GDE SU BILI ŠTA SU RADILI: Marina Marković

Dobitnica nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos za 2011. godinu Marina Marković boravila je prošle godine u International Studios and Curatorial Program (ISCP) u Njujorku. Na prezentaciji u Rex-u Marina će govoriti o svojim iskustvima šestonedeljnog boravka u ISCP studiju, kao i brojnim umetničkim i drugim profesionalinim angažmanima u kojima se našla nakon odluke da rezidenciju još malo produži. Prezentacija će, naravno, biti začinjena bogatom fotodokumentacijom (do sada neviđenoj na Fejsu!) i pričama o njujorškoj art sceni i svakodnevnom životu u melting pot-u! 

Marina Marković (rođena 1983.) je diplomirala 2008. godine na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Dragana Jovanovića. Od 2006. godine redovno izlaže u zemlji i inostranstvu (Japan, SAD, Velika Britanija, Italija, Meksiko, itd...). Sa grupom umetnika je inicirala osnivanje nezavisne umetničke asocijacije Treći Beograd, u okviru koje deluje od 2010. godine. Dobitnica je nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos za 2011. godinu. Živi i radi na relaciji New York - Beograd.

Marina Marković je post-anoreksična umetnica koja funkcioniše u kontekstu pokreta bezglave Barbike. Ružičasti diskurs:
Lično iskustvo koje je Marina Marković imala sa anoreksijom, postavlja njen rad u trajnu relaciju sa sazrevanjem i seksualnošću; kroz teme potrošnje, potrošačkog i postmodernog društva. Njen rad je ujedno reprezentativna i performativna praksa koja čini vidljivim razne društvene mreže i sastoji se od savremenih potrošačkih struktura. Procesi kojima društvo modelira pojedince raskrinkani su putem stvaranja veze između zadovoljstva i bola - nezaustavljive mašine kroz čiji unutrašnji rad se pojavljuju nove potrebe.
Njen rad uzima u obzir sve aspekte potrošnje (hranu, ideologiju, sadržaj i produkte medija, telo - ne/svesne slike). Rad obuhvata oba vida telesnih ograničenja: sa jedne strane, uživanje u prestupu, lišavanju i, sa druge strane, opsesivnu kontrolu jednog tako složenog i promenljivog sistema kao što je telo. U Marininim ranijim radovima, telo i njegove promene predstavljaju medij i sam umetnički objekat.