ŠTA SA NAŠOM SLOBODOM? POLJSKA POSLE 89.

Program:

Arizona (Arizona, 1997) - rež. Eva Božedzka (Ewa Borzędzka)

Jedan od najvažnijih poljskih filmova koji reflektuju Poljsku u tranziciji. Prikazuje istoriju jednog od poljskih sela posle zatvaranja PGR-a (radno mesto masovno stvarano tokom vladavine komunista). Priča o ljudima uništenim preko sistema u kojim su živeli, koji ne znaju da se snađu u novonastaloj situaciji. Njihove kuće propadaju, niko ništa ne radi. Jedina njihova aktivnost je ispijanje vina Arizona: "Ostala mi je Arizona i sa njom živim. Popijem, legnem i ništa me ne boli. Arizona spasava naše živote!"

Film je dobio priznanje na Krakovskom Filmskom Festivalu - Grand Prix - Złoty Lajkonik 1998.

Bar na Viktoriji (Bar na Wiktorii, 2003) - rež. Lešek David (Leszek Dawid)

Priča o dramatičnim događajima u savremenoj Evropi vezanim za putovanje dva mladića koja odlaze u Englesku sa ciljem da izvan svoje zemlje nađu posao i bolji život. U 2004. film je dobio dva priznanja na Krakovskom Filmskom Festivalu - Srebrny Smok i Srebrny Lajkonik. Takođe, u ovoj godini reditelj je dobio Grand Prix na Festivalu Dokument-Art u Neubrandenburgu.

Ako se dogodi (A gdyby tak się stało, 2007) - rež. Marcel Lozinjski (Marcel Łoziński).

Osamnaestogodišnji mladić se vraća u park, gde se dvanaest godina ranije, još kao dečak, vozio trotinetom, posmatrao ptice, sretao stare ljude sa kojima je razgovarao o životu, smrti i samoći. Pažnju gledaoca privlače ova pitanja, pronicljiva, duboka, često ozbiljna, a često zabavna u svojoj detinjoj prostoti. Da li su bila samo trenutak maglovite mašte, deo detinjstva? Ili su dodirnula večne, univerzalnije stvari? Sećanje mladića seća postalo je, za njega, najdraži putokaz i vanvremenska mudrost.

Film se 2008. izdvojio kao jedan od najboljih svetskih dokumentaraca i ušao u konkurenciju za Oskara.

Oni (Oni, 2007) - rež. Artur Žmijevski (Artur Żmijewski)

Film dokumentuje društveni eksperiment režisera Žmijevskog, u kome su učestvovale reprezentativne grupe i zajednice (konzervatista, patriotskih katolika, mladih poljskih narodnjaka, socijalista, demokrata i boraca za slobodu). Režiser je organizovao zajedničke sastanke na kojima je svaka grupa bila zamoljena da nacrta svoje simbole i slogane na velikim kartonima i da, potom, da svoj komentar i suoči sopstvene stavove sa drugim grupama. Tako su učesnici bili primorani na interakciju koja je često izazivala negiranje, ljutnju, povlačenje. Film je izazvao podeljene reakcije kritičara koji su ga jednako i kudili i hvalili.