U samo nekoliko dana svedoci smo drastičnih fizičkih napada, pretnji, nipodaštavanja, uništavanja i klevetanja kritičkog umetničkog rada i stvaralaštva u Beogradu. 

Nakon predstave „Srebrenica. Kada mi mrtvi ustanemo“ na reditelja Zlatka Pakovića, učesnike, učesnice, producente i organizatore ovog vanserijskog projekta sručila se lavina ozbiljnih pretnji, svakovrsne agresije, govora mržnje, degradirajućih napisa i komentara, poglavito o ličnosti i delu autora. Iako je predstava primer umetničke i ljudske hrabrosti i odgovornosti, iako na kulturnu i javnu scenu unosi temu koja joj je istorijski i politički suštinski potrebna i neizbežna društvenoj svesti i savesti Beograda i Srbije, osim ignorisanja u zvaničnim kulturnim insitucijama, naišla je i na nemilost u medijima, koji o njoj izveštavaju na pretenciozno skandalizirajući način, bez apetita i kapaciteta da se bave njenim umetničkim i aktivističkim konceptima i dometima. 

Samo nekoliko dana potom, u CZKD, jednu od retkih kulturno-umetničkih institucija koja u Beogradu ima dovoljno hrabrosti i profesionalnosti da ovakve projekte ugosti i afirmiše, upao je fašistički galamdžija da manirom minhenske pivnice saopšti javnosti istorijske istine o zločinu izvršenom od strane Vojske Republike Srpske u Tuzli, jednom od nebrojenih ratnih i genocidnih zločina  nad gradovima, selima i civilima tokom devedesetih. 

Nedugo zatim, grupa batinaša, nalik onima koji su vulgarno skrnavili spomenik Grobnica narodnih heroja na Kalemegdanu je upala u galeriju Stara Kapetanija i praktično uništila izložbu strip grupe Momci koja je i počela rad u devedesetima, zato što im je crtež zločina zasmetao na način na koji nije nijedan stvarni zločin. Galerija Stara Kapetanija od otvaranja izložbe dobija pretnje i uprkos činjenici da je policija obaveštena o pritiscima, a obezbeđenje unajmljeno, petnaestak organizovanih pojedinaca uspelo je da uništi više originalnih radova grupe Momci, ali pre svega da doprinese kako ugrožavanju slobode govora, tako i daljim nasilnim pritiscima na jedini javni kulturni prostor na Zemunskom keju. 

Pasivnost vlasti i većeg dela javnosti podseća nas na poznate istorijske faze fašizacije i društva i politike. Izražavamo najogorčeniji protest i pozivamo sve kolege i koleginice iz oblasti kulturne i umetničke politike i produkcije, sve aktivistkinje i aktiviste da oglašavanjem i delovanjem stanu u zaštitu prava na umetničko stvaranje i izražavanje i svojim radom i u okviru svojih mogućnosti dugoročno doprinose raskrinkavanju svih ekonomskih, političkih i kulturnih mehanizama nastanka i rasta raznih oblika fašistoidnosti, fašizama, “neofašizama” i “postfašizama”.