Predstave o fašizmu u novijim umetničkim praksama

Izlaganja na seminaru će se baviti reprezentacijama i interpretacijama fašizma u umetničkom stvaralaštvu poslednjih nekoliko decenija. Primeri iz savremenih vizuelnih umetnosti, rok-en-rol produkcije, savremene književnosti i kritike kao i popularne kulture, daju mogućnost diskusije o fenomenima (podrazumevano kritičkog) odnosa umetnosti prema istorijskom fašizmu.

Zoran Vidaković u svojoj knjizi „Stari i novi fašizam" napominje da, u datim hegemonim okvirima sećanja, kritička refleksija i praktična orijentacija u odnosu prema istorijskom fašizmu, mogu neograničeno da laviraju u zoni „apsolutne odbojnosti" prema fašizmu ne dovodeći pritom do „radikalne otpornosti" na sadržaje fašističke ideologije i politike.

 „Pojava (fašizma) je - čudovišna i impresivna kakva je bila - zagušila poimanje svog korena i suštine. Kao da su sve mentalne reakcije ljudi potpuno zasićene i iscrpljene indignacijom nad tom pojavom, i njenim apsolutnim odbijanjem, što najzad dovodi do isecanja njene stravične slike iz istorijskog konteksta i kritičke spoznaje društvene zbilje. Umesto zbilje koja se kritički misli i doživljava, prihvata ili menja, - to je fantazmagorična slika užasnog incidenta koji ne pripada ljudskom svetu, slika prognana izvan granica zbilje."

U skladu sa ovakvim pretpostavljenim „progonom" na seminaru ćemo postaviti i pitanja kapaciteta i koncepata umetničke produkcije u bavljenju samim istorijskim fašizmom, kao i stavovima o istorijskom i u tom svetlu i savremenom fašizmu, njihovim tumačenjima i razumevanjima od strane umetnika/ca i stručne javnosti.

Apstrakti izlaganja i kratke biografije izlagača:

Jelena Vesić

(Savremena umetnost i fašizam) Kritičke rekonstrukcije u Haus der Kunst u Minhenu

U odeljku SAVREMENA UMETNOST I FAŠIZAM govoriću o programu Kritičke rekonstrukcije kao modusu izloženosti Haus der Kunst, danas prestižne institucije za savremenu umetnost i izlaganje u Minhenu, kojom kao umetnički direktor rukovodi kustos i teoretičar umetnosti nigerijskog porekla Okwui Enwezor, poznat po svom zalaganju za vidljivost svih margina, promenu geografije onoga što se podrazumeva pod "svetskom umetnošću", kao i bavljenju kolonijalnim istorijama i post-kolonijalnim reprezentacijama. Haus der Kunst se danas deklariše kao "globalni centar za savremenu umetnost" i "umetnički muzej bez kolekcije" koji se bavi političkim temama kroz monumentalnu izlagačku praksu čiji su neki od primera Uspon i pad Aparthejda: fotografija i birokratizacija savremenog života ili Posle rata: Umetnost između Pacifika i Atlantika.

Haus der Kunst, originalno izgrađena kao Haus der Deutche Kunst (1933-1937) po nacrtu arhitekte Paul Ludwig Troosta, zamišljena je kao centar umetnosti i propagande nacističke Nemačke, čiji je "prvi kustos" bio Adolf Hitler. U kontekstu istorije izlaganja, Haus der Kunst je poznata kao kuća u kojoj je održana Velika nemačka izložba umetnosti (Große Deutsche Kunstausstellung) koja je proslavljala 2000 godina nemačke kulture, i koja je supotstavljena kao pozitivan primer u odnosu na prethodno otvorenu izložbu Degenerisana umetnost (Entartete Kunst) čiji je zadatak bio da modernu i apstraktnu umetnost proglasi neprihvatljivom i štetnom. Obe izložbe je organizovala Nacistička partija (NSDAP). Indikativno je da je tom prilikom moderna umetnost proglašena jevrejsko-boljševičkom propagandom koja ismeva poštenje i marljivost nemačke srednje klase i postavlja u centar pažnje „ideale degenerika i kurve".

