REX u gostima: Dijalog među dijalozima #5

Kosovo u tradicijama i tradicionalizmima

Učestvuju: dr Sanja Zlatanović, etnološkinja, dr Aleksandar Pavlović, filolog, Gordana Ristić aktivistkinja NVO Generator, Sanja Stamenković aktivistkinja i kulturna organizatorka.

"Tradicija je zaborav porekla" "Dobar istoričar mora da zaboravi svoju tradiciju" „Nemoguće je razumijeti vlastitu tradiciju ako je ne povežeš s ostalima."

Ovo su neke od poznatih izreka o tradicijama, koje se svakako odnose i na tradicionalizme, to jest na shvatanja kojima se daje prioritet ili precenjuje značaj tradicije ili tradicija.

U aktuelnim ali i brojnim istorijskim raspravama o svim temama koje pokreće ili pokriva „Kosovsko pitanje", prepliće se niz tradicionalnih prikazivanja i razumevanja državno-pravne, kulturno-istorijske, ekonomsko-političke prirode i suštine modernog doba na Balkanu. Nakon sloma socijalizma, dominantne su, uopšteno govoreći, postale dve političke tendencije selekcije i organizacije argumenata: "liberalna" i "nacionalna".

U aktuelnom „Unutrašnjem dijalogu o Kosovu" takođe se prepoznaju i profilišu ovakve dve tendencije, s tim što je jedna infrastrukturno i logistički uglavnom oslonjena na sektor javnih institucija (nacionalni) a druga uglavnom na akademske, zagovaračke i aktivističke prakse nevladinog sektora (liberalni). Nije teško zaključiti da se osim dobrodošlog sučeljavanja različitih važnih argumenata, na ovim temama odvija i dijalog ili bolje reći borba između dve frakcije srednje klase koje u post-socijalističkom (ili anti-socijalističkom?) društvu pretenduju na integraciju u blok na vlasti, putem afirmacije i reprodukcije stvarno ili potencijalno vladajućih ideoloških obrazaca.

Sa druge strane, obavljena i tekuća istraživanja, institucionalno, stručno i javno delovanje i razni oblici aktivizma, svakako su doveli do određenih saznanja i razumevanja različitih problema društva, koja su međutim često sistematski zapostavljena ili potisnuta u borbama dominantnih političkih formacija. Već decenijama, obimno i složeno naučno znanje nastalo kroz iskustvo intenzivnog promatranja društvenih događanja i procesa, kao da nema nikakvog uticaja na rezonovanje i zaključivanje donosioca političkih odluka. Takođe, entuzijazam, inovacija i eksperimentalna priroda delovanja aktivističke scene ostaju neiskorišćeni ili zanemareni, bilo zbog ignorisanja i izolacije nevladinih organizacija i samoorganizovanih građanskih grupa, bilo zbog iscrpljenosti samih aktera povremenim finansiranjem, neizvesnošću i projektnim radom, često uslovljenim haotičnim izborom i pomeranjem fokusa donatorske podrške ili pritiska.

Na razgovoru u Vranju obratićemo pažnju na izabrana znanja i iskustva naučno-istraživačkog rada i aktivističkih praksi i rezultata koji su se sa različitih stanovišta i u različitim prilikama bavili tradicijom i njenim uticajem na savremenu kulturu i politiku. Pokušaćemo da analiziramo potencijale i značaj ovih iskustava za razumevanje „Kosovskog pitanja" težeći da održimo balans između Aristotelovog imperativa: "Svi bi ljudi trebali težiti onome što je ispravno, a ne što onome što je ustaljeno." i opomene Marka Tvena „"Često je slučaj da, što je teže opravdati tradicionalni običaj, teže ga se rešiti."

