Pozivamo umetnice i umetnike, kulturne radnice i radnike, organizacije, udruženja i zaposlene u ustanovama kulture da ne učestvuju u konkursima, programima i institucionalnim aktivnostima kojima se kultura stavlja u službu EXPO 2027.

Ovo nije poziv na povlačenje iz kulture. Ovo je poziv na odbranu kulture od njene zloupotrebe.

EXPO 2027 se javnosti predstavlja kao projekat od državnog i strateškog značaja. Upravo zato se od kulturne scene sada traži da mu obezbedi ono što mu najviše nedostaje: društveni legitimitet, privid normalnosti i svečanu sliku zemlje u kojoj institucije navodno funkcionišu.

Ne pristajemo na tu ulogu. Nećemo biti saučesnici.

Kultura nije dekor za državni spektakl. Umetnički rad nije sredstvo za popravljanje slike vlasti. Ustanove kulture nisu propagandni pogoni. Kulturni radnici nisu servis za proizvodnju spektakla u društvu u kojem se javni interes zamenjuje interesima politički i ekonomski povlašćenih grupa. 

Zloupotreba infrastrukture kulturnog sektora
Ministarstvo kulture raspisalo je poseban konkurs projekte u okviru EXPO 2027

“Za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulture i umetnosti u okviru realizacije programa Specijalizovana izložba „Ekspo 2027 Beograd“ „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“, umesto redovnih konkursa za podršku savremenog stvaralaštva u kulturi, koji su ukinuti. Istovremeno se od ustanova kulture traži da svoje programe za 2027. godinu planiraju u vezi sa ovom manifestacijom. Na taj način se kulturni sistem ne razvija, nego preusmerava: sredstva, programi, prostori, rad zaposlenih i simbolički kapital kulture uvode se u orbitu jednog unapred zadatog državnog/partijskog projekta.

To nije kulturna politika. To je političko preusmeravanje kulture. To je stavljanje kulture u funkciju propagande i legitimacije jednog projekta sporne finansijske transparentnosti, pravne utemeljenosti i spornog umetničkog kvaliteta.

Način na koji se EXPO 2027 uvodi u savremeno stvaralaštvo kroz konkursni sistem.

Problem nije samo u tome što je Ministarstvo kulture raspisalo poseban konkurs za programe u okviru EXPO 2027. Problem je u tome što se tim konkursom sredstva, pažnja i institucionalna podrška koji bi morali da budu namenjeni redovnom razvoju savremenog stvaralaštva preusmeravaju ka jednom unapred zadatom državnom projektu.

Umesto da se savremeno stvaralaštvo podržava kroz redovne konkurse, po oblastima, na osnovu profesionalnih kriterijuma i potreba same scene, umetnicima i kulturnim radnicima sada se nudi novac pod uslovom da svoj rad uklope u program EXPO 2027. Tako se javna podrška kulturi pretvara u mehanizam privođenja kulturne scene jednom politički privilegovanom projektu.

To je suština ucene: ako želite sredstva za rad, vidljivost i institucionalnu podršku, treba da pristanete da budete deo EXPO programa.
Na taj način se savremeno stvaralaštvo ne podstiče, nego disciplinuje. Posebno je neprihvatljivo da se umetnice, umetnici i kulturni radnici dovedu u situaciju da biraju između profesionalnog opstanka i očuvanja autonomije svog rada.

Javni novac namenjen kulturi ne sme biti korišćen kao mehanizam kojim se umetnička i kulturna scena navodi, uslovljava ili prisiljava tzv “mekom moći” da učestvuje u promociji projekta vlasti odnosno jedne partije.

Zašto je Expo sporan (?)

EXPO nije sporan zato što je međunarodna manifestacija.

Sporan je način na koji se priprema.

