Gde su bili šta su radili: BRAZIL JE...

Brazil je, kako kaže jedna tamošnja reklama, džin koji više ne spava. Zemlja kontinentalnih razmera od blizu 200 miliona stanovnika danas je zvanično šesta svetska ekonomija. U jeku "svetske ekonomske krize", doživljava skok. Ne samo da je "kolonizovao" (kulturno, ekonomski, pa i politički) svoju nekadašnju imperiju, nego sada prvi put u istoriji razni Evropljani (Španci, Portugalci, Italijani, Nemci i dr.) masovno dolaze u Brazil kao "gastarbajteri". Uprkos tome što je ušao u "prvu ligu", nije pogrešno konstatovati da je paradoks i dalje "kamen temeljac" Brazila. I dalje je to "zemlja kontrasta", kao što je pre više od pola veka pisao Rože Bastid (Roger Bastide). U stvari, mnogo je različitih Brazila - geografski, socijalno, klasno, kulturno. Iako je Brazil postao velika tema u Evropi, pored ostalog i zato što će tamo biti održano Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. i Olimpijada 2016. godine, u Srbiji se o Brazilu veoma malo zna, pogotovo iz prve ruke. U tom smislu, ideja izlaganja i prezentacije "Brazil za početnike" jeste da se o Brazilu govori "iz prve ruke", na osnovu iskustava sa šestomesečnog boravka, kao i da se kroz priču o svakodnevnom životu, kulturi, ekonomiji, turizmu, ova velika i kompleksna zemlja približi našoj sredini.

Nakon izlaganja sledi druženje uz kajpirinje i brazilsku muziku.

Izlagač - Predrag Dragosavac, slobodni novinar iz Beograda. Od 2006. do puta u Brazil prošle godine uređivao je i vodio radio-emisiju "Brazilska Čorba". U Brazil je otišao da: "iz prve ruke vidi kako to tamo stvarno izgleda, da uči jezik, da putuje, da se sreće s ljudima, da piše..."

Odlomak iz teksta "Između beleze i tristeze", koji je objavljen u magazinu "Status": "Svako putovanje ima predistoriju, svoje kako i zašto. Predistorija mog puta u Brazil je trajala i trajala. Ujna je żivela u Sao Paulu od sredine pedesetih do sredine sedamdesetih; ona nas je sve u porodici uvela u Novi svet - pričama, hranom, muzikom... Zahvaljujući njoj, Brazil je uvek bio neki topli objekat żarkih boja koji se nalazi tu negde. Kad je počela beskrajna jugoslovenska tragedija, postao je još bliżi. Neki su išli u Kanadu, neki na Novi Zeland, moji su išli za Brazil. Rođačka kolonija je rasla. Poziv je bio otvoren...

Ali, bilo je daleko, bilo je malo vremena i još manje para. Predistorija se tu ne završava. U Beogradu sam stvorio svoj lični Brazil. Sa Tjagom Silmanom iz Belo Orizontea i Andreom de Limom iz Rija vodio sam radio-emisiju Brazilska Čorba. Puštali smo brazilsku muziku i ─ čavrljali o svemu i svačemu, svake subote, duže od pet godina. Postali smo bliski drugari, a ja sam neosetno zaronio u univerzum brazilske kulture. Brazil me je intrigirao i mimo radija i porodično-drugarskih veza. Od kad je Jugoslavija raskomadana, kopkalo me je kako to da u Brazilu rasno-etnička mistura (mešavina) radi, a na Balkanu navodno nije moguća. Ideju o kulturnom kanibalizmu baštinio sam kao svoju i pre nego što sam uopšte saznao za Kanibalistički manifest Osvalda de Andradea (Andradeova osnovna teza bila je da snaga brazilske kulture leži upravo u tome što je kanibalizovala uticaje sa raznih strana i od njih stvarala novi kvalitet). U emisiji i svojoj glavi, stvorio sam jedan utopijski Brazil. Kad-tad morao sam da se suočim sa realnošću. To se desilo kad sam napunio 40. Iz jeseni sam krenuo u proleće. Boingom Singapur Erlajnsa iz Barselone...