Kratke biografije izlagača:

Gordana Ristić je rođena u Vranju, gde od 2001. godine vodi NVO "Generator". Znanja i veštine za rad u civilnom društvu sticala je kroz neformalno obrazovanje u oblastima ljudskih prava, izgradnje mira, nenasilne komunikacije, upravljanja projektnim ciklusom, eksterne i interne komunikacije, angažovane umetnosti itd, kao i kroz rad u međunarodnim organizacijama. Kroz aktivnosti Generatora aktivno radi na projektima izgradnje tolerancije među etničkim zajednicama na jugu Srbije, kao i na polju prekogranične saradnje mladih. Generator se od 2006. godine uključuje u evropske programe za mlade a od 2009. realizuje niz međunarodnih kulturnih projekata i razvija saradničke projekte sa angažovanim umetnicima iz sveta. Kao predstavnica Generatora učestvuje u osnivanju Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, KOMS-a, NAPOR-a, NKSS-a i FLARE-a, vodi treninge u oblasti ljudskih i manjinskih prava, forum teatra, omladinskog aktivizma i interne komunikacije. U 2015. godini izdala je, u saradnji sa Marijom Janković, "Starinski kuvar južne Srbije" finansiran preko platforme "Kickstarter".

Sanja Zlatanović (1972) je naučna saradnica Etnografskog instituta SANU.  Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bila je stipendistkinja pri Institutu za etnologiju Slovačke akademije nauka u okviru Nacionalnog stipendijskog programa Slovačke Republike (2015). Opsežna višegodišnja terenska istraživanja obavljala je na Kosovu i među raseljenima sa ovog područja u nekoliko gradova u Srbiji. Objavila je jednu knjigu i oko pedeset naučnih radova u domaćim i stranim publikacijama, od kojih su mnogi zasnovani na istraživanjima obavljanim na Kosovu. Njena knjiga "Etnička identifikacija na posleratnom području: srpska zajednica jugoistočnog Kosova" (Etnografski institut SANU, 2018) je u štampi.

Aleksandar Pavlović naučni je savetnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda. Diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu a doktorirao na slavističkoj katedri Univerziteta u Notingemu. Inicijator je nekoliko međunarodnih naučnih konferencija i projekata, kao što su "Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa" i "Prevazići neprijateljstvo: menjanje srpsko-albanskih percepcija". Objavljuje radove iz oblasti kulturologije, usmene tradicije Balkana, teorije književnosti i rodnih studija; autor je knjige Epika i politika (XX vek, 2014) i koautor zbornika Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa (izdanja na srpskom (2015), albanskom (2016) i engleskom jeziku (2018)).

Sanja Stamenković, rođena u Prizrenu 1967. Studirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Od 2002. radi sa decom  i mladima u organizacijama Prijatelji dece i Zdravo da ste u Vranju. Stalni saradnik Grupe 484 od 2004. godine od kada učestvuje u interkulturalnim programima i neformalnom obrazovanju mladih (Jednačina sa dve upoznate, Interkulturalizam kroz književnost i dijalog,  Škola o migracijama...). Radi sa decom bez roditeljskog staranja u Domu "Vera Radivojević" u Beloj Crkvi, sa ljudima iz procesa readmisije, migrantima. Član organizacionog tima festivala Borina kapija. Pokretač lokalne inicijative Ponovo radi korzo, Pesničenja, kao i niza akcija i programa sa umetničkim kolektivom Škart. Vodi Čitalački klub, gde je stalni gost Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga. Na međunarodnoj sceni učestvovala na Dokufestu u programu Kids on the corners;  bila domaćin umetnicima iz tima Corners - međunarodne platforme za saradnju i povezivanje umetnika, organizacija i instritucija kako bi se skrenula pažnja na mesta koja nisu vidljiva na kulturnoj mapi Evrope. Trenutno u okviru programa Mi i oni drugi grupe 484. radi sa učenicima iz Bujanovca, Preševa i Velikog Trnovca srpske i albanske nacionalnosti. Član zanatske zadruge Nepraktične žene.

Ilustracija: deo ženske nošnje iz okoline Prizrena

Organizacija i produkcija: Kulturni centar Rex/Fond B92 u saradnji sa Narodnim univerzitetom Vranje.

Ovaj projekat Govornih programa Kulturnog centra Rex podržan je od Fondacije za otvoreno društvo Srbija.