ČOVEK NA PUTU (u očima i poimanju njegovih nevoljnih domaćina)

U Srbiji je u poslednjih par godina postao aktuelan odnos države i građana prema ljudima koji putuju kroz ovu zemlju na način koji im je jedino dostupan i moguć, a koji se rutinski i uobičajeno smatra ilegalnim. "Tražioci azila", "migranti", subjekti i objekti "human trafiking-a" pod nehumanim uslovima, izloženi nadzoru i progonima granične straže, policije, javnosti i medija, prepušteni milosti i nemilosti svojih tur-operatera i čitavog niza moćnika koji zarađuju na njihovoj nevolji, briga su tek nekolicine organizacija za zaštitu ljudskih prava i aktivističkih grupa. Ljudi za koje malo ko pretpostavlja da im pripada pravo da putovanjem upoznaju svet, usavrše svoja znanja i veštine, nađu povoljnije mesto za život i rad, tretiraju se uglavnom kao nepoželjni uljezi. Pri tom se tendenciozno ignoriše činjenica da oni vrlo često napuštaju svoje zemlje i dolaze u Evropu zbog neokolonijalnih ekonomskih i političkih odnosa, ratova, progona ili katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama. U uslovima u kojima je sveprisutna dehumanizacija i stigmatizacija takvih putnika preduslov i posledica i njihovog izuzeća iz domena univerzalnih ljudskih prava, pred svakog ko ne želi da se pomiri sa dnevnom poražavajućom situacijom u kojoj se ovi ljudi nalaze i snalaze, postavlja se pitanje kako ovu problematiku sagledati iz ugla koji otklanja stereotipe, prevazilazi logiku "legalnosti" i izbegava zamke stigmatizacije koje se kriju u vladajućem rečniku i terminologiji koja je u opštoj upotrebi u medijskoj i legislativnoj sferi.

Kao uvod u izlaganja i razgovor poslužiće dokumentarni film studentkinje Sare Preradović, snimljen radi istraživačkih potreba tokom prošle zime na staništu putnika migranata u okolini Subotice. Film prikazuje fragmente iz njihovog svakodnevnog života dok čekaju ispred vrata Evropske unije.

Izlaganja:

Vladimir Petronijević

Srbija kao podeljeno društvo-gde su tu migranti?

Paradoks je da države odnosno političke elite koje zagovaraju globalizam, kao neumitan process, često posežu za granicama, ograničenjima i zabranama kada je reč o kretanju ljudi-migracijama. Srbija, kao država nastala na razvalinama ratom razrušene Jugoslavije, i sama se našla zatečena sve većim brojem migranata na svojoj teritoriji. Posle više od 500.000 izbeglica, interno raseljenih lica, koje je zbrinula i pokušala da integriše, odjednom se suočava sa sve većim brojem Avganistanaca, Pakistanaca i drugih koji od nje očekuju pomoć. Srbija, koja ne uspeva da specifičnosti različitih etničkih zajednica koje u njoj žive oduvek integriše u jedan prihvatljiv društveni sistem, sada se suočava sa fenomenom novih novopridošlih. Kada nema takvog sistema, populizam političke elite, podstaknut medijima, preuzima primat i stvara uslove za nove konflikte i podele.

Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, diplomirao je na Pravnom fakultetu. Radio je kao pravni savetnik u Kabinetu potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije Božidara Đelića, gde je bio zadužen za pravna pitanja u okviru procesa evropskih integracija i pitanja vizne liberalizacije. Član je Izvršnog komiteta Evropskog saveta za izbeglice i prognanike (ECRE). Pored toga, bio je član UNDP konsultantske grupe: ekspert za izveštaje o humanom razvoju (izbeglice i raseljena lica), konsultant za pitanja zapošljavanja interno raseljenih lica i konsultant za položaj dijaspore u srpskom pravnom sistemu. U Grupi 484 je od 2005. godine. odgovoran je, pored ostalog, za razvoj organizacije, prikupljanje sredstava i upravljanje projektima.

Marta Stojić Mitrović

Dehumanizacija migranata

Dehumanizacija predstavlja odricanje ljudskosti drugome, onima koji nisu članovi grupe kojoj mi pripadamo. Nakon proučavanja sistemske diskriminacije migranata kroz pravnu praksu, govorila bih o paradoksu univerzalnih ljudskih prava, koja bi trebalo da važe za sve ljude a koja se u praksi priznaju samo određenim kategorijama - migrantima se odriču samo zbog učinjenog prekršaja ilegalnog prelaska granice.

