Projekcije filmova KUĆA POSLEDNJE NADE i ALEKSA rediteljke Anite Panić

KUĆA POSLEDNJE NADE 

"Svaki deseti stanovnik Srbije živi u teškom siromaštvu. On nema ni za minimum egzistenicije. Statistika od pre nekoliko godina ističe da brojka izrazito siromašnih prelazi 800 000 ljudi. Neki od njih koji su imali porodice, domove, posao...danas su stanovnici prihvatilišta za beskućnike. To je njihova jedina adresa, i to privremena. To su mesta gde ih država zbrinjava, gde dobijaju smeštaj i topli obrok."

Imaju li siromašni lice, ime, prezime, adresu? Kako im pomoći? Na to pitanje pokušaće da odgovori dokumentarni film iz serijala Naličje velegrada rediteljke Anite Panić. Prihvatilište u Beogradu je mesto snimanja i centar priče o sudbinama ljudi koji to više nisu. Zapravo, oni su sada samo broj na evidenciji beskućnika koji su na teretu države, dok su nekada, verovatno, bili ljudi sa identitetom, sopstvenim životima, egzistencijom. Šta je ostalo od svega toga, saznajemo istražujući ljudske sudbine, stanovnika velegrada koji zapravo više ne postoje.

Scenario i režija: Anita Panić, snimatelj: Petar Vujanić, montaža: Goran Mitrović.

ALEKSA

Autistična deca u Srbiji u uglavnom žive u kućnom pritvoru. Postoje posebne ustanove za smeštaj starije autistične dece na području glavnog grada, dva dnevna boravka i jedan stacionirani smeštaj, ali su njihovi kapaciteti mali da bi prihvatili sve one kojima je takav prihvat neophodan. Na primeru dečaka Alekse i njegovih roditelja, porodice Muhić iz Zemuna, saznajemo kakav je zaista život jednog autističnog deteta u Srbiji. Kako tvrdi majka dečaka, 90 odsto slučajeva autistične dece u Srbiji su u kućnom pritvoru, jer država ne brine o ovoj populaciji, naročito u unutrašnjosti. "Plašimo se da će neprekidni boravak u kući loše uticati na Aleksu. Zbog brojnih predrasuda, okolina nam često okreće leđa. Ipak, najviše strahujemo šta će biti sa Aleksom, kada nas više ne bude."

Scenario i režija: Anita Panić, snimatelj: Fedor Munidžaba, montažer: Svetlana Crnjanski.