SEMINAR ZA SVAKOGA PRED-GOVOR O SAVREMENOJ UMETNOSTI U SRBIJI 2000-2010.

Kulturni centar REX | 19.3.2016. - 19.3.2016.
Umetnost nakon ekstremnog iskustva devedesetih Projekat "Usmena istorija savremene umetnosti u Srbiji 2000-2010" realizovan je putem intervjua sa jednim brojem učesnika/ca, aktera/ki i posmatrača/posmatračica scene vizuelnih umetnosti u Srbiji, u periodu od 2000. do 2010. godine. Inicijatori/ke i realizatori/ke projekta, rukovodili su se idejom da je važno zabeležiti ova mišljenja i sećanja sada kada smo na solidnoj vremenskoj distanci od tog perioda a dok sećanja još nisu potpuno potisnuta ili preoblikovana novim događanjima i sadržajima. Razgovori su snimani audio putem a intervjuisano je više od 50 istoričara i istoričarki umetnosti, umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica. Intervjui su obavljeni na osnovu seta okvirnih pitanja koja su poslužila kao mogući orijentiri u razgovorima.

Na seminaru ćemo kroz četiri izlaganja i prateće diskusije govoriti o metodologiji, prvim utiscima, analitičkim mogućnostima i opštim izgledima za doprinos ovog materijala proučavanju i interpretaciji istorije umetnosti u Srbiji u prvoj deceniji. Snimci svih razgovora će nakon minimalnog editovanja biti do kraja meseca dostupni na internetu a projekat kao i njegovi rezultati će biti prvi put predstavljeni i diskutovani na predstojećem seminaru. 

Intervjuisani su ili će biti intervjuisani u preostalih nekoliko dana Radonja Leposavić, Milena Dragićević Šešić, Darka Radosavljević, Zoran Naskovski, Saša Pančić, Gabrijela Vasić, Branko Dimitrijević, Vladan Jeremić i Rena Redle, Dejan Sretenović, Zoran Pantelić, Branka Ćurčić, Gordana Nikolić, Svetlana Mladenov, Nebojša Milenković, Slađana Petrović Varagić, Julka Marinković, Vladimir Tupanjac, Nikola Džafo, Snežana Baralić Bošnjak, Snežana Stamenković, Božidar Plazinić, Škart, Bojan Đorđev, Ivana Rakidžić Krumes, Branimir Stojanović, Mileta Prodanović, Marko Crnobrnja, Branka Miličić, Živko Grozdanić Gera, Tamara Đorđević, Aleksandra Sekulić, Dragana Žarevac, Saša Stojanović, Jelena Vesić, Nebojša Milikić, Svebor Midžić, Katarina Živanović, Mirjana Boba Stojadinović, Dragan Stojmenović i Jelena Miletić, Zoran Todorović, Maja Ćirić, Jelena Radić, Zoran Erić, Vladimir Nikolić, Kontekst kolektiv, Ivan Petrović, Ljubiša Simović i Danilo Prnjat, Jelena Šalinić, Tanja Marković, Ješa Denegri i drugi... 

Do kraja meseca, pre nego što se svi materijali postave na internet, biće obavljeno još nekoliko intervjua a svi zainteresovani da budu uključeni u ovaj projekat a nisu kontaktirani, mogu da se prijave za intervjuisanje članicama/članovima projektnog tima.Intervjue su obavili Ana Vilenica, Nebojša Milikić, Sandra Stojanović i Milica Ružičić.Intervju u cilju evaluacije upitnika obavljen je sa Ljubicom Beljanski Ristić i Darinkom Pop Mitić.

