Seminar za svakoga: Kratka istorija Kosova kroz prizmu političke volje i prava naroda (5. deo)
Kulturni centar Rex, Jevrejska 16
Nedelja 31. maj, 17h
Seminar za svakoga: Kratka istorija Kosova kroz prizmu političke volje i prava naroda (5. deo)
Poslednji u seriji seminara Kratka istorija Kosova bavi se periodom koji još uvek opstaje u sećanju većine stanovništva i privlači pažnju najšire javnosti. Čak i u slučaju kada postoji saglasnost o osnovnoj istorijskoj faktografiji, pregovori u Rambujeu kao i rat i poratna dešavanja na Kosovu, tema su drastično suprotstavljenjih tumačenja i interpretacija a time i različito koncipiranih politika i praksi javnog sećanja. Nema sumnje da se pri istorizaciji ili pokušajima istorizacije ovog perioda neminovno javljaju i svi problemi i razlike u razumevanju istorije Kosova do 1998/99. godine, koje smo razmatrali na prethodnim seminarima (linkovi su dati na kraju teksta). Nadamo se zato da će nam dosadašnja izlaganja i debate, kao i predstojeća izlaganja i diskusija na 5. delu seminara, omogućiti onakav uvid u ovaj period istorije Kosova koji oko neupitne faktografije gradi maksimalno koherentni saznajni i interpretativni smisao.
Uvodna tematska izlaganja imaće: Dušan Janjić, Nataša Kandić i Nenad Radosavljević
Priprema i moderacija seminara: Nebojša Milikić
Saradnica na projektu: Vahida Ramujkić
------------
Apstrakti
Dušan Janjić
Namerno propuštena (ne)prilika
Prvo što je potrebno naglasiti je da je Rambuje bio vrhunac nesporazuma. Dok ga je međunarodna zajednica gledala kao mogućnost izlaska iz budućeg rata, albanski pregovarači kao način da skriveni iza međunarodne zajednice dođu do svojih ciljeva, Beograd ga je shvatio kao priliku koju treba propustiti. Druga važna stvar je da je do pregovora u Rambujeu došlo jako kasno jer su se dotle već interesi velikih sila toliko razdvojili da je Rambuje objektivno bio samo alibi za interenciju NATOa na SRJ. Milošević je svojim ponašanjem potvrdio taj alibi. Način na koji su pripremani srpski tim i plaftorma u suštini nije odgovarao realnosti na terenu nego projekciji Ustava iz 1974. godine.
Dušan Janjić je doktor socioloških nauka, savetnik u Centru za sociološka istraživanja Instituta društvenih nauka, osnivač Foruma za etničke odnose. Objavio preko 150 naučnih radova na temu teorije etniciteta i upravljanja etničkim sukobima
---
Nataša Kandić
Ljudski gubici u vezi rata na Kosovu
Oružani sukob na Kosovu, od januara 1998. do potpisivanja mirovnog sporazuma u Kumanovu 9. Juna 1999. godine, razmatran je pred Haškim tribunalom, u okviru suđenja protiv optuženih za izvršene ratne zločine na Kosovu. Sudske činjenice, utvrđene u tim suđenjima, nisu u značajnijem obimu korišćene u domaćim suđenjima. Osim dva, tri doktoranda, akademska zajednica, posebno istoričari i pravnici, nije pokazala interes da se političkom diskursu suprotstavi argumentima u skladu sa pravnom istinom. Slika rata na Kosovu je gotovo usaglašena među političarima, žrtvama i u široj javnosti. Svi se slažu da rata nije bilo 1998. godine nego da su srpski policajci bili izloženi napadima albanskih terorističkih grupa, i da su bili primorani da upotrebe oružje. U vezi sa događajima od januara do sredine juna 1999. godine, prema viđenju iz Srbije, rat je trajao od 24. marta do 9. juna 1999. godine, i to je bila agresija snaga NATO na teritoriju Srbije, na čijoj strani je bila i OVK, sa preko 3.000 srpskih žrtava. Prema raširenom uverenju, koje dele političari, raseljeni Srbi i dobar deo javnosti, najmanje još dve hiljade Srba i Roma je ubijeno nakon povlačenja srspskih snaga, a u prisustvu međunarodnih snaga na Kosovu.
