Pogrešna reč - odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj?

Iako je prošlo puno decenija, javno sećanje na ratne zločine i genocid ostaje polje kontroverze. Državni modeli interpretacije, kultura sećanja i politike reparacija stoje svakako pod okriljem vladajuće politike i njenih struktura, zavise od socioekonomskih uslova, kao i od dominantnih moralnih i etičkih normi. Stoga sledi da savremeno stanje društva konstantno utiče na interpretaciju njene prošlosti i suštinski definiše politiku sećanja.

Predavanja Katrin Herold i Valtera Manošeka rasvetljavaju izostavljenosti, tabue i kontradikcije politike sećanja (Zapadne) Nemačke i Austrije, čije konstrukcije istorije ne mogu biti različitije. Dok nakon 1945. nemačka vlada, odgovorna za zločine nacista, ovo nije mogla opovrgnuti, austrijska je sagledavala sebe kao prvu žrtvu Hitlerove Nemačke. Rasprava o prošlosti Kurta Valdhajma ili prva izložba o zločinima Vermahta, te savremeni pokreti za prava Roma i Sintija, doveli su u pitanje dotadašnju negovanu sliku o „neukaljanom obrazu Vermahta", izvršenoj denacifikaciji, odštete žrtvama i kažnjavanju zločinaca.

Film „Pogrešna reč" dokazuje na temelju tada još uvek neobjavljenih dokumenata, odbijanje Nemačke vlade da plati odštetu progonjenim Romima i Sintijima. Strukturalni antiziganizam predstavlja jedan od mnogih kontinuiteta i dugo je onemogućavao priznanje genocida nad Romima i Sintijima. Sve do danas, ukorenjeni anticiganizam evropskih društava, sprečava prekid sa progonom i diskriminacijom preživelih Roma i Sintija i njihovih potomaka.

petak, 5. oktobar, 19:00

Projekcija filma "Pogrešna reč - odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj"

Film Katrin Sejbold i Melani Špita, (1987), 85 min, nemački / sa srpskim titlovima

Dokumentarni film „Pogrešna reč - odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj?" je po prvi put prikazao progon nemačkih Roma i Sintija za vreme nacista, iz ugla proganjanih. Snimile su ga Melanie Špita (Melanie Spitta), ćerka preživelih i filmska rediteljka Katrin Sejbold (Katrin Seybold), tokom perioda kada su predstavnici Sintija i Roma u Nemačkoj počeli otvoreno da kritikuju uskraćene i zakasnele odštete i uopšte grube prakse institucija prema preživelima. Ovaj film iz 1987. godine otkriva nikada objavljene dokumente, policijske dosijee i fotografije nacista koji su vršili medicinske eksperimente u koncentracionim logorima nad zatočenim ženama, decom i muškarcima.
Zašto je zapadnonemačka birokratija te dokumente sakrivala? Preživeli i njihova deca svedoče o često uzaludnoj borbi za odštetu i priznanje rasno motivisanog progona i ubijanja i o neprestanoj diskriminaciji Sintija i Roma od strane nemačkih vlasti.

Katrin Sejbold (Katrin Seybold) je želela da bude sa nama u Beogradu prilikom prikazivanja njenog filma i da govori o svom radu. Na žalost, ona je iznenada preminula 27. juna ove godine. Bila je jedna od retkih, izuzetno društveno angažovanih rediteljki dokumentarnih filmova iz Nemačke. Prikazivanje njenog filma u sklopu našeg dešavanja predstavlja u isto vreme odavanje poštovanja njenom važnom umetničkom radu.

Ovaj događaj je podržala Rosa Luxemburg Stiftung.