 

APSTRAKTI IZLAGANJA:

Sandra Stojanović

Pokušaj sagledavanja i artikulacije dešavanja u prvoj deceniji

U okviru projekta, razgovarala sam sa Milenom Dragićević Šešić, Sveborom Midžićem, Nebojšom Milikićem, Darkom Radosavljević, Jelenom Vesić i Mirjanom Bobom Stojadinović o umetničkoj i kulturnoj sceni u Srbiji sa fokusom na period od 2000. do 2010. godine. Svako od sagovornika dobio je priliku da podeli interpetaciju sećanja na sopstvenu ulogu u datom periodu i u odnosu na danas, analizu razumevanja i delovanja kulturnih radnika u kontekstu nakon tzv. petooktobarskih promena, istakne značajne i indikativne fenomene za taj period, te i iznese viđenje uticaja prve decenije na aktuelne uslove za život i rad. Ono što je posebno zanimljivo su pojmovi i termini koji se vezuju (isključivo) za narative o umetnosti u periodu prve decenije, kao i proces racionalizacije/redukcije bliske prošlosti u kojoj su moji sagovornici bili aktivni učesnici i koju su na neki način oblikovali. S tim u vidu, na osnovu materijala i informacija sakupljenih kroz pomenute razgovore, u uvodnom izlaganju seminara Usmena istorija umetnosti 2000-2010. godine biće pokrenuta sledeća pitanja: Na koji način uopšte možemo sagledati tako blisku prošlost kao što je prva decenija? Gde su preklapanja, a gde odstupanja u viđenjima i sećanjima mojih sagovornika na taj period? Koji su to zaključci razgovora tj. da li i kako period 2000. do 2010. funkcionište kao kontekst za prakse u kulturi u Srbiji danas?Ključne reči: prva decenija, normalizacija i hegemonizacija, entuzijazam, ekstremizam 90tih, masovnost produkcije, Škola za istoriju i teoriju

 

Sandra Stojanović je 2013. godine završila master slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a 2014. master na UNESKO katedri za Kulturnu politiku i mendažment pri Rektoratu umetnosti u Beogradu i Univerzitetu Lumijer 2 u Lionu, Francuska. Od 2012. do 2014. članica NUA Treći Beograd i urednica godišnjeg kataloga grupe za 2013. godinu. Aktivno izlaže u zemlji i inostranstvu. U proteklih pet godina, pokrenula je niz inicijativa i atktivno učestvovala u radu samoorganizovane scene u Srbiji.

Milica Ružičić

Strukturiranje pogleda i stavova... možda...

Kako je ko video svoju ulogu i mesto u tom vremenu, ko je plivao u glavnoj, a ko u sporednim strujama i zašto, koji su uslovi doveli do ove polarizacije, ali i kako sagovornici percipiraju dati kontekst i kakve efekte posmatrane dekade vidimo u sledećoj... To su samo neka od pitanja na koje ćemo pokušati da damo odgovore metodom komparativne analize sakupljenog materijala, dakle pokušaćemo da sistematizujemo podatke, a možda ih i klasifikujemo u neke kategorije, pa ćemo onda i to da sagledavamo kao neki specifični spektar, tražeći mu eventualne uzroke. Kao i naši sagovornici i mi ćemo stvari gledati iz ugla naknadne pameti, ali što i da ne, nije loše da se makar i naknadno do pameti dođe, a ako tako nastavimo.... kakva li nas pamet tek čeka.

Milica Ružičić (r. 1979. godine u Beogradu), bavi se konceptualnom i angažovanom umetnošću u različitim medijima počev od skulpture/objekta, slike, fotografije, pa do performansa, video radova i uličnih akcija. Koosnivačica i članica inicijative umetnika Dez.org. kao i internet projekta Čačkalica. Magistrirala i diplomirala na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu na odseku za skulpturu, trenutno je na doktorskim studijama. Od 2009. predaje Vajarstvo na Visokoj Školi Likovnih i Primenjenih Umetnosti Strukovnih Studija u Beogradu. 2005-08. saradnica u nastavi Arhitektonskom fakultetu. Samostalno izlagala 11 puta u Beogradu, Zagrebu, Beču i Sopotu i Subotici. Učestvovala na više od 60 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu i na radionicama u Beogradu, Zagrebu, Salcburgu, Beču, Berlinu, Helsinkiju, Prištini i na rezidencijalnom programu u Njujorku. Peva u garažnom pank bendu the Cruellas. www.milicaruzicic.net

 