● Sporan je poseban pravni režim kojim se veliki infrastrukturni i državni
projekat izmešta iz redovnih procedura javnog nadzora.
● Sporna je netransparentnost poslova, izvođača, podizvođača, tokova novca
i tela koja donose odluke.
● Sporno je to što istraživački novinari otkrivaju mrežu firmi uključenih u
projekat, među kojima se nalaze i firme povezane sa kriminalnim
krugovima i politički bliskim strukturama.
● Sporno je to što se škole, učenici, ustanove kulture, umetnici i radnici u kulturi
postepeno uvlače u projekat čiji se društveni smisao ne obrazlaže, nego
nameće.
● Sporno je to što se javni novac i javne institucije angažuju za proizvodnju
spektakla, dok se redovne potrebe građana, radnika, umetnika, prosvete,
zdravstva i kulture potiskuju u drugi plan.
U takvim okolnostima učešće u EXPO programima nije neutralan profesionalni
angažman. Ono postaje deo mehanizma kojim se jednom projektu daje kulturna
legitimacija.

Šta odbijamo (?)
*Ne odbijamo međunarodnu saradnju. Odbijamo da međunarodna scena bude
upotrebljena za prikrivanje unutrašnje devastacije institucija.
*Ne odbijamo javne programe. Odbijamo da javni programi postanu promotivni
servis vlasti.
*Ne odbijamo rad. Odbijamo ucenu, prinudu i zloupotrebu rada.
*Ne odbijamo državu. Odbijamo poistovećivanje države sa projektima jedne vlasti.

Predlog svim zaposlenima u kulturi

Pozivamo umetnice i umetnike, kulturne radnice i radnike, organizacije i udruženja da ne konkurišu za programe EXPO 2027 i da ne daju svoj rad, ime i profesionalni kredibilitet projektu koji se razvija kroz netransparentnost, izuzetke i političku instrumentalizaciju javnih resursa.
Pozivamo zaposlene u ustanovama kulture da za svaki zahtev koji se odnosi na EXPO traže - pisani nalog, pravni osnov, odluku nadležnog organa ustanove, opis poslova, plan radnog angažovanja, podatke o finansiranju i garancije da njihov stručni, autorski i profesionalni integritet neće biti zloupotrebljen.

Pozivamo ustanove kulture da ne prihvataju učešće u EXPO programima kao administrativnu rutinu. Nijedna odluka o učešću ne sme biti doneta bez javno dostupnog pravnog osnova, finansijskog plana, ugovora, programskog obrazloženja i prethodne rasprave sa zaposlenima i stručnom javnošću.

Pozivamo upravne odbore, sindikate, stručna udruženja i savete ustanova da se javno izjasne. Ćutanje u ovom slučaju nije neutralnost. Ćutanje proizvodi pristanak.
Zahtevamo:
1. hitnu obnovu redovnog, transparentnog i stabilnog sistema javne podrške
savremenom stvaralaštvu;
2. javno objavljivanje svih odluka, ugovora, kriterijuma, budžeta i tela koja
odlučuju o kulturnim programima EXPO 2027;
3. garanciju da nijedna ustanova kulture, umetnik, kulturni radnik, škola,
nastavnik, učenik ili zaposleni neće biti formalno ili neformalno prinuđen da
učestvuje u programima EXPO 2027;
4. jasno razdvajanje javnog interesa u kulturi od promotivnih potreba vlasti;
5. poštovanje autonomije umetničkog stvaralaštva, stručnog rada i institucija
kulture.

Kultura ne postoji da bi proizvodila željenu sliku društva jedne stranke koja se poistovetila sa državom.

Kultura postoji da bi društvo moglo da misli, pamti, sumnja, stvara i govori onda kada se od njega traži da ćuti.
Zato ne učestvujemo.
Zato pozivamo druge da ne učestvuju.
Zato zahtevamo da se javni novac vrati javnom interesu, a kultura onima koji je stvaraju, čuvaju i žive.

Zajednica Umetnosti i Kulture

Preuzeto sa https://www.instagram.com/zuk.zajednica/