MVM: PERIFERNA DRŽAVA, NJENE KULTURE I NJENE PROCEDURE

Pozvani učesnici i učesnice diskusije, ovde nabrojani redom kojim se njihov „slučaj“ raspravljao u javnosti su Božidar Đurović, bivši a i nesuđeni novi upravnik narodnog pozorišta, Mira Denkov, jedna od grupe članica i članova ULUSa koja je sa bivšim rukovodstvom pokrenula i nedavno dobila sudski spor o nizu pitanja legaliteta i legitimiteta rada udruženja, Dr Zoran Erić, koji se kao kustos i šef odeljenja umetničkih zbirki i izložbi MSUB neizbežno našao u sukobu sa novopostavljenim v.d. direktora, i Minja Bogavac, netom smenjena upravnica Šabačkog pozorišta.

U svim ovim slučajevima aktuelna vlast i njeni predstavnici ili štićenici javljaju se kao inicijatori i sprovoditelji raznih proceduralnih prekršaja, zloupotreba, nipodaštavanja pravilnika i statusa, kao i samih zakonskih propisa. Sama činjenica da se manir ovakvog uticanja na rad institucija, poznat u istoriji i teoriji kao decizionizam (udružen uobičajeno sa voluntarizmom) uspostavio kao pravilo, otvara pitanje objektivnih uslova za reprodukciju ovakvog ponašanja i delovanja organa vlasti. Svaka zemlja kapitalističke periferije mora da ispuni dva osnovna uslova ekonomske i političke funkcije: determinantni, koji obezbeđuje odvijanje proizvodnje dodeljene i strukturirane hijerarhijama na svetskom tržištu i dominantni, kao garanta discipline (gde je i kultura neizostavni deo) koja proizvodnju omogućava, opravdava i reprodukuje. Samim tim, ovaj niz incidenata koji ukazuju na pravilo postavlja nas pred pitanje, čemu i kako treba ili može ili mora da služi kultura na kapitalističkoj periferiji? Kako tu funkciju ili službu doživljavaju pojedinci-ke, kako grupe i kolektivi (stručni, politički ili npr. aktivistički), a kako institucije i organizacije koje su u kulturnu politiku i produkciju neposredno uključene?

Ilustracija: dokumentacija rasturena tokom jedanaestog napada na prostorije udruženja Bitka za Košutnjak https://www.facebook.com/BitkazaKosutnjak/posts/174572840994194

Razgovor se realizuje u okviru serije „Malo verovatna misija“ koja analizira i prikuplja mišljenja i iskustva o inicijativama, projektima, radovima i drugim aktivnostima na kulturnoj, umetničkoj i aktivističkoj sceni, sa misijama koje teže da prevazilaze bilo kontekstualne uslove bilo kapacitete učesnika i aktera. Prikaze nekih od dosada održanih razgovora možete naći na stranici http://rexpro.fondb92.org/mvm/

//

Kratke biografije učesnica i učesnika, uz sažeti opis problematike sa kojom su se susreli ili se i dalje susreću u svom radu i delovanju.

Božidar Djurović, diplomirao pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji (DAMU). Režirao je u pozorištima Praga, Beograda, Podgorice, Novog Sada, Šapca, Kragujevca, Kijeva, Zaječara. Bavi se operskom i radio-režijom. Za rediteljski rad je nagradjivan.

Prevodi sa češkog i slovačkog jezika. Bio je umetnički direktor Scene Zemun, direktor Drame Narodnog pozorišta, zamenik upravnika i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.

Inicijator je osnivanja Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu. Redovni je profesor glume na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Gostujući je profesor na  Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu gde predaje predmet Pozorišna režija. Stalni je reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu.

U oktobru 2012. godine, godinu pre isteka mandata, odlukom Vlade Republike Srbije nezakonito je smenjem sa mesta upravnika Narodnog pozorišta. Na konkursu 2014. godine Upravni odbor Np ga je predložio za upravnika Np, Ministarstvo kulture i informisanja (ministar Ivan Tasovac) je podržalo predlog i prosledila ga Vladi Republike Srbije na dalje odlučivanje. Vlada Republike Srbije za 20 meseci nije okončala proces imenovanja bez obzira što je Narodno pozorište bilo u potpunom pravnom provizorijumu a potom je novi ministar Vukosavljević povukao predlog. I pored snažne podrške kulturne i pravne struke i šire javnosti, apsolutnu nezakonitost i pravno nasilje Vlade RS nije uspeo da dokaže na sudovima u Srbiji.

Mirjana Denkov završila je FLU i postdiplomske studije u Beogradu u klasi Prof. Milice Stevanović. Dobitnik je nagrade za mozaik iz fonda FLU, Nagrade „Petar Lubarda“ za slikarstvo, Nagrade Univerziteta umetnosti u Beogradi, Pohvale 25 oktobarskog salona Kovin 2007. Član ULUS-a od 1987 sa statusom samostalnog umetnika, od 2018 zaposlena na Fakultetu savremenih umetnosti u zvanju docenta. Član grupe „INICIJATIVA – Vizuelni umetnici“ (sa: Dragoslav Krnajski, Nina Todorović, Anica Vučetić).

