Mecanium

Muzikalne mašine

Pierre Bastien (Pariz, 1953, živi i radi u Holandiji) nakon veoma zapaženog učešća na prošlogodišnjem Ring-Ring festivalu (26. maj) ponovo gostuje u Beogradu. Ovoga puta publika će imati priliku da vidi njegove muzikalne mašine kao izložbene eksponate. Bastien - odani fan Johna Cagea - specijalizirao je francusku i književnost XVIII veka na Sorboni. Komponovao je muziku za balete ("Tartines" Dominique Bagouet Dance Company, "C'est Comme ca" Jean Rochereau Dance Company...) i upravo je za projekat te vrste - "Tartines" 1977. godine - napravio svoju prvu muzikalnu mašinu. Danas, verovatno, nema muzičara koji se lepše igra od Pierre Bastiena praveći svoje instrumente. Njegova muzička proslost ide od kraja 60-tih i začetka francuskog free jazz-a, do Pascal Comelada. Bastien od polovnih instrumenata i delova iz kompleta igračaka "Mali mehanicar", koje pokreće elektromotorom, pravi samosvirajuće instrumente koje naziva MECANIUM.

Ove muzikalne mašine su jednako interesantne i kao instrumenti i kao izložbeni eksponati. Videla ih je i čula, pored beogradske, i publika u Lionu, Tuluzu, Barseloni, Amsterdamu, Grenoblu, Parizu, Briselu, Londonu, Oslu, Sidneju, Mastrihtu, Nagoji, Varsavi....

1."Ne pravim nikada neku mašinu da bi bila lepa, možda podsvesno, ali u svakom slučaju svaki sastavni deo, točkić, zupčanik, zglob... ima svoju upotrebnu vrednost. Ničeg ukrasnog... Ukoliko stručnjaci smatraju da je to interesantno za izlaganje, utoliko bolje. Ali ispočetka, muzika mi je jedino čime sam zaokupljen".

Pjer Bastjen

2. Bez buke i bez pompe, Pjer Bastjen od 1976. godine izmišlja zadivljujući univerzum poezije i mašte. Poput časovničara, skraja muzičke mašine, pošavši od tradicionalnih instrumenata iz celoga sveta, uvećanih delovima mehano-slagalice, točkićima, prenosnim zupčanicima, pick-up motorima... Ovi precizni mehanizmi, pokretani električnom energijom, 'proizvode' opčinjujuce melodije, uz prefinjene poliritmije.

Rodjen u Francuskoj 1953. godine, Pjer Bastjen, prozvan "kralj igračaka", obožavalac je Džona Kejdža (John Cage). Njegove studije jezika i književnosti XVIII veka na Sorboni okončane su tezom o Rejmonu Ruselu (Raymond Roussel), čije delo odzvanja necuvenim zvucima, muzičkim mehanizmima opisanim sa matematičkom preciznošću. Tokom desetak godina, sa Bernarom Privoom (Bernard Pruvost), čini duo pod imenom nasledjenim od Don Cerija (Don Cherry) i Fransisa Ponza (Francis Ponge) : NU CREATIVE METHODS.
"Prve mašine potiču iz tog perioda. Prva medju njima bila je sastavljena 1976. godine, za jedno veče solo-nastupa u organizaciji Zaka Berokala (Jac Berrocal) koje je okupilo čitavu scenu pariske improvizovane muzike. Da bih izbegao oveštalost, upustio sam se u dijalog sa tim prototipom."
Komponuje muziku za Dominik Bague (Dominique Bagouet), za čiji balet KRIŠKE (TARTINES) stvara muzičku mašinu složenu od mehano-strukture, pick-up motora i cimbala.
"Njegove su se mašine umnožile od tih dana i podrazumevaju sve što se udara, struže ili klati: zvonca, Zairska harfa, angklung, timpan, vilončelo, pa čak i one muzičke kutijice od belog metala koje su nekada vrtela dobra deca. Struktura je ostala ista, sa vidnim zupčanicima koji u najvećoj jednostavnosti objedinjuju zvučni ritam i vizuelnu kretnju. Njihov smešni izgled doprinosi apsurdnosti neprestanog kretanja i komičnosti mehaničkog koju je Bergson analizirao, a vajar Tengli (Tinguely) tako dobro koristio u svojoj tragičkoj dimenziji." - Kler Pejo (Claire Peillod)

3. Delovi mehano-slagalica, rashodovani motori, pronadjeni muzički instrumenti, prepravljeni i doterani, postaju pod prstima časovničara Pjera Bastjena precizne naprave, proizvode znalački priredjene ritmove, obrazuju orkestar nazvan MECANIUM. U vremenu kojim vlada elektronika, to je posao muzičkog promišljanja, ali i moralnoe pouke: poetska umetnost bez opsenarstva.

"Većina graditelja zvučnih skulptura koristi gradivo sa otpada. Ja činim obrnuto, upotrebljavam nešto skoro READY-MADE. Rupice u mehano-elementima mi olakšavaju posao i, konačno, jako smanjuju težinu mehaničkog dela. Motori, izvadjeni iz dotrajalih pick-up-ova, već su upotrebljavani na igrankama mladih pedesetih i šezdesetih godina, a služe još i sada za proizvodnju muzike. Ne baš u sasvim istom obliku...
Svaka mašina ima upotrebnu namenu, daje osoben tempo, klicu melodije. Čim je neka od mašina napravljena, najinteresantnije je da bude snimljena, da se suoči sa ostatkom orkestra.
Izvesni instrumenti iz Afrike koje nazivaju "primitivnim" nude svedene mogućnosti svirke i nalažu muziku već prema tome da li su podešena na ovaj ili onaj način. Vrlo sam osetljiv na tu ideju diktata. Tako harfa sa sedam žica pruža jedino šest nota za kombinovanje. Pred instrumentima koji proširuju polje mogućeg, ja sam izgubljen, razume se kao kompozitor, a ne kao instrumentalista. Sintisajzer je u stanju da me smlavi obiljem primena...
Zbog toga svodim i mogućnosti svoje violine: pomoću kobilice postavljene na sredini vrata, uspeva mi da sačuvam samo dvanaest nota i samo tih dvanaest kombinujem, ne druge. Mangbetu muzičar koji gradi harfu sa šest žica ima gotovu predideju o muzici koju će svirati. To mi se predznanje čini ključnim.
Više se pouzdam u mehanizme nego u preterano istražene tehnologije: delotvorni su i prijatniji za gledanje dok funkcionišu nego neka kutijica od uglačanog čelika. Volim prve korake savremenog umeća, izume koje opisuje Žil Vern, ili instrumente iz mašte Rejmona Rusela... koji tek treba da se materijalizuju."

Razgovori koje su
Alber Diran (Albert Durant) i
Zerom Neten`e (Jérome Noetinger)
sabrali za PREGLEDANO I POPRAVLJENO (REVUE ET CORRIGEE)
Maj 1992. godine