Mapiranje interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji Vizuelne umetnosti i imperativi/mogućnosti medijacije

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Kraljice Natalije (Narodnog Fronta) 45, sala na I spratu | 4.2.2010.
DVA AGENTA AFIRMACIJE I JEDAN DVOSTRUKI AGENT, Četvoročasovna izložba

Umetnice/i izlagači/ce: Darinka Pop-Mitić SOLIDARNOST JUGOSLOVENSKIH NARODA; Nikoleta Marković DA LI SMO URADILI TO ŠTO SMO MISLILI?; Danilo Prnjat OTKUP. 

Izložba ovih projekata odvijaće se u formi razgovora i predstavlja pokušaj da se zajedno sa publikom, javnošću i autorima/autorkama definišu i analiziraju problemi i pitanja na koje se naišlo tokom produkcije i realizacije. 

Moderator: Branislav Dimitrijević

Govore: Jelena Vesić, Vladimir Jerić, Svebor Midžić, Noa Treister, Silvija Krejaković, Nebojša Milikić. 

Nakon prijema i razmatranja više od 80 prijava pristiglih na poziv za učešće u mapiranju i afirmaciji projekata i procesa interkulturnog dijaloga u Republici Srbiji, Radna grupa Ministarstva kulture za očuvanje kulturne raznolikosti i interkulturnog dijaloga je podržala realizaciju i produkciju petnaest projekata institucija, organizacija, pojedinaca i pojedinki, koji po mišljenju autora ili aktera, u svom konceptu ili izvođenju, sadrže ili reflektuju procese i pojmove interkulturnog dijaloga (http://www.rex.b92.net/ikd/node/9). Tokom prošle godine, radna grupa i saradnici na projektu mapiranja pratili su odvijanje projektnih aktivnosti i u narednom periodu će zajedno sa autorima i akterima projekata predstaviti javnosti pojedine primere razumevanja ili primene metodike interkulturnog dijaloga u ovdašnjem produkcijskom i prezentacionom okruženju.

 Radovi-projekti Danila Prnjata, Darinke Pop Mitić i Nikolete Marković, odgovorili su, svaki na svoj način, na široku temu i pojam interkulturnog dijaloga, reflektujući specifičnosti ovdašnjeg konteksta u susretu sa nekim opšteprihvaćenim evropskim kulturnim merama i politikama.  

Ovi projekti tako i pokreću moguću redefiniciju jednog novog „strateškog pojma“ evropskih kulturnih politika kojima se zapravo modifikuje do skoro uvreženi pojam „multikulturalizma“. Ova redefinicija je pre svega usmerena na osnovnu karakteristiku interkulturnog dijaloga kao dijaloga unapred determiniranog pripadanja kulturalnog nekom etničkom i religijskom identitetu. Izloženi umetnički projekti pak otkrivaju rezove i tačke prelamanja političkog, kulturnog i umetničkog diskursa i, svaki za sebe, se artikulišu kao diskusione platforme u kojima se preispituje uloga savremene umetnosti, uslovi njene produkcije i oblici njenog izlaganja, a pre svega diskurs koji joj je dodeljen unutar neke kulture. Kao istraživački procesi struktuirani kao događaji savremene umetnosti izvan polja „organizovane vidljivosti“, ovi projekti teže da povežu kritičku intenciju i afirmativno delovanje.