima umetnika, bezakonju i potpunom haosu a pitamo se – zašto. Zašto kolege sa tako „veličanstvenim“ rezultatima uporno pokušavaju da izbegnu suočavanje sa članstvom ULUS-a na predstojećoj Izbornoj skupštini i kroz izveštaj potvrde svoje rezultate, već pribegavaju novim vidovima manipulacija i pritisaka sa uzurpiranih glasila ULUS-a – pita se Mirjana Denkov Mraović.

Predstavnici organa i tela ULUS-a izabranih na Skupštini 2019. slažu se sa Mirjanom Denkov Mraović da je radi prevazilaženja problema sazivanje Skupštine neophodno i dodaju:

– Mi ćemo se potruditi da i ova skupština po broju prisutnih aktivnih članova bude reprezentativna.

Zajednički jezik

Ironija je da se, dok traju trvenja u ULUS-u, odvija njegov program, u kome je i Bijenale mladih – da paradoks bude veći – pod sloganom “Zajednički jezik”. Ovaj kao i druge programe ULUS-a je pohvalio teoretičar umetnosti Stevan Vuković, koji je podržao organe i tela izabrane na Skupštini 2019. iako je on sam bio u programskom savetu u vreme mandata Mirjane Denkov Mraović. Na pitanje Danasa zašto je tako odlučio odgovara: „Podržao sam upravu koja je znatno unapredila organizacionu strukturu i programsku politiku ULUS-a, a ujedno ima mnogo snažnije uporište u članstvu Udruženja od uprave iz vremena mandata Mirjane Denkov Mraović. To što sam ja želeo da postignem svojim uključivanjem u programski savet 2013. jeste da se u okviru ULUS-a rade izložbe kakve je tek uprava iz 2019. ne samo omogućila, već i podstakla“, kaže Stevan Vuković. On dodaje su njegova podrška upravi iz 2019, kao i podrška većeg dela naše stručne javnosti, usmereni ka obezbeđivanju kontinuiteta u radu tih organa i tela tog udruženja, koja su uspela da od ULUS-a naprave instituciju. „Čak i u vrlo nepovoljnim okolnostima (finansijskim, prostornim i drugim) ta institucija proizvodi programe veoma visokog kvaliteta i relevantnosti, a istovremeno radi i na poboljšanju socijalnog statusa umetnika, i to posebno samostalaca“, zaključuje Stevan Vuković.

To se nije dogodilo

Prema oceni Stevana Vukovića, ULUS je realizovao sjajne programe, a od sada aktuelnih on ističe posebno izložbe “To se nije dogodilo” Sekcije proširenih medija ULUS-a, koja je otvorena 15. jula u Bioskopu Balkan u slavu stogodišnjice časopisa “Zenit” (koordinatori izložbe su članovi te sekcije: Dušan Radovanović, Milica Lapčević, Neda Kovinić, Miloš Peškir i Ivana Markez Filipović kao gost-selektor), i „Zajednički jezik“ (Bijenale mladih), čije su kustoskinje Senka Latinović, Teodora Jeremić i Jovana Trifuljesko, otvorena 29. jula u u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” i drugim prostorima u gradu.