BORBA ZA BUDUĆNOST

U korenu opšteg socijalnog beznađa i problema s kojima se suočavaju industrija i poljoprivreda leži proces privatizacije. Problemi oko vlasništva nad zemljom, nastali privatizacijom poljoprivrednih preduzeća i kombinata, stvaraju osnovu za ujedinjavanje radničkih i seljačkih borbi u zajednički front, usmeren na reindustrijalizaciju i očuvanje zemljišta od privatnih interesa vlasnika krupnog kapitala. Ta dva fronta su prioritetna za ponovno dostizanje suvereniteta i samoodrživog razvoja, bez potrebe za rizičnim zaduživanjem koje je brojne zemlje već potčinilo diktatu najmoćnijih država Evropske Unije. Težak položaj u kom se nalazi bratski grčki narod, povampirenje nacizma i drugih oruđa imperijalnih sila, beskrupolozno potčinjavanje interesima multinacionalnih korporacija uz pomoć marionetskih i korumpiranih nacionalnih vlasti, pretnja otuđenja poljoprivrednog zemljišta i urušavanje domaće industrije zahtevaju snažan i organizovan narodni odgovor. Mogu li se brojni difuzni otpori još više udružiti u što snažniji pokret otpora, nakon inicijalnog povezivanja koje smo započeli stvaranjem Koordinacionog odbora radničko-seljačkih organizacija (nekadašnji Koordinacioni odbor radničkih protesta)? Može li doći do stvaranja balkanskog pokreta otpora koji bi predvodili radnici i seljaci, i njihovog udruživanja sa progresivnim snagama u svetu koje pokušavaju da nametnu humaniju viziju društva?

Ovu konferenciju POKRET ZA SLOBODU organizuje kako bi došli do odgovora u kom pravcu usmeriti naše predstojeće borbe.

Panel br. 1 - Otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje
13 časova

DEINDUSTRIJALIZACIJA

POKRET ZA SLOBODU je ove godine organizovao dva radnička protesta - prvi 17. aprila, pre izbora, i drugi 14. septembra, posle njih. Oba puta zahtevano je ispitivanje privatizacija, obnova i zaštita proizvodnje u preduzećima oštećenim privatizacijom, i generalno unapređenje radničkih prava. Na poslednjem protestu, 14. septembra, predstavnik Predsedništva Srbije obećao nam je, tokom pregovora, u ime novoizabranog predsednika Tomislava Nikolića, da će se raditi na istraživanju svih slučajeva zloupotrebe u privatizaciji na koje im budemo ukazali. Veliki broj dopisa sa predlozima obnove pojedinačnih preduzeća već su dostavljeni, neki su još u pripremi, ali do sad odgovora na njih nije bilo. Kako je POKRET ZA SLOBODU radnicima i predstavnicima vlasti obećao da će protest ponoviti ukoliko pomenuto obećanje radnicima ne bude ispunjeno, u ponedeljak 3. decembra u 12 sati okupićemo se ispred Predsedništva Srbije kako bi dobili odgovor na naše zahteve: a ako odgovora ni tada ne bude, organizovaćemo novi protest.

Na ovom panelu razgovaraćemo sa radnicima koji učestvuju u protestima POKRETA ZA SLOBODU, uz učešće sindikalista i levičarskih aktivista iz Austrije, Hrvatske i Grčke.