Predavanje ima za cilj da stavove, uverenja i interpretacije događaja na Kosovu u periodu januar 1998 - decembar 2000. sučeli sa podacima prikupljenim istraživanjem koje su sprovele dve organizacije, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo, primenom tri naučna metoda. Prema podacima, objavljenim na web stranici Kosovske knjige pamćenja u periodu januar 1998 - decembar 2000. najmanje 13.535 ljudi je izgubilo život ili nestalo u vezi sa ratom na Kosovu, i to 8.676 albanskih civila, 1.196 srpskih civila, 445 romskih civila, 2.135 pripadnika OVK, 1.080 pripadnika VJ/MUP i 3 pripadnika KFOR-a. Među žrtvama je 758 žrtava NATO.
Nataša Kandić je osnivač Fonda za humanitarno pravo sa sedištem u Beogradu, predsednica Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo Kosovo, sa sedištem u Prištini. Rukovodi timom istraživača i analitičara koji sprovode istraživanje o ljudima koji su izgubili život u vezi sa ratom na Kosovu, kao i o državljanima Srbije i Crne Gore koji su izgubili život u ratovima u Hrvatskoj i BiH.
---
Nenad Radosavljević
Kosovo, uzroci i posledice nakon 2000. godine
Kao i mnogo puta pre u prelomnim istorijskim trenucima i 2000-ta godina je dovela do nepotrebne težnje za dominacijom jedne etničke zajednice nad drugim. Bez obzira što je takav način majorizacije do ugnjetavanja svih drugih uz pokušaj asimilalacije preostalih ili proterivanja, dokazan u prošlosti kao siguran put u konfliktnu budućnost, vlast Kosovskih Albanaca je izabrala baš to.
Bilo je dovoljno da se većinska populacija posle pobede priseti perioda srpske dominacije 1989 - 1999 i poraza kojim se taj period završio po zajednicu koja je se oslanjala na u dominaciju. Takva razumna kolektivna svest je imala šansu da iznedri nove, napredne političke strukture koje će poći putem stabilizacije, demokratizacije i tolerancije. Na žalost to se nije desilo. Preko dvesta hiljada Srba i drugih nealbanaca je proterano, imovina im je uzurpirana, vešto je i istrajno blokiran njihov povratak a društvo je ekonomski raslojeno na bogate teritorije većinske zajednice i siromašne manjinskih. Čineći nepravdu komšijskoj zajednici, sveteći se za istu takvu nepravdu koja je njoj prethodno činjena, predstavnici a i jedan deo šire albanske populacije stvara plodno tlo za potencijalne nove konflikte u budućnosti, u nekim novim okolnostima i geopolitičkim odnosima u regionu i svetu.
Potrebno je da se politički, bezbednosno i ekonomski ogole težnje jednih i drugih aktera na Kosovu da bi se razumelo stanje i predupredio problem. Kakvu to državu ili kakvu to pokrajinu žele jedni odnosno drugi?
Nenad Radosavljević je posle perioda rada u privredi ušao u politiku 2000-te i delujući kao predsenik SNV za Leposavić, član SNV KiM, član Državnog saveta za KiM, član Koordinacionog centra, predsednik SO Leposavić i visoki savetnik SPGS UN na Kosovu radio na mnogim značajnim dokumentima i rezolucijama. Najvažniji dokumenti su: Platforma za dugoročno rešavanje pitanja Kosova, Srpska skupština KiM, Strategija dugoročnog razvoja severa Kosova, Preporuke okvira Briselskih razgovora.
-----
Prijavljivanje za učešće može se obaviti putem mejla govorni.programi.rex@gmail.com
Organizacija i produkcija: Kulturni centar Rex / Fond b92
Seminar se realizuje u okviru Govornog programa Kulturnog centra Rex koji je podržan od strane Fonda za otvoreno društvo
////////
Najave trećeg i četvrtog dela seminara
Slični događaji
Malo verovatna misija: Ratibor Trivunac, rad(ovi) /prva faza/ 1996-2015
Čitajući u grupi: ogledi o pitanjima srednje klase i fašizma (2)
