SEMINAR ZA SVAKOGA: Šta je i zašto radikalna leva politička platforma i da li se i kako može realizovati u današnjoj Srbiji?

Pitanje iz naslova postavili smo aktivistkinjama i aktivistima koji su u javnosti zastupali ideje koje se prepoznaju ili razumevaju kao radikalno levičarske. Kao odgovore i inspiraciju za dalja promišljanja čućemo izlaganja Tamare Đorđević, Andree Jovanović, Vladimira Markovića i Zorana Petakova.

Iako je, u kontekstu fazno-akutnog sloma imperijalističkih politika na Bliskom istoku, jasno da svetski kapitalistički sistem nema odgovore na probleme koje generiše i koristi za svoje održanje, što je istorijski pouzdan znak za njegovo dekadentno odumiranje, ideja radikalne promene, što bi trebala da bude ideja radikalne levice, kao da još uvek nema jasnu, internacionalno prepoznatljivu i prihvatljivu političku profilizaciju ni artikulaciju. Degradacija životnog i opšteg civilizacijskog standarda, socijalne brige i odgovornosti, koja mase stanovništva dovodi do neizdržive svakodnevice u nepodnošljivom okruženju, ipak i dalje reprodukuju i nude ovaj politički prostor onima koji znaju zašto se svet mora promeniti da bi uopšte mogao da opstane i zašto je kapitalistički sistem, iako je i same svoje metropole tokom XX veka dva puta dovodio do izgledne propasti, opstao kao globalno dominantan, kao sistem u čiju reprodukciju, voljno ili nevoljno svoje intelektualne i radne kapacitete ulaže najveći deo svetskog stanovništva.

Ekstremno sebično i cinično (ali i potpuno očekivano) ponašanje i delovanje najvećeg dela evropskih političkih elita u vezi sa tretmanom migracija i migranata, radikalna snishodljivost i pritvornost gradskih i republičkih vlasti, koje su, kao u slučaju „Beograda na vodi" pod diktatom bilo kog kapitala spremne na destrukciju svih principa specijalističke logike i odgovorne nacionalne ili lokalne politike (i koje se na taj način ispostavljaju tek kao nespretna avangarda nadolazećeg sporazuma o Transatlanskom trgovinskom investicionom partnerstvu, po kome će se privatni kapital otvoreno postaviti u poziciju zakonodavca), tragikomični obračun vlada Srbije, Hrvatske i Mađarske za politički prestižniju i isplativiju funkciju u predziđumalograđanske Evrope...samo su najaktuelnije stavke na listi globalno-lokalnih problema koji očigledno traže odlučne, dugoročne i sistemske odgovore - samim tim radikalne u odnosu na rukovodeće postulate i paradigme svih političkih frakcija vladajuće neoliberalne ideologije.

Za seminar nije potrebno prijavljivanje
Priprema i moderacija seminara: Nebojša Milikić

///

Apstrakti izlaganja:

Tamara Đorđević

Šta je i zašto radikalna leva platforma i da li se, kako se može realizovati u današnjoj Srbiji? Odgovor na pitanje šta je i zašto leva platforma pokušaćemo da ponudimo pomoću vraćanja na istoriju revolucionarne prakse; da bismo govorili kako se može realizovati radikalna leva platforma prvo moramo pogledati sa kojim kartama raspolažemo, odnosno kakve modele delovanja isporučuju organizacije, grupe i pojedinci koji se prepoznaju u ovoj oznaci.

Tamara Đorđević (1979, Svetozarevo) je teoretičarka i kritičarka umetnosti i kulture. Živi u Sremskoj Mitrovici i predaje Teoriju i istoriju vizuelnih umetnosti i medija na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti u Bijeljini.

Andrea Jovanović

U ovom izlaganju pokušaću da izložim tezu da je za koncipiranje bilo kakve leve strategije u Srbiji danas pre svega važno da se krene od samokritike postojećih levih organizacija. Da bih objasnila zašto smatram da je samokritika nužna, govoriću o određenim manama koje su na levoj sceni prisutne već godinama unazad i koje joj često onemogućavaju da raste. Uzroke takvog stanja provizorno i metodološki podeliću na dve grupe: subjektivne (jalova praksa, slepo akcijanje, nesposobnost politički relevantnog delovanja, neuspešnost u pristupu spontano nastalim društvenim pokretima, avangardizam), kao i objektivne (materijalna reprodukcija levih organizacija i aktera, prenošenje strukturnih nejednakosti kapitalizma na pokret, nemogućnost demokratizacije). Ovo izlaganje biće i jedan pokušaj da se takvoj mogućoj levoj samokritici doprinese, u cilju da se istovremeno odbrani i glavna teza o ispravnoj strategiji levice danas: naime, da njeno osnovno političko pitanje nije kako prići narodu, već kako ga na jednakim osnovama uključiti u celu stvar.

Andrea Jovanović je apsolventkinja filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i članica Kolektiva Gerusija.

Njen iteorijski interesi pokrivaju oblasti kritike političke ekonomije, marksistički feminizam i marksističke teorije rada. Njen politički interes se svodi na osmišljavanje i učešće u borbi za egalitarno društvo slobodnih pojedinaca, ukratko. S vremena na vreme napiše po koji novinarski članak.

Vladimir Marković
Taktike aproprijacije i kooptacije: ideje radikalne levice u kontekstu buržoaske politike

Da li politika bezrezervne podrške kompradorskim kapitalistima i parlamentarnog kalkulisanja može da se preko noći transformiše u politiku artikulisanja klasne borbe obespravljenog radništva i demokratskog otpora diktatu imperijalističkih metropola? Jedan od aktuelnih predmeta analize za raznorodne snage radikalne levice mogla bi da bude i pojava izraza „ustajanje protiv privilegovane klase", „zaustavljanje eksploatacije radnika", „borba protiv pristupanja Srbije NATO" ili „stvaranje Balkanske konfederacije" u dugo najavljivanom političkom manifestu potpredsednika Demokratske stranke, koji je objavljen 14. septembra. Takva analiza trebalo bi da uzme u obzir kako protivrečnosti u samoj prezentovanoj platformi, tako i protivrečnosti u taktičkim motivima prisvajanja elemenata radikalno levičarskih idejnopolitičkih sadržaja.

Vladimir Marković je sociolog. Od 2003. godine zaposlen je u administraciji Univerziteta u Beogradu, a od 2011. radi i kao jedan od urednika u Knjižarsko-izdavačkoj zadruzi Baraba. Bio je član redakcije časopisa Prelom. Politički se angažovao u više inicijativa za reafirmaciju revolucionarnog radničkog pokreta.

Zoran Petakov
Da li je levičarima potrebna partija za sprovođenje leve politike

U svom izlaganju pokušaću da analiziram mesto „radikalno levih partija" u Evropi danas i njihovu praksu i političku ulogu u kapitalističkom sistemu. Baviću se takođe analizom situacije u Srbiji i mogućnosti artikulisanja leve alternative i pokušati da odgovorim na pitanje da li je levičarma za postizanje njihovih proklamovanih ciljeva potrebna partija ili ne.

Zoran Petakov rođen je u Novom Sadu pre 39 godina, gde je i odrastao i školovao se. Diplomirao istoriju na filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ponosan je na svoje partizanske pretke. Odrastao je na stadionu „Vojvodine", ulicama Novog Sada i pank koncertima. U SFRJ je naučio da poštuje različitosti i radničku klasu.

Po opredeljenju levičar, militantni antifašista i ateista. Zbog navodne uvrede Vladike Irineja osuđen je u „demokratskoj" Srbiji za delikt mišljenja na tri meseca zatvora. Posle kampanje u javnosti, kazna mu je preinačena u kućni pritvor. Skoro dve decenije aktivista različitih levih pokreta i organizacija. Učestvovao u gotovo svim levčarskim inicijativama i pokušajima organizovanja u 21 veku. Polja interesovanja istorija radničkog pokreta u Jugoslaviji, istorijski revizionizam, antifašizam.

Ilustracija Erik Johansson, Groundbreaking bit.ly/LkwDVM uzeta sa http://pescanik.net/dokle-vise/

////
Seminar je deo Govornih programa KC Rex koji se realizuju uz podršku Fonda za otvoreno društvo