Osnovna HTML+DREAMWEAVER SKOLICA

U okviru Govornog programa, Kulturni centar Rex je tokom 2014. Godine inicirao aktivističko-istraživačke razgovore na temu ideološkog pozicioniranja aktivista i aktivistkinja u borbi za lgbt prava i slobode.

Пројекат ТЕритОРИЈЕ ОРВЕЛИЈАНСКОГ бави се истраживањем и критичким преиспитивањем разних облика наслеђа Орвеловог романа „1984“, као и самог термина/појма „орвелијански“ у локалној и глобалној медијској, културно-уметничкој и теоријској сфери. Пројекат се одвија кроз низ активности које се базирају на теоријској припреми кроз широј публици прилагођена предавања, семинаре, стручне консултације и радионице. Учесници и сарадници пројекта прикупљају, истражују, критички и иновативно евалуирају и (ре)интерпретирају историјске и савремене уметничке, медијске и теоријске садржаје који се, оправдано или не, доводе у везу са појмом „орвеловског“. Циљ је унапређење и афирмацијa критичких знања и интересовања јавности и публике за пројектну тему и различите за њу везане проблеме: - наслеђе борбе за слободу говора, улоге и одговорности медија у условима историјских или савремених притисака, диктата, разнх облика ауторитаризама; - преиспитивање улоге уметности културе у успостављању и супротстављању „режима истине“; - представљање, интерпретација, критичко коришћење културног наслеђа Србије и Југославије из ове области („дисидентска“ и „државна“ култура и уметност, различите тенденције и схватања слободе медија); - критичко преиспитивање политичких култова, интерпретативних догми и културних стереотипа као ослонаца како историјских тако и актуелних идеолошких наратива

Na poslednjem, završnom seminaru projekta „Fašizam: muzealizacija i edukacija danas“, razmatraćemo, na izabranim primerima, pitanje pristupa i učinka obrazovnih i muzeoloških praksi u državama i društvima današnjeg ali i istorijskog kapitalističkog centra - i državama i društvima kapitalističke periferije. Kao i u drugim oblastima formalne i neformalne, javno-institucionalne ili civilno-društvene politike i prakse edukacije i memorijalizacije, i u onoj koja je posvećena evropskoj istoriji XX veka primetne su simptomatične razlike između ova dva geografsko-politička domena: dok u zemljama centra naizgled vlada pretežno racionalni i odavno stabilizovani pristup politici i kulturi sećanja, u zemljama periferije odvija se pretežno iracionalna destabilizacija i degradacija prethodnih i fabrikacija novih pristupa i praksi, sa ciljem njihovog stalnog prilagođavanja i ujednačavanja sa bilo latentnim ili transparentnim imperativima post-socijalističkog i anti-socijalističkog društveno-ekonomskog uređenja. Pitanje - Da li se i kako ove pojave i procesi mogu povezati sa skorašnjom pojavom i rastom ideja i pokreta koja podsećaju a često i otvoreno referiraju na ideje i politike istorijskih fašizama? – već je postalo retoričko.