Aktuelni proces Kritičke rekonstrukcije kao modus izlaganja savremene umetnosti u dijalogu sa "problematičnom istorijom" mesta rastače i dekonstruiše modernističke načine "defašizacije zgrade" praktikovane nakon ulaska saveznika u Minhen 1945. godine, pa sve do devedesetih i dvehiljaditih godina. "Modernistička defašizacija" podrazumevala je zatiranje pojma Velika nemačka umetnost i svakog neposrednog sećanja na nacističku prošlost putem estetsko-političkog moda brisanja i "izbeljivanja prostora" - ukidanja svih prethodnih znamenja fašizma. Već od 1946. godine ova institucija se vraća u izlagačku funkciju pod promenjenim imenom (Kuća nemačke umetnosti postaje Kuća umetnosti), njene prostorne karakteristike se neutrališu belim panelima i krečenjem svega u belo (prvobitno je dominirao crveni mermer), kako bi se približila formi "bele kocke" i idealima moderne umetnosti. Haus der Kunst u tom periodu izlaže upravo onu umetnost koju su Nacisti deklarisali nepoželjnom, uključujući i ponovno izlaganje tzv. degenerisane umetnosti: ekspresionizma, fovizma, dade, kubizma, itd.

Izlagački program Kritičke rekonstrukcije ponovno postavlja u fokus originalni identitet zgrade i nasuprot "izbeljivanja" iznosi u polje vidljivog odnos, reakciju i kritički komentar na istoriju fašizma, društva i umetnosti, što se u materijalno-estetskom smislu očitava kao svojevrsno "u-građivanje/razgradnja". Govoriću o  radovima Mela Bochnera, Christiana Boltanskog i Gustava Metzgera kao trajnim intervencijama na južnoj fasadi. Takođe ću govoriti o Hans Haackeovom radu Poklonjeni konj (Gift Horse), originalno izloženom na četvrtoj plinti Trafalgar trga u Londonu, a zatim u istorijskoj "Sali časti" (Ehrenhalle) Haus der Kunst - radu koji insistirajuće prikazuje neraskidive veze između kapitalizma i fašizma u istorijskom luku koji u polju vizuelne reprezentacije spaja nastanak trijumfalne konjaničke strukture (prvi sačuvani primerak je Marcus Aurelius, ca. 175.) i karakterističnih ekrana koji u realnom vremenu prikazuju (automatizovane i običnom čoveku nečitljive) numeričke indikatore sa berze i ekspanziju globalnog kapitala.

-------------

Jelena Vesić (PhD) je nezavisna kustoskinja, autorka i predavačica. Kourednica časopisa Prelom 2001-2010 (Beograd) i Red Thread 2009-danas (Istanbul); Objavljuje brojne eseje i studije koji se bave politikama istorizacije umetnosti i kulture, izlagačkim praksama i savremenom umetnošću. Autorka je brojnih izložbi i publikacija, realizovanih u zemlji i inostranstvu.

//

Zoran Petakov

Fašizam i rokenrol  umetnička sloboda ili ideološko opredeljenje

Od pojave roka, njegovi protagonisti su u prvom planu uvek imali jedno pravilo - biti drugačiji, biti originalniji. To je pravilo obično sa sobom nosilo dozu provokacije i sablažnjavanja establišmenta. Šta se dešava kad provokacija ode predaleko a pokaže se kao prijemčiva i uspešna?  Rad ima za cilj da ispita vezu između Rokenrola i fašizma danas Koliki je njihov uticaj na formiranje političkog mišljenja publike?  Ko su najuticajiji bendovi u Evropi koji na svojim nastupima koketiraju ili utvoreno propagiraju fašističke ideje? I na kraju. Da li se koketiranje ili propagiranje fašizma danas može nazivati umetničkom slobodom ili se oni koji to rade samo sakrivaju iza „slobode"govora i umetničkog izraza?

--

Zoran Petakov

Rođen u Novom Sadu pre 41 godine, gde je i odrastao i školovao se. Diplomirao Istoriju na filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ponosan je na svoje partizanske pretke.  Odrastao je na stadionu „Vojvodine", ulicama Novog Sada i pank koncertima. U SFRJ je naučio da poštuje različitosti i radničku klasu.
Po opredeljenju levičar, militantni antifašista i ateista. Zbog navodne uvrede Vladike Irineja osuđen je u „demokratskoj" Srbiji za delikt mišljenja na tri meseca zatvora. Posle kampanje u javnosti, kazna mu je preinačena u kućni pritvor. Skoro dve decenije aktivista različitih levih pokreta i organizacija.Učestvovao u gotovo svim levčarskim inicijativama i pokušajima organizovanja levice  u 21 veku. Polja interesovanja: Istorija radničkog pokreta u Jugoslaviji, istorijski revizionizam , antifašizam.