Ukratko o sudskim postupcima - Inicijativa umetnika u širem sastavu započela je aktivnosti u cilju rešavanja strukovnih pitanja koja su aktuelna i danas, dok su se problemi u međuvremenu multiplicirali. Ispostavilo se da su pritom neminovno adresirani umreženi interesi kako pojedinih članova i grupa iz ULUSa, tako i nekih ličnosti van udruženja, usled čega su sledili hajka i medijski linč, isključenja iz članstva, opomene, pretnje, klevete i uvrede. U periodu od oko 6 meseci (druga polovina 2013), pokrenuto je više istražnih radnji i započeta sistemska reforma Udruženja koja je dodatno pogodila interesne grupacije. Na osnovu Zakona o udruženjima, situacija je rešavana sudskim postupcima. Od šest prvostepeno dobijenih sudskih presuda dve su za sada konačne i pravosnažne, uključujući pravosnažnu i izvršnu presudu (od 12.09 2020.) kojom se poništavaju sve odluke donete na nelegalnoj i nezakonitoj skupštini, uključujući i naša isključenja, opomene, ali i promene statuta, verifikaciju novih članova ULUS-a, kao i promenu uprave. U toku je postupak rešavanja vrlo ozbiljnih posledica poništenih skupštinskih odluka, gde se suočavamo sa dodatnim pokušajima zataškavanja i prikrivanja činjenica i odgovornih.  

Zoran Erić je istoričar umetnosti, kustos i predavač. Doktorirao je na Bauhaus univerzitetu u Vajmaru. Radi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu na mestu šefa Odeljenja umetničkih izložbi i zbirki. Polje njegovog istraživanja uključuje dodirne tačke između urbane geografije, prostorno-kulturološkog diskursa, i teorije radikalne demokratije.

… Iako je stručni tim MSUB smatrao da nije trenutak da se bilo kakve druge izložbe uključuju u program, što nije delovalo ni realno zbog rebalansa i velikog smanjenja budžeta ali i nadasve zbog epidemiloške situacije kada su mnogi svetski muzeji prelazili na onlajn programe i virtuelne izložbe, ne uvažavajući te argumente, i ne prihvatajući „novu realnost“, v.d. direktora je insistirao da se uvede u program neka nova i „atraktvnija“ izložba koja će privući publiku i obezbedi prihode Muzeju od prodatih ulaznica i suvenira. Stručnom timu je to bilo paradoksalno u periodu kad imate limitirani broj posetilaca i kada se mere Kriznog štaba menjaju toliko često da je nemoguće predvideti da li će muzeji uopšte i biti otvoreni na jesen i zimu. V.d. direktora nije uvažio stav kustosa i i doneo je odluku da se novembra meseca organizuje putujuća izložba Love is Love Žan Pol Gotjea ne navodeći ikakve detalje o njenom konceptu i načinu na koji se ona uklapa u programsku politiku MSU. Za potrebe te izložbe, da bi posetioci mogli da se „osveže“, samovoljno je rešio i da deo izložbenog prostora u prizemlju Muzeja pretvori u muzejski kafe, skine rad Zorana Todorovića „Toplina“ i time naruši uvodni deo koncepcije izložbe „Refleksije našeg vremena“ ali i napravi ozbiljan prekšaj u prenameni izložbenog prostora zgrade koja je i sama spomenik kulture, i narušavanju autorskog projekta rekonstrukcije Muzeja što je srećom Ministarstvo kulture i informisanja brzom reakcijom i u koordinaciji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda stopiralo, i naložilo v.d. direktora da se započeti radovi obustave i sve vrati u prvobitno stanje… Kustoski tim MSU se izričito protivi pretvaranju muzeja u komercijalnu ustanovu, što je i protivno ideji Međunarodnog saveta muzeja (ICOM) po kome muzeji treba da budu neprofitabilne, autonomne a ne politički dirigovane institucije, da imaju obrazovnu ulogu u društvu i da se bavi zaštitom, interpretacijom i kontekstualizacijom kulturnih dobara koje baštine... ... v.d. direktora Viktor Kiš došao krajnje neregularno na to mesto, nakon konkursa za izbor direktora institucije koji je raspisan januara 2019. godine, trajao godinu dana, i nikada nije završen niti je imao ikakav ishod i obrazloženje zašto „nije uspeo“. Odlukom Vlade Republike Srbije, Kiš je 30.1.2020. imenovan na mesto vršioca dužnosti direktora, bez ikakvih dokaza o njegovim kvalifikacijama i da li bi uopšte ispunio uslove „ugašenog konkursa“

Milena Minja Bogavac (Beograd, 1982) je spisateljica, dramaturškinja, pozorišna rediteljka, scenaristkinja, pesnikinja, dramska pedagoškinja, aktivistkinja i radnica u kulturi. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Komadi su joj prevođeni, uvršteni u antologije savremene drame, izvođeni i predstavljeni na relevantnim međunarodnim festivalima. Dobitnica je Sterijine nagrade i nagrada: „Borislav Mihajlović- Mihiz“ za dramsko stvaralaštvo; „Josip Kulundžić“ za „izuzetan uspeh u oblasti pozorišta“; dve godišnje nagrade Malog pozorišta „Duško Radović“; Nagrade «Anđelka Milić» za umetničko delo koje se koristi feminističkim teorijama, kao i nekoliko drugih… Od jula 2018 do decembra 2020. radila je kao direktorka Šabačkog pozorišta.

Radi upoznavanja sa poslednjim događanjim u Šabačkom pozorišu najbolje je pogledati ovu epizodu Presinga