Poseta Starom Sajmištu / Treći seminar za svakoga: ČITANJA

Nakon analize konteksta nastanka fašizma na prvom i diskusije o savremenom statusu faktografije o Drugom svetskom ratu na drugom seminaru, Treći seminar za svakoga baviće se ČITANJEM to jest razumevanjem i interpretacijom podataka o Drugom svetskom ratu, ratnim zločinima, holokaustu i genocidu. Izlagačice i izlagači će biti Silvija Krejaković (istoričarka, Nardoni muzej Kraljevo) i Urška Strle (istoričarka, Slovenačka akademija znanosti i umetnosti), Vladimir Marković (sociolog, Beogradski univerzitet), Ilija Malović (sociolog, XIII gimnazija) i Rastislav Dinić (politikolog, Univerzitet u Nišu). Svako od izlagača i izlagačica će predstaviti i komentarisati neke savremenije idejne, metodološke i političke aspekte odnosa prema datoj istorijskoj faktografiji. Za seminar će biti pripremljena i analiza današnjeg revizionističkog diskursa u medijima a na primerima izabranih radijskih emisija, televizijskih emisija i blogova. Analize će uraditi i predstaviti Goran Despotović (Savez antifašista), Milan Radanović (apsolvent istorije) i Tanja Marković (psihološkinja).

Prijateljice i prijatelji seminara su Olivera Milosavljević, Noa Treister i Nikola Radić Lucati.

Koordinator i moderator seminara: Nebojša Milikić

Prijavljivanje za učešće na seminaru: starosajmiste.info@gmail.com

IZVODI IZ IZLAGANJA NA SEMINARU
-------------------------------------------------------------------------------------------
Ilija Malović (sociolog, XIII gimnazija)

Negiranje holokausta kao krajnja metastaza istorijskog revizionizma

U svom izlaganju govoriću o istorijskom revizionizmu, njegovim granicama i opsegu, pre svega na primeru svojevrsne desne internacionale, skoro potkulture, negatora holokausta. Ova pseudo istorija nije prosti pokušaj pravdanja poteza koje su povlačile fašističke vlasti, pre svega u Hitlerovoj Nemačkoj, već jedna mnogo slojevitija manifestacija opšeg trenda relativizacije fašizma i rastuće nekritičnosti prema ovoj idelogiji. Negiranje holokausta je klasičan primer para-nauke koja je u svom pojavnom obliku revizija prošlosti radi ličnih ili političkih zahteva sadašnjice. Krajnje je selektivna kada su u pitanju dokazi, često potkrepljena legendama i mitovima umesto naučnih činjenica i krajnji cilj joj je opravdanje određene političke ličnosti ili ideologije. Potraga za istinom joj je izgovor za širenje neistina, unošenje zabune, relativizaciju rezultata dobijenih naučnim metodom. Pored svega ovoga, istorijskom revizionizmu neophodna je oblanda naučnosti kojom on legitimiše svoje postojanje. Ne retko on sebe prikazuje kao poslednji stub odbrane naučne misli od ideologizovane oficijalne nauke. On sebi pripisuje ulogu ekskluzivnog monopoliste na tržištu naučnih istina, a to mesto je stekao otkrivanjem do tada neotkrivenih tajni i dokaza. Raskrinkavanje, otkrivanje, oglašavanje onoga što se do tada nije smelo znati je, navodno, glavni cilj ovog pokreta.

Ilija Malović, dipl. sociolog, od 2006. godine nastavnik na predmetu Ustav i prava građana, Građansko vaspitanje, kao i Sociologija u XIII beogradskoj gimnaziji. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek za sociologiju sa temom Antisemitske ideje u Srbiji od dobijanja nezavisnosti 1878. do uspostavljanja kvislinške vlasti 1941. godine. Ostale oblasti interesovanja: sociologija politike, desni politički pokreti i ideologije, istorija eugeničkog i rasističkog pokreta.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Rastislav Dinić (politikolog, Univerzitet u Nišu)

Revizionizam kao neutralnost

Jedna od revizionističkih strategija jeste i odbacivