SEMINAR ZA SVAKOGA: MUZIKA I POLITIKA 2.2 "Menjanje dana za noć": O muzičkim ekstremima 90-ih

U devedesetim godinama, i pored svih teškoća, ratnih stradanja i ekonomskog sunovrata, muzička scena ne jenjava, a javljaju se i obrisi globalno integrisane muzičke scene. Na ruševinama roka i zabavne muzike, stupaju turbo folk i njegov antagonista tehno muzika. Oba žanra se susreću u tami disko kluba i ideološki omeđuju prostor antagonizama 90ih. Sa druge strane pak, oni govore o određenoj konsolidaciji muzičke scene i uklapanju u biznis i kulturne modele zapadne, kapitalističke muzičke industrije.

Na predstojećem seminaru diskutovaćemo sa jedne strane o turbo-folku kao kulturnom fenomenu koji i danas ostaje izvan suštinskog interesovanja akademskih disciplina. Kao da "simbolički capital" turbo-folka, vezan za ratnoprofiterski i kriminalni milje devedesetih godina, nosi sa sobom i svojevrsnu "radioaktivnost" ovog fenomena, nepovoljnu za kritičko promišljanje. Istovremeno, ogromno afektivno ulaganje stvorilo je od turbo-folka verovatno jednu od najpolarizovanijih i najviše mobilišućih tema za stvaranje, u pravom smislu te reči, ekstremnih, ili/ili stavova spram muzike.

Sa druge strane, razmotrićemo nastajanje i razvoj tehno muzičke klupske scene devedesetih, teme koja je do sada neobrađena u javnosti, i pored toga što su brojni akteri ove scene danas aktivni u kulturnoj zbilji Srbije. Šta je tehno muzika donela kao novinu? Gde su bili njena privlačnost i izazovi? I da li je ona bila uistinu "drugi pol" u odnosu na turbo-folk, pokušaćemo da odgonetnemo u razgovoru sa Irenom Šentevskom, Goranom Simonoskim i publikom Govornih programa.

Irena Šentevska
Uvod u epistemologiju turbo-folka

Turbo-folk je kulturni fenomen koji zalazi u sferu interesovanja brojnih akademskih disciplina - muzikologije, antropologije, sociologije, studija kulture (studija roda, književnosti, medija, urbanih studija), političkih nauka, istorije, filozofije... Ono što čini turbo-folk tako interesantnim predmetom razmatranja u akademskom kontekstu upravo je njegovo odsustvo na mapama zvanične akademske ‘geografije': turbo-folk nema zvaničnu istoriju, teoriju, nastavni plan i program, konzervatorijume, institute, arhive, nagrade, stipendije, naučne skupove, muzejske postavke ili javno dostupne zbirke reprezentativnih radova. Premda je prepoznat kao ekstremno uticajan i, u stvari, najzastupljeniji kulturni model u Srbiji, on i dalje obitava na marginama proizvodnje akademskog znanja.

Ova prezentacija mapira različite (često kontradiktorne) interpretacije turbo-folka u različitim akademskim disciplinama. Ona pokazuje da se turbo-folkom u akademskom kontekstu bave analitičari bez stvarnog poznavanja predmeta proučavanja i bez učešća u proizvodnji, distribuciji i potrošnji ove muzike. Premda ne postoji akademski utvrđena metodologija bavljenja ovim fenomenom unutar pojedinih disciplina, broj naučnih radova o turbo-folku je impresivan i neprestano raste. Ovo sugeriše da turbo-folk ima specifičnu ulogu i funkciju u srpskom društvu, kao simptom njegovih najdubljih podela i nevidljivijih paradoksa. U ovoj ‘sivoj zoni' proizvodnje znanja, akademske (jednako kao i ‘laičke') polemike o turbo-folku služe kao polje ideološke borbe za simbolički kapital u procesima restruktuiranja i restratifikacije društva u poslednjim decenijama, i imaju aktivnu političku ulogu.

Irena Šentevska (1971), teoretičar umetnosti i medija (a po potrebi arhitekta, kustos i prevodilac), doktorirala je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, i u svojim interdisciplinarnim studijama pozorišta, filma i muzičke industrije fokusira se na procese rekonstrukcije identiteta u post-jugoslovenskom kulturnom prostoru. Trenutno priprema za objavljivanje knjigu ‘Swinging 90s: pozorište i društvena realnost u Srbiji u 29 slika', u izdanju Orion Arta iz Beograda.

Goran Simonoski
DYS kultura i tehno polet 90ih

"U klubove sa tehno muzikom su dolazili oni koji nisu imali puno para". Ovo je zanimljiv podatak, koji nam može reći jedino osoba koja je sama učestvovala u kreiranju klupske scene. Goran Simonski će nam pričati o počecima beogradske klupske scene ranih devedesetih, uticaju i značaju radio stanica na formiranje ukusa i žanrova, pre svega Radija B92 ali i Studija B. Takođe, razmatraće i način na koji se klupska scena transformisala krajem devedesetih i njeno nasleđe. Na kraju, pokušaće da odgovori na pitanje - na koji način je eskapizam i utopijski horizont tehno kulture uticao na današnje kulturne obrasce.

Goran Simonoski je aktivan član beogradske klupske scene od 1993. godine. Zajedno sa Reljom Bobićem osnivač je Belgradeyard Sound Systema (dj duo, bend, kultna emisija na Radiju B92) i Dis-Patch festivala.

Takođe je muzički producent i stoji iza projekata Piece of Shh, Brickwall Brigade i TAPAN. Trenutno živi i radi u Beogradu.

-------

Fb: Govorni programi KC Rex
https://www.facebook.com/govorni.programi.rex/

-------

Govorni programi Kulturnog centra Rex podržani su od strane Fondacije za otvoreno društvo.

Organizacija i produkcija Kulturni centar Rex / Fond b92