 //

Nađa Bobičić

Prikaz fašizma u primerima iz savremene književnosti

U izlaganju se fašizmu u književnosti pristupa na dva nivoa. Prvi nivo jeste fašizam kao tema. Najčešće, fašizam se uvodi zarad kritike i preispitivanja mehanizama kojima ova desna ideologija dobija podršku masa. Primjer za ovakav pristup fašizmu jesu romani Kazuo Išigura Slikar prolaznog sveta i Ostaci dana.

Ipak, s jačanjem revizionističkih tendencija u društvu, i u književnosti je sve više tekstova koji temi fašizma pristupaju revizionistički. I u regionalnoj književnosti, poput romana Lutka od marcipana Muharema Bazdulja, kao i u izboru knjiga koje se prevode, poput Salaminskih vojnika Havijera Serkasa, sve je očitije da književni tekst može poslužiti kao paravan za različite revizije istorije.

U tom kontekstu, moguće je govoriti o nečemu što bi se moglo nazvati umjetničkom odgovornošću. Ukoliko je svjestan umjetnički izbor da se uđe u polje društvene kritike, tj. u prikaz fašizma, onda je opravdano i analizirati književni tekst uzimajući u obzir šta je o fašizmu u njemu rečeno i kako taj tekst korespondira sa drugim diskursima o fašizmu, bilo da su oni medijski, ili jezik istorijske nauke, dnevne politike, itd.

Osim čitanja primarnih literarnih tekstova, u izlaganju će se posebna pažnja obratiti i na kritičarske tekstove u kojima se ova djela analiziraju. Uloga književne kritike se analizira na primjeru kritičke recepcije romana Petre Hulove Čuvari građanskog dobra, koji je inspirisao nekoliko različitih čitanja i otvorio književnu polemiku u kojoj se jasno mogu vidjeti različite ideološke pozicije i pristupi temi fašizma na domaćoj književnoj sceni.

Sva građa odabrana je zbog svoje aktuelnosti, jer je objavljivana u toku prethodne dvije godine ili skoro prevedena na naš jezik (Serkas) i nagrađena Nobelovom nagradom (Išiguro).

--

Nađa Bobičić piše književnu kritiku, jedna je od urednica portala bookvica.net i vodi radionicu kreativnog čitanja i kritičkog pisanja. Završila je osnovne i master studije na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Nakon toga je masterirala studije roda na Fakultetu političkih nauka, gde je sada na doktorskim studijama.

//

Filip Šaćirović

Od Kartmana do fašizma - do Kartmana: prikaz fašizma u crtanoj seriji „Saut Park"

Satirična ostvarenja igraju znatnu ulogu u formiranju političkih stavova svojih gledalaca, u prvom redu pripadnika mlađe generacije, kojima su satirične emisije često pouzdaniji izvor informacija od vesti ili političkih emisija. Iz ovog razloga nije nimalo nebitno pitanje da li neki globalan satirični kulturni fenomen doprinosi boljem ili slabijem razumevanju akutnih društvenih problema poput fašizma. „Saut Park" se nikada ne bavi eksplicitno fenomenom fašizma, već ga uvek dotiče različitim obradama njegovih elemenata i manifestacija.  Postavlja se pitanje u kojoj meri ovakav pristup doprinosi prepoznavanju fašizma i borbi protiv njega. Da li fokus na označavanje konkretnih manifestacija fašizma u svakodnevnom životu doprinosi kritičkom preispitivanju našeg ponašanja?. Da li taj pristup adekvatno uviđa veze između različitih oblika ispoljavanja fašizma? Visi li fašizam u oblacima kao nekakva apstraktna pretnja, za koju se ne zna odakle dolazi i čemu služi? Koji su krajnji dometi subjektifikacije doživljaja fašizma kao iskustva represije i netolerancije? Može li on biti bilo šta bilo kome i koje su političke posledice takvog odnosa?

--

Filip Šaćirović je doktorand filozofije. Član je Marksističke organizacije Crveni i jedan od urednika internet portala i časopisa Crvena kritika (www.crvenakritika.org). Učesnik je brojnih studentskih i radničkih borbi i pokreta od 2006. do danas i autor je brojnih tekstova koji se bave analizom gorućih društvenih pitanja, objavljivanih u glasilima Crvenih, u mejnstrim medijima, kao što su Politika i Dani , kao i u aktivističkim zbornicima i drugim publikacijama.

//

Priprema i moderacija seminara Nebojša Milikić

Organizacija i produkcija: Kulturni centar Rex / Fond B92

Projekat „FAŠIZAM, MUZEALIZACIJA I EDUKACIJA DANAS" se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.