Marta Stojić Mitrović, etnolog - antropolog, radi u Etnografskom institutu SANU. U poslednje vreme istražuje fenomen migracija, a u okviru toga se fokusira na stigmatizaciju i institucionalizovanu diskriminaciju migranata.

Ela Meh

"Ilegalni", "tražioci azila" i "lažni tražioci azila" - koju realnost ove reči prikrivaju i opravdavaju?

Oslanjajući se na načela slobode kretanja, moj prilog će se fokusirati na posmatranje dominantnih tipova diskursa o tranzitnoj migraciji u Srbiji: sigurnosni diskurs, koji vidi "ilegalne" migrante kao "pretnju" sigurnosti i vladavini prava, i humanitarni diskurs, koji vidi neke migrante kao ranjive žrtve koje zahtevaju resurse kojih je ionako malo u Srbiji. Sugerisaću da bi ovi diskursi trebalo da budu kritički preispitivani i posmatrani kao sredstvo maskiranja ili izvrtanja realnosti sa kojom se migranti suočavaju i legitimisanja represivnih mera i potupaka koji takvu realnost prouzrokuju. Iz perspektive slobode kretanja, problem su granice i procesi koji ljude pretvaraju u migrante.

Ela Meh, diplomirala filozofiju, bavila se aktivizmom koji povezuje borbu protiv klimatskih promena sa antikapitalističkom borbom, a od 2010. uglavnom se bavi no borders aktivizmom, za slobodu kretanja i protiv sistema granica. Živela i radila uz različite autonomne i no borders kolektive na francusko-engleskoj granici, u Kaleu. Tokom 2012. godine bila je volonterka Migreurop, živela u Beogradu i istraživala konsekvencije eksternalizacije migracione politike EU i situaciju migranata u Srbiji.

Moderacija: Jovana Vuković i Nebojša Milikić 

Gosti i gošće na debati:

Kao gosti i gošće na debati pozvani su aktivisti/aktivistkinje i novinari/ke koji se aktuelno bave ovom tematikom, među njima i Aleksandra Galonja (Atina), Peđa Obradović (RTV B92), Radoš Đurović (Centar za zaštitu tražioca azila) i drugi.

Specijalni gosti i gošće iz inostranstva pokušaće da reflektuju iznesenu problematiku sa stanovišta svojih iskustava i prakse, to će biti:

Eva Otavi (Eva Ottavy), pravnica, radi na na pitanjima migranata već skoro 8 godina. Od pre četiri godine ko koordinira Migreurop (www.migreurop.org), evro-afričku mrežu baziranu u Parizu (Francuska). Glavne teme njenog rada su sporazumi o readmisiji , evropska agencija Frontex I internacionalna koalicija Brodovi za ljude (Boats 4 People www.boats4people.org )

Christophe Laluque, glumac i reditelj, u kontekstu istraživanja svakome dostupnog teatra radi na delima B. Brehta, R.M. Rilkea, G. Štajn, A. Dodea, H. Milera itd. Režirao je dve predstave obrađujući temu migranata za mladu publiku: The Manuscript dogs III: What Misery! (2008) i To the trash paper! (2009). U saradnji sa CIMADE i RESF mrežama organizuje susrete, diskusije i čitanje o stranim kulturama, u okviru programa koji je i pokrenuo: Strani stranci (Strange strangers).
-------
Ova debata je deo programske linije interkulturnih dijaloga Raskršća istok zapad (Crossroads East-West) u okviru trogodišnjeg projekta "Mašinsko odeljenje Evropa" (Engine Room Europe) koji Kulturni centar Rex/Fond B92 realizuje sa još jedanaest kulturnih centara Evrope. Projekat je fokusiran na nezavisne radnike u kulturi i njihovo polje delovanja, a njegov glavni je razvoj kapaciteta i održivosti nezavisne kulture u Evropi. Projekat Engine Room Europe je podržan od strane Evropske komisije, a programska linija interkulturnih dijaloga Raskršća istok-zapad i od Ministarstva kulture Republike Srbije.

Debata ČOVEK NA PUTU se realizuje i u okviru Govornih programa Kulturnog centra Rex, čiji je opšti cilj podsticanje na javno promišljanje aktuelnih tema i moguće generisanje jezika kojim se neki akutni društveni problemi mogu bolje definisati i tretirati, a podržanih od strane Fondacije za otvoreno društvo i Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

https://www.facebook.com/events/363004210471498/