Putospektiva broj sedam

Uvodno predavanje:
Uroš Nedeljković Bjuti - Zašto ne putujete po Srbiji?

Život u Srbiji nije lak, ali može biti lep – ako je upoznate na pravi način. Ne postoji izgovor da bar vikendom, sa malo novca, ne odete negde po Srbiji i vidite sve lepote koje njena geografija pruža. Koštaće vas koliko taksi vožnja ili subotnji izlazak, a pamtićete to mnogo duže.

Nevezano da li se noću penjete na planinu ili imate neki čvršći smeštaj, vratićete se preporođeni, a ovakvi mini i aktivni odmori mogu vam pomoći da svakodnevni stres odganate mirom prirode i lepotom zelenila.

Uroš će nam pričati o Grzi i Kučajskim planinama, a vi se naoružajte pričama iz drugih delova Srbije i javite se da podelite vaše iskustvo sa nama.

Uroš Nedeljković – Putovanje po Srbiji

Maja Vasić – 174 dana Južne Amerike

Kada sam se prošlog leta sa porodicom vratila iz Južne Amerike nakon 174 dana putovanja, osam zemalja i nebrojenih hiljada kolimetara, razni ljudi su mi postavljali mnoga pitanja. Možda je pitanje na koje sam najteže davala odgovor: Šta je bilo najteže u vezi čitavog putovanja? Pored dva najdramatičnija slučaja koja ću vam ispričati 21. decembra, a koji su apsolutno van konkurencije, teško mi je  da se odlucim šta je bilo najteže.

Znam da nije bilo teško, ni izmaštati, ni isplanirati ni zaraditi, odvajati, sačuvati novac za putovanja, niti juriti po ambasadama, zaglavljivati se u pećinama, lutati po pustinjama, a tako je bilo teško nakon nesvakidašnje koncentracije dešavanja, emocija, veličanstvenih, do tada nesanjanih predela i najneverovatnijih ljudskih priča izabrati najjaču. Može nekome da izgleda kao lak zadatak, ali shvatiće moju neodlučnost kada vidi nestvarno lepe predele Bolivijske visoravni koji su nas ostavljali bez daha, metaforički ali  i bukvalno na visini od 4.500 metara. Biće im jasnije kada čuju da sam sedmogodišnje dete terala da žvaće koku, kada vide šta je dobila kao okasneli rođendanski poklon i kako smo sa zakašnjenjem shvatili da se sve boljke leče na Veštičijoj pijaci u La Pazu.

Maja Vasić – Bolivijski Andi

Milivoje Krvavac - Putevima Adama i Eve

Plemenske zajednice u tropskim šumama širom planete nas podsećaju na naše poreklo. Vrlo verovatno da se čovek nigde ne oseća toliko bliskim prirodi kao u njihovom prisustvu.

Koliko istinski znamo o životu tih ljudi? I oni čine minoran delić populacije u ovih 7 milijardi! Koliki je njihov doprinos čovečanstvu kroz poznavanje zakonitosti prirode, medicinu?! Lično, verujem da savremen čovek još mnogo toga treba da nauči od njih, jer ti ljudi još uvek znaju da osluškuju impulse prirode i prepoznaju njene nama nevidljive signale.  Nažalost, njihov broj širom sveta se vrtoglavo smanjuje. Savremeni čovek ih je darivao spoznajom novca, upotrebom alkohola i preneo im virus gripa, zauške i boginje.

Medjutim, paleolitske zajednice, sa nepromenjenim karakteristikama nas samih, kakvi smo bili pre oko sto hiljada godina još uvek bitiše u vlažnim džunglama Azije, sa neizmenjenim genomom naših afričkih predaka. Zovu se genetske crne kutije. Malobrojni su zaostali u izolovanim džunglama Malezije i Andamanskih i Nikobarskih ostrva. Susret sa njima je jedna živopisna i nadrealna priča ali sasvim izvesno, imaće tužan epilog. Spoljni svet im nije pružio mogućnost izbora.

Milivoje Krvavac – Putevima Adama i Eve