Ana Vilenica

Mišljenje istorije umetnosti prve decenije XXI veka

Kako možemo kroz izolovano sećanje govoriti o totalitetu istorijske epohe? Da li sagovornici pričaju istoriju potlačenih ili istoriju pobednika? Da li je moguće izvesti dijalektičku transfiguraciju kroz retroaktivno čitanje prošlosti? Na koji se način tragovi naratora upisuju u priču? Da li i na koji način narator kao hroničar može spasiti događaje od istorije? Da li su se moji sagovornici predali snu ili budno vode bitku za izgubljenu revoluciju? Šta je to što je zaboravljeno i zašto je zaboravljeno? Da li je sadašnji trenutak u ovoj konstelaciji čitanja govora o istoriji prve decenije samo prazan prostor ili možemo da govorimo o istorijskoj prezentaciji sadašnjosti kroz govor o prošlosti? Na koji način se sadržaj prošlosti ispunjava sadržajima iz sadašnjosti? Šta se dešava kada se delovi prošlosti reaktiviraju u sadašnjosti? Ne obećavam odgovore na ova pitanja ali ne bih se kladila da u pokušaju da se izborim sa iskustvom koje mi je rad na ovoj arhivi doneo neću ispričati svoju verziju te istorije umetnosti kao pred-istoriju vremena u kojem živimo.
 
Ana Vilenica (1978, Pančevo, Jugoslavija) je istraživačica, teoretičarka i aktivistkinja. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odeljenju za Istoriju umetnosti. Doktorirala je na Grupi za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Od 2012 do 2014. radila kao istraživačica saradnica na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Urednica je knjige Postajanje majkom u vreme neoliberalnog kapitalizma i ko-urednica knjige Na ruševinama kreativnog grada (sa kuda.org).


Mirjana Dragosavljević

Snalaženje u poslastičarnici

Spadam u generaciju koja se pridružuje sceni na samom kraju prve decenije i zatiče nasleđe prethodnih generacija i događaja. Moj prvi angažman je bio 2007. tokom studija kad sam volonitrala na poslednjoj izložbi održanoj u MSU pred rekonstrukciju. Izložba koja je za mene u tom periodu bila važna jeste „Političke prakse post-jugoslovenske umetnosti", održana u MIJ-u 2009. godine. Moram ovde da citiram Aleksandru Sekulić, koja u svom intervjuu, kada govori o ovoj izložbi kaže kako je ona precipira kao neku vrstu „zaključka dvehiljaditih i to zbog dve stvari: odsustva MSU i preloma Preloma koji se pre toga desio". I to je situacija koju moja generacija zatiče. Da stvar bude još postapokaliptičnija, moj aktivni angažman na sceni počinje kroz saradnju sa Kontekst kolektivom, kojem se pridružujem u trenutku kada Kontekst galerija biva izgurana iz Centra za kulturu Stari grad. Dakle, sveopšte raspadanje i vreme kada to nadahnuće sa početka decenije, koje intervjuisani akteri spominju, potpuno iščezava. Osim ogromne količine novih podataka i različitih pogleda na taj period, koji su svi jako interesantni, projekat „Usmena istorija" otkriva momenat u kojem postaje jasno da su svi ti, naizgled diskontinuiteti i neiskorišćene šanse zapravo deo višedecenijskog kontinuiteta, koji je Saša Stojanović precizno sumirao: „Izživeli smo svu spektralnost svih tih ideoloških manipulacija i sad živimo suštinu."Mirjana Dragosavljević (1984. Koprivnica, Jugoslavija) je istoričarka umetnosti (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu). Radila kao stručna saradnica u galeriji Grafički kolektiv, Beograd (2008-2010). Bila je članica kustoskog kolektiva Kontekst kolektiv, Beograd (2010-2012). Članica je umetničko-teorijske Radne grupe Četiri lica Omarske od 2010. godine i jedna od osnivača/ica Incijative za savremenu umetnost i teoriju. Radi na portalu Mašina. Ima status samostalne umetnice u ULUPUDS-u.

 

Moderacija seminara: Nebojša Milikić

Fb: Govorni programi KC Rex

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja a seminar Fondacija za otvoreno društvo.