Seminar za svakoga: ŠTA SE (SVE) RESTITUIŠE RESTITUCIJOM?

Nedavno je u Rezoluciji Evropskog parlamenta (od 11. marta 2015. godine), insistirano na sprovođenju procesa rehabilitacije i restitucije, i to, „bez diskriminacije", gde nije objašnjeno o kakvoj diskriminaciji se uopšte u tim procesima radi. Do kakvih apsurdnih ishoda ovo pravno-političko sažimanje vrlo kompleksnih i traumatičnih tema može dovesti vidi se u članku u Politici (od 4. februara 2016), koji nagoveštava da se po istom zakonu može dogoditi da imovinu dobiju naslednici žrtava Holokausta i naslednici onih koju su u Holokaustu na različite način učestvovali ili mu svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinosili. Na seminaru ćemo pokušati da temi restitucije priđemo iz različitih uglova posmatranja, analiziranja i vrednovanja. Imaćemo priliku da čujemo mišljenja o restituciji kao nazadnom i „kontrarevolucionarnom" to jest, istorijski i opšte-društveno degradirajućem konceptu ali i kao konceptu kojim se vraćamo neupitnim „principima zakonodavstva demokratskog sveta" tj. neupitnim civilizacijskim i svojinsko-pravnim idealima. Na osnovu izlaganja diskutovaće se o manje ili više očiglednim ideološko-političkim ciljevima restitucije kao i o kompleksnim i problematičnim pravno-političkim artikulacijama i utemeljenjima takvih ciljeva.  

Preporučeni tekstovi:

http://issuu.com/rexfiles/docs/potpuna_promena_svojinske_i_ekonoms/1

http://www.protivzaborava.com/wallpaper/duplo-golo-restitucije-imovine-jevreja/

http://www.politika.rs/scc/clanak/348436/Kako-je-Nediceva-vlast-prodavala-kuce-Jevreja

http://www.danas.rs/dodaci/uploaddocumentsdodaci2013biltenpdf/poslanicima_evropskog_parlamenta.1117.html?news_id=301284Apstrakti izlaganja:

http://www.liga.org.rs/dokumenta.html ; tekst "RESTITUCIJA - OMČA OKO VRATA"

Apstrakti izlaganja: 

Dr Marija Obradović

„KONTRAREVOLUCIJA I RESTITUCIJA"

APSTRAKT: „Restauracija kapitalizma: mrtvi ustaju iz groba i kao prikaze, strašila, nesputani instinkti posedovanja ponovo obeležavaju sudbine ljudi. Kakva čudna pravednost dolazi na svet u restitucijama i privatizacijskim aktima, u raspodjeli, prodavanju, raskradanju imovine, koje je nominalni vlasnik bio (ili i nadalje ostaje!?) narod? Da li je narod tu imovinu imao sa pravom ili je krao? Ili je nije mogao posjedovati (nije smeo) zato što je narod - kako kažu modernisti - „romantičarska fikcija". (Karel Kosik, O dilemama suvremene povjesti, Razlog, Zagreb, 2007, str.285)
Restiticija kao i privatizacija, u društveno-istorijskom smislu, predstavljaju ekonomsko-razvojno neracionalne mere kontrarevolucije, zasnovane na državnoj prinudi, špekulaciji, voluntarizmu i odnosu snaga klijentelistički organizovanih političkih grupa u društvu, a ne na pravnom sistemu i ekonomskim kriterijumima.

a) Privreda Jugoslavije i zemalja Istočne Evrope pred Drugi svetski rat
Sve zemlje koje su tokom 20. veku izgrađivale i razvijale socijalizam od kapitalizma su nasledile relativno niski nivo razvoja proizvodnih snaga.

b) Revolucionarno stvaranje državne svojine („narodne imovine") u evropskim zemljama "narodne demokratije"
Formiranje državne svojine putem konfiskacije i nacionalizacije u zemljama Istočne Evrope nakon Drugog svetskog rata najpre je započelo u Jugoslaviji (Zakonom o konfiskaciji iz 1945. i Zakonom o nacionalizaciji 1946.), i Poljskoj, gde je početkom 1946. godine dekretom nacionalizovana sva srednja i krupna industrija, banke, transport, krupni magacini, skladišta, elevatori i tome sl.

c) Rezultati razvoja socijalističkog ekonomskog sistema u Jugoslaviji

U većini socijalističkih privreda sredinom 80-tih godina 20.veka, pred kolaps komunističkih režima i otpočinjanje procesa privatizacijie i restitucije, došlo je do usporavanja stopa privrednog rasta. Međutim, do datog usporavanja došlo je u uslovima stagnacije svetske privrede i trgovine od 1985. godine.

U SFRJ je stopa privrednog rasta sa 5,2% (1976-1980) opala na 0,7% (1981-1985), da bi u periodu 1986 - 1990. godine došlo do daljeg smanjivanja društvenog proizvoda za 2,1%. Ali bez obzira na usporavanje socijalistička samoupravna privreda u Jugoslaviji je imala pozitivnu stopu rasta, posebno industrijske proizvodnje i izvoza, uz smanjivanje državnog duga.

d) Privredne perfomarse u Srbiji u uslovima privatizacije društvenog kapitala i restitucije
Prema istraživanjima "Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo iz Srbije je u periodu od 2002. - 2010. godine, zahvaljujući ofšor kompanijama, izneto 51 milijarda američkih dolara, odnosno celokupni prihod od privatizacije društvenih preduzeća. Prema podacima narodne banke Srbije, Britanska Devičanska ostrva, karipska ispostava za pranje prljavog novca , primila su skoro 900 miliona dolara samo u toku 2012. godine.

Dve trećine privatizovanih društvenih preduzeća u Srbiji završilo je u stečaju. Prema podacima Socijalno-ekonomskog saveta skoro 2000 od 3017 društvenih preduzeća koja su privatizovana u periodu od 2001 - 2010. godine prestala su sa radom ili su bankrotirala.
Prema podacima Evropske unije stopa nezaposlenosti u Srbiji je 2013. godine bila je najveća u Evropi i iznosila je 27%.
"Nikada ne možemo reći da je ekonomija loša, nego da su loši oni koji ekonomiju vode" (prof. dr Ivan Stojanović)

Dr Marija Obradović je naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Objavila je veliki broj naučnih radova u zemlji i inostranstvu iz političke i ekonomske posleratne istorije Jugoslavije i Srbije.

Dr. arh. Dragana Milovanović

R E S T I T U C I J A, PRINCIPI DEFINISANJA

Kada se govori o restituciji u pravnom smislu, kao principu koji je nezaobilazan u procesu transformacije društva na prelazu iz totalitarnog sistema u demokratsko društvo, polazi se od sledećih činjenica:

1. RESTITUCIJA je "povraćaj u prvašnje stanje, obnova ..." (Milan Vujaklija, "Leksikon stranih reči i izraza", Izd. " Geca Kon ad.", 1936.-1937.)

2. DUŠANOV ZAKONIK iz 1349.godine: u članu 43. "Dušanovog zakonika" kaže se da "nije vlastan gospodar car, kralj, ni gospođa carica ikome silom uzeti baštinu, ni kupiti je, ni menjati je, osim ako ko sam pristane". (Jedno od najznačajnijih pisanih dela iz srpske kulturne baštine).

3. Jedan od osnovnih pravnih principa zakonodavstava demokratskog sveta je i sledeći: ako je nasilnim putem, bez dobre volje vlasnika prekinut kontinuitet svojine, posle tog čina sve pravne radnje sa tom imovinom su ništavne. Jedini izuzetak je eksproprijacija ukoliko je cilj neoborivo i transparentno javni, i ako je isplaćena nadoknada u punoj tržišnoj vrednosti imovine.

Dragana Milovanović je rođena 1951.godine u Nišu gde je i maturirala.

Godine 1970. upisuje Arhitektonski fakultet u Beogradu od kada živi i radi u ovom gradu. Diplomski rad pod mentorstvom prof. Bogdana Bogdanovića (Urbanistička, arhitektonska i konzervatorska sistematizacija Ćele-kule) odbranila je 1976. godine čime započinje njeno interesovanje za memorijalnu arhitekturu i arhitektonski simbolizam. Na tom polju je završila specijalističke studije 1980, magistrirala l984. i odbranila doktorsku tezu 1999. godine. Autor je dve monografije: ARHITEKTURA MEGALITA („Naučna knjiga", Beograd, 1988) i SIMBOLIZAM KAPIJE („Hiram" , Beograd, 2006). Takođe je autor brojnih autorskih radova u monografijama, časopisima, tekstovima na međunarodnim kongresima.

Paralelno sa profesionalnom delatnošću, volonterski se bavi i pitanjem restitucije nasilno oduzete privatne imovine posle 1941. godine. 1994. godine osniva i do danas vodi „Udruženje za obnovu Trgovačkog fonda i njegove hipotekarne banke" (Palata „ALBANIJA" i drugo), 1995. godine jedan je od osnivača „Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava", njen dugogodišnji podpredsednik, a od 2009. godine predsednik ovog udruženja. Aktivni je učesnik mnogobrojnih akcija LIGE kako u zemlji tako i na međunarodnom nivou.

Jovan Krstić

RESTITUCIJA KAO PRAVNA PRAZNINA U SISTEMU PRAVA

Jedan od jasnih primera postojanja pravne praznine unutar zakonodavstva Republike Srbije jeste problem povraćaja imovine žrtava Holokausta, koji je kao posebno iskazan problem ostao neregulisan. Akademska zajednica stručnjaka zaslužuje ozbiljnu naučnu kritiku zbog tolerisanja pravnih praznina u pravnom sistemu. Kriminološki fenomeni kriminaliteta mržnje i govora mržnje koji su u prošlosti rezultirali donošenjem rasnih zakona, oduzimanjem građanskih prava i imovine i fizičke likvidacije - Holokausta - takvi su da predstavljaju jedinstvene slučajeve pojave takvog Zla da prevazlaze ljudski vek, pogađaju naraštaje koji dolaze, nespremne da se sa tim suoče zbog nespremnosti naše generacije da preventivno delujemo regulišući društvene odnose na temelju modernih principa i standarda radi sprečavanja recidiva prošlosti. Ovo se smatra suštinskom (simboličkom) nedovoljnošću kapaciteta sistema bezbednosti sa stanovišta upravljanja znanjem i diplomatije znanja. Pogrešan odnos akademske zajednice prema problemu proširenja kapaciteta sistema bezbednosti u sklopu zaštite javnog interesa i reforme sistema bezbednosti može se kritički oceniti kroz sadašnje profilisanje bezbednosne zajednice izvan izvršne vlasti - u pravosuđe, u statusu agencija za sprovođenje zakona iako je priroda njihovog rada i načelo tajnosti u radu nespojivo sa principom javnosti u radu agencija za sprovođenje zakona. Nažalost, raste i verovatnoća da se ova hipoteka prošlosti obruši na buduće generacije, ali koje pravosuđe neće moći da zaštiti mudrošću, pošto će sve sudije otići u penziju sa 65 godina starosti zbog jednog diskriminatorskog zakona u odnosu na stara lica. Da li je zakon donet da liši državu mogućnosti da dostigne nivo stabilnosti razvijenih zemalja koje svoj razvoj duguju, između svega ostalog, konzervativnom pravosuđu?

(apstrakt članka iz časopisa LIMES+ Vol. XII (2015), No. 2: pp. 123-139 139, naučni stavovi izneti u članku i prezentaciji nisu službeni stavovi ustanove u kojoj autor radi)

Jovan Krstić, rođen 1954. godine u Beogradu, pravni Fakultet u Beogradu završio je 1978, Potpredsednik Jevrejske opštine Beograd i član Udruženja javnih tužilaca Srbije, autor 35 naučnih članaka iz oblasti krivičnog prava.

Stefan Aleksić

Uzglobljavanje kao politički projekat i/ili otrov u uhu: kako tumačiti restituciju u savremenom kontekstu

Restitucija predstavlja jedan od pojmova koji se smatraju temeljnim elementima tranzicije. No, kao i svi ideološki termini, ona sebe daje razumeti samo kao potpuno depolitizovani pojam: kao nešto prirodno, normalno i moralno. Nije li, na kraju krajeva, prirodno, normalno i moralno vratiti imovinu vlasnicima koja im je oduzeta? Ali kao ni tranzicija, ni restitucija nije niti neideološki niti nadideološki projekat - naprotiv. I tek kada se analiziraju kao pojmovi ideologija, postaje jasna uloga restitucije u širem političkom projektu. Cilj izlaganja je da predloži teorijski okvir za razumevanje restitucije kao ideološkog pojma, kao i projekta koji se nalazi iza nje.

Stefan Aleksić je rođen 1980. godine u Obrenovcu, gde i trenutno živi. Završio je antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i magistarske studije na fakultetu političkih nauka. Završio je takođe veliki broj dodatnih obrazovnih programa: Beogradska otvorena škola, Ženske studije, Školu nove politike, Mirovne studije i brojne druge. U okviru kancelarije za mlade opštine Obrenovac držao je određeni broj obrazovnih kurseva za napredne studente sa teritorije opštine: Mala škola poststrukturalizma, Istorija ženskog pokreta, Savremena filoziofija, Marksizam za početnike.
Novinarstvom i pisanjem se bavi od 2004. godine kada je radio u političkoj redakciji agencije Tanjug. Trenutno piše za internet portale Peščanik, Mašina, Akuzativ, Republika a povremeno objavljuje tektove u regionalnim portalima Bilten, H-alter, Autograf, Novi plamen i brojnim drugim.
Bavi se uvođenjem levog diskursa u političku paradigmu Balkana i kritikom dominantnih političkih i/ili ekonomskih narativa.

Priprema i moderacija seminara: Nebojša Milikić

Fb Govorni programi KC Rex

-------

Seminar se realizuje i okviru Govornih programa Kulturnog centra Rex koji su podržani su od strane Fondacije za otvoreno društvo.

Organizacija i produkcija Kulturni centar Rex / Fond b92