Mah Nishtana - performans Večera Pashe / Passover dinner

Kulturni centar Rex | 17.4.2014. - 17.4.2014.
Šta me privlači rezidenciji u Kulturnom centru Rex je zamršeni kulturni i istorijski kontekst bivše Jugoslavije, jevrejski aspekt istorije zgrade u kojoj se rezidencija održava kao i vreme rezidencije, koje se poklapa sa jednom od najznačajnijim jevrejskih tradicijama – večerom Pashe 14. aprila

9 – 18. april
Wild Card
rezidencija u okviru evropskog projekta Life Long Burning
organizacija projekta: Stanica Servis za savremeni ples (Scroll down for English)

 

17. april, 19:00
Mah Nishtana - performans Večera Pashe / Passover dinner
Michael Shapira (IL/SE)
www.michaelshapira.com
Mah Nishtana

Mah Nishtana je pitanje koje najmlađe dete u porodici postavlja na veče Pesaha prema jevrejskoj tradiciji. Značenje pitanja je: Šta je drugačije?

„Ako bih mogao da postavim pitanje uoči večeri Pesaha, ono bi bilo: Da li smo zaista slobodni?

Veliki broj ljudi još uvek živi u nekom obliku savremenog ropstva, nezavisno od društvenog uređenja, bilo ono socijalističko ili kapitalističko, jevrejsko ili nejevrejsko. Ova, veoma bazična tvrdnja me dovodi do pitanja: Zašto ja, sekularna jevrejska osoba, slavim Pesah? Ili tačnije: Šta ja to slavim?

Bavljenje ovim pitanjem me je dovelo do dubljeg značenja Priče o Egzodusu, poruke koja je skrivena u suštini Priče. Ovaj solo izraz je moje želje da poštujemo sebe i svoju tradiciju u okviru demokratskih, a ne religioznih niti dogmatskih načela.  Zahvalan sam i uzbuđen što imam priliku da se bavim ovom svojom opsesijom kroz istraživanje i prezentaciju baš tokom Pesaha i to u zgradi koja je služila za okupljanja jevrejske zajednice i obeležavanja Sabata u Beogradu, a danas služi kao Kulturni centar Reks."

 

Mihael Šapira rođen je 16. jula 1980. u Jerusalimu, Izrael. Školovao se u Švedskoj, a sada živi i radi u Berlinu. Dobitnik je više priznanja i nagrada među kojima stipendije Berlin Culture Administration za oblast  plesa za 2013. godinu i prve nagrade na Gdansk Solo Contest 2013 za koreografiju i izvođenje Glorious George the Jewish Gargoyle. Završio je osnovne studije Interaction Design na Univerzitetu u Stokholmu, potom je stekao obrazovanje u Schule für Tanz, Improvisation und Performance u Frajburgu u Nemačkoj, a od 2011. u kolektivu sa Rosalindom Crisp, Minako Seki, Julien Hamilton i Stenom Rudstrom se bavi istraživanjima u oblasti improvizacije i pokreta. Sarađivao je sa Leom Kifer i Manon Parent u okviru Dana plesa u Berlinu u januaru 2014, učestvovao u predstavama Anđelike Ehter, Modigana Hašemijana, Endrua Vasa, Lizane Goodue i mnogih drugih.

„Šta me privlači rezidenciji u Kulturnom centru Rex je zamršeni kulturni i istorijski kontekst bivše Jugoslavije, jevrejski aspekt istorije zgrade u kojoj se rezidencija održava kao i vreme rezidencije, koje se poklapa sa jednom od najznačajnijim jevrejskih tradicijama – večerom Pashe 14. aprila. Zanimljivo mi je da skoro vek nakon što je zgrada u Jevrejskoj 16 izgrađena kako bi služila jevrejskoj zajednici u Beogradu, danas oslikava drugačiji kontekst, kao središte kreativnosti, interdisciplinarnosti i propitivanja društvenih normi pre nego zaštite i očuvanja tradicije. Tako vidim vezu između svog pristupa tradiciji večere Pashe i zgrade u Jevrejskoj 16, koja sa jedne strane svedoči o istoriji, a sa druge ipak ima novo lice... Planiram da imam intenzivan period solo vežbanja u studiju, baveći se fizičkim vežbama koje namerevam da koristim u performansu, kao i vežbama pokreta i govora bazirane na praksi Action Theater. Takođe bih želeo da značajan deo procesa bude otvoren te bi stoga pozvao lokalne pIesače, glumce i performere koji se bave fizičkom improvizacijom da se uključe.“