Šta je sve sporno u projektu „Jadar“ kompanije „Rio Tinto“ koja preti da postane jedan od najvećih udaraca na prirodu naše zemlje i na zdravlje građana?

Projekat „Jadar“ nije dovoljno transparentan, ali svaki izričit odgovor na ovakva pitanja je neozbiljan, barem dok ne bude gotova studija procene uticaja na životnu sredinu. Mi trenutno nismo ni sposobni da razgovaramo o jednom složenom rudarskom projektu kakav je “Jadar”. Naši građani sumnjaju u sve, ne samo u političare, oni ne veruju ni policiji, pravosuđu, lekarima, meteorolozima, gotovo nikome, ali bi istovremeno voleli i da im sve bude jasno. Voleli bi da znaju kako je počeo projekat, koja je tada bila vlast, ko je kome šta obećao, šta potpisao, koliko je Rio Tinto do sada uložio i sa kojim garancijama? Dalje, da li je rudna renta preniska, koliko uopšte tamo ima jadarita i na kojoj dubini, kako će ga odatle vaditi, gde će odlagati jalovinu? Kako će ekstrahovati litijum, šta će sa otpadnim vodama, ko će taj litijum prodavati i po kojoj ceni?… Ne postoji osoba koja sve ovo zna, zato nam treba razgovor eksperata koji umeju da slušaju jedni druge, a mi to nemamo. Važno je najpre uspostaviti međusobno poverenje aktera, a ono je danas, kada je reč o Rio Tintu – na nuli.

Kako je moguće da je vlast u Srbiji mislila da će im proći projekat sa “Rio Tintom“, ili su predvideli otpor građana, a možda je sve deo šireg plana?

Vlast je morala da očekuje ovakvu reakciju građana. Kako da Lozničani poveruju da će neko moći da kontroliše jednu svetski uticajnu firmu, ako nije u stanju da objasni ko je tokom samo jedne noći srušio deo glavnog grada, ko i zašto ima monopol u proizvodnji i prodaji oružja, ko sme da proizvodi kanabis, najzad, čak ni to da kaže koliko košta jedan ružan spomenik? Zašto je teško staviti na vagu sve dobro i sve loše od ove eksploatacije, a zatim doneti odluku? Ekoaktivisti govore o uništavanje prirode, iz Rio Tinta kažu da će voda u Jadru i Drini biti čistija nego pre. Ovi prvi se tome podsmevaju i tako u krug. Razgovor mora da ide postupno, najpre da vidimo šta bi od prirode bilo nepovratno uništeno, a šta bi moglo da se vrati na staro. Zašto pominjati profit, ako smatramo da apsolutno sva prirodna dobra moraju da ostanu netaknuta. Takvo “nežno“ rudarstvo ne postoji. Međutim, ako se složimo da postoji i prihvatljivi nivo narušavanja okoline, tada ima smisla da pričamo i o zaradi, a onda i da odlučimo da li se rudnik isplati ili ne. Država ne sme da odlučuje sama, bez obzira što se radi o strateškoj sirovini.

Šta Vi vidite kao moguće rešenje?

Referendum može biti rešenje, ali žitelji Jadra i Rađevine moraju biti i sposobni za odlučivanje. Nije lako izvagati opštedruštvenu i svoju korist, na jednoj, i pretežno svoju žrtvu, na drugoj strani. Kako bi izgledali predeli između Majdanpeka i Bora da tamo nije bilo stogodišnjeg rudarstva? Pa mnogo lepše, ali bi u tom slučaju zlato i bakar, kojima je država raspolagala čitav jedan vek, ostali pod zemljom. Druga je stvar što ljudi koji žive u tom području nisu dobili dovoljno, pa su im uglavnom ostala jalovišta i prljave reke, kao i to što im često deci, već na rođenju, dijagnostikuju astmu.

Kakvo je Vaše mišljenje o protestima? Verujete li da je dovoljno izaći na ulice subotom popodne i tako oterati uzurpatore?

Iskreno se nadam da će Vučić sići s vlasti na izborima. Njegova vladavina je krajnje društveno razarajuća i potpuno je nevažno zbog čega će sići s vlasti. Kontrolisanje medija do nivoa koji podrazumeva da su građani debili, pospešivanje poltronstva i ponižavanje svih oko sebe, što je posebno pogubno za mlade, uspostavljanje klijentelizma kao primarne društvene norme, samo su neki od razloga zbog kojih Vučić treba da ode. Međutim, meni je malo glupo da njega krivim i za to što vazduh nije čist, ako znam da Srbiju trenutno ni bog ne može da ogreje drugačije, nego prljavim ugljem.

Kako biste Vi rešili problem sa rudnicima u Srbiji, da imamo neke koristi od njih, a da nas ne unište?

Ne bi bilo loše da počnemo od toga da se antirudarska retorika smiri, da se jasno kaže da geološka istraživanja ne ugrožavaju nikoga, a da rudarska eksploatacija ne mora da bude razbojništvo. Nije teško oterati Rio Tinto, ali to je kompanija čiji su unutrašnji ekološki standardi viši od onih kojima se kod nas godinama eksploatisalo. Treba izbeći scenario u kojem ćemo sutra, u slučaju prve veće ekonomske krize, biti prinuđeni da “molimo” nekoga da dođe i iskopava litijum. Zato je bolja opcija razmisliti o tome kako da se Rio Tinto kontroliše, umesto otera.