Marko Brecelj (Slovenija)

Retki su rokeri koji se po svom uticaju na ovdasšnje tinejdžere više generacija mogu meriti sa Markom Breceljom. Taj slovenacki pevač i gitarista otvorio je sa grupom Buldožer tajna vrata crnog humora i prvi u noćnoj popularnoj muzici prešao granice koje su izgledale nedodirljive. Njegov melanholični glas zauvek je obojio provokativne albume "Pljuni istini u oči" (svakako najuticajniji), "Zabranjeno plakatirati" i mini LP sa muzikom iz filma "Živi bili pa videli".

Brecelj je napustio grupu Buldožer na vrhuncu njihove popularnosti, kada se činilo da ce sa pojavom domaceg talasa najviše profitirati, i opredelio se za kantautorsku karijeru (povremeno nastupajući sa pratećom grupom) na tragu pesama sa možda najvećeg kult albuma domaće muzike koji nosi naziv "Koktel" (1974)...

...On je odbacio svaku ideju o jugo nostalgiji i sa puno ironije govorio o svom nastupu u Novom Sadu (6. oktobar) pred TV kamerama, gde je u pozadini bila jugoslovenska zastava. Želja da se ide vlastitim putem približila je Brecelja tipu protestnog pevača.
- ...Oni koji pišu protestne pesme nisu toliko oštri koliko to zahteva stvarnost i zato ne želim da budem u njihovom društvu.
Najveću popularnost Brecelj je, ipak, stekao zbog svog specifičnog smisla za humor i skandale. Još se pamti njegov incident na festivalu zabavne muzike u Opatiji, kada je u pripitom stanju prstom pomilovao Ivu Robića po delu tela koji se nalazi odmah ispod kicme. Takve ispade Brecelj pripisuje mladosti i alkoholu, pa se zato na nedavno odrzanom festivalu u Zagrebu slikao sa šargarepom u ruci, potvrdjujuci tako da se civilizovao!

- Parodija mi odgovara - kaže Marko. - A volim samo onu parodiju posle koje ostaje gorak ukus u ustima, a manje me interesuje laka zabavna parodija. Volim da se zajebavam, ali mi je u ovom vremenu laka zajebancija jako cinična s obzirom na situaciju. Pank kojem se "Buldožer" svojevremeno priključio na svoj način je bio izazov lakšem delu naše zajebancije, jer je pokazao kako se jednostavno, sa malo tehničkog znanja, mogu reći istine o društvu. Moj odgovor na pank bile su pesme "Parada", "Majmuni" i "Trotoari", a moj stav izlazak iz benda koji je putovao iz hale u halu.

Brecelj je karijeru započeo recitovanjem partizanskih pesama. Sledeći korak bile su crnačke duhovne pesme sa kvartetom "Beli crnci". Odatle, pa do prve samostalne pesme sa gitarom u ruci, trebalo mu je četiri godine, a ta pesma nosi naziv "Stounsi upoznaju moje stare roditelje".

Kvarenje omladine Brecelj sada i profesionalno obavlja u koparskom omladinskom kulturnom centru.
- Tome sam - kaze Brecelj - posvetio devetu petoljetku svoga života. Sa svojom saradnicom i ljubavnicom Arijanom uložio sam bez ostatka vreme i snagu za 300 koncerata 500 rok grupa. Trenutno pišem dva puta nedeljno kolumne od 25 redova u nekakvom časopisu primorske regije, na mesarsko - frizerskoj stranici, i tamo ostavljam tragove naših napora na putu ostvarenja mreže omladinskih klubova, bez uzimanja u obzir starih i novih granica oslanjajući se na ideale boraca za prava radničke klase, partizanske tradicije, tekovine obnove i izgradnje i druge. Stalno želimo da upozoravamo da društvene promene nisu u Božjim rukama nego u ljudskim moćima. Radim i za televiziju kao novinar a i najbolji sam interpretator pesama Marka Brecelja. Svojim stvaralackim ambicijama na području roka ili tetara namenio sam desetu petoljetku u kojoj ću, nadam se, ostvariti jedan projekat kalibra "Koktel", koji će za mesec dana doživeti treće izdanje.