OTIMANJE ZEMLJE

Pojam "Otimanja zemlje" (eng. Land Grabbing) označava široko rasprostranjeni mehanizam prisvajanja velikih parcela poljoprivrednog zemljišta radi njegove eksploatacije na ekološki štetan način, da bi se industrijskom monokulturnom proizvodnjom tržište snabdelo jeftinom hranom, biogorivom ili drugim industrijskim proizvodima. To je dalje praćeno kolonijalnim i nepravednim odnosom prema lokalnoj zajednici i malim poljoprivrednim proizvođačima, kršenjem ljudskih prava, zagađenjem i uništenjem životne sredine i svetskih prirodnih bogatstava, a motivisano interesima krupnih korporacija kojima na raspolaganju stoje vlade najvećeg broja zemalja. Još u kolonijalno doba korporacije su prisvajale plodnu tropsku zemlju da bi gaijle kafu, kakao i banane za izvoz, ali razmere i tempo današnjeg otimanja zemlje bez presedana su u istoriji. Investitori kupuju ili zakupljuju hiljade pa i stotine hiljada hektara zemljišta, pri čemu nedostatak transparentnosti u poslovnim pregovorima otežava da se utvrdi tačan broj i sadržaj tih ugovora. Procenjuje se da je trenutno na ovaj način oteto između 10 i 30 procenata svetskog poljoprivrednog zemljišta, a čitavih 70 posto tog zemljišta nalazi se u Africi. Najveće interesovanje pokazuje se upravo za najplodnije oblasti jer to garantuje profitabilnost investicija; dok se samo prisvajanje zemljišta ulepšava raznim atraktivnim ponudama koje retko kad bivaju realizovane, ali kojima sa izvesnošću pariraju ogromne negativne posledice na društvenom, ekonomskom i ekološkom planu. Industrijska proizvodnja potiskuje i marginalizuje male poljoprivredne proizvođače i uništava njihova sredstva za preživljavanje; otimanje zemlje ugrožava pravo na zemlju, mogućnost ispaše, pravo na vodu itd. Kako su to prava neophodna za život većine ruralnog stanovništva, pa i društva u celini, kao rezultat njihovog narušavanja javljaju se migracije ili prisilne selidbe, dok se štete po prirodnu sredinu -izazvane povećanom potrošnjom vode, krčenjem šuma, ekstenzivnom monokulturnom proizvodnjom i intenzivnom upotrebom pesticida i veštačkih đubriva - ne mogu ni predvideti.

Privatizacijom poljoprivrednih preduzeća i kombinata započete su brojne manipulacije nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji koje se, pre privatizacije, vodilo kao javna i zadružna svojina. Zemljište na koje su ta pravna lica imala do tad samo pravo korišćenja, nije izuzeto iz imovine podložne privatizaciji; privilegovanim pojedincima omogućeno je da ga otkupe pod izuzetno povoljnim okolnostima, iako je reč o zemljištu koje ne može biti otuđeno, jer kao poljoprivredno zemljište u javnoj svojini spada u dobra od opšteg interesa. Možda to objašnjava i zašto se toliko žurilo s tim da se, samo četiri godine po ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija obaveže da stranim korporacijama omogući pravo na kupovinu poljoprivrednog zemljišta; pa samim tim i onog zemljišta do kog su pomenuti pojedinci došli na nezakonit način.

O ovoj temi, pored članova POKRETA ZA SLOBODU, govoriće predstavnici stručne javnosti iz Saveta za borbu protiv korupcije, Privredne komore Srbije, Odbora za selo SANU, itd.

Panel br. 2 - Razgovor o trenutnom statusu Izbrisanih lica iz Slovenije.
19 časova

Zamislite da se jednog jutra probudite i shvatite da više ne postojite. Upravo to se početkom 1992. dogodilo jednom broju građana Slovenije. Ljudi koji su se rodili ili proživeli veći deo svog života u toj državi, koja se 1991. otcepila od Jugoslavije i proglasila nezavisnost, otkrili su da ih je vlada "izbrisala" sa svih javnih spiskova. Ostajali su bez posla, lične karte i vozačke dozvole bivale su im konfiskovane, deca su im bila vraćana sa školskih kapija, penzije im nisu isplaćivane, otkazano im je zdravstveno osiguranje. Mnogi od njih bili su isterani iz svojih domova. U očaju, mnogi su pobegli, dok oni koji su ostali živeli su u strahu od zatvaranja, zlostavljanja i deportacije. Veći broj njih izvršio je samoubistvo. Ultradesničarski političari nazivali su ih ratnim zločincima, prevarantima i nepoželjnima. Iako su se njihovi glasovi računali na referendumu za slovenačku nezavisnost, više nisu bili dobrodošli u novoj republici. U Sloveniji, oni su postali poznati kao "izbrisani" a njihovi životi postali su kafkijanski.

PRESUDA Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz juna ove godine, po kojoj je Slovenija dužna da obešteti lica kojima su 1992. godine oduzeta sva građanska prava, konačna je i obavezujuća. Na ovom panelu, naši prijatelji iz Slovenije, iz "Udruženja izbrisanih", "Mirovnog instituta" i socijalnog centra "Rog", obavestiće 'Izbrisane' koji žive u Srbiji o načinu rešavanja njihovog statusa.

Učesnici panela o Izbrisanima:
Sara Pistotnik (spoljnja saradnica Mirovnog instituta)
Aleksandar Todorović (osnivač udruženja izbrisanih)
Irfan Beširević (predsednik udruženja ''Civilna inicijativa izbrisanih aktivista'')
Mirjana Ucakar (udruženje ''Civilna inicijativa izbrisanih aktivista'')

Konferenciju podržava fondacija Roza Luksemburg.

Više informacija na: http://www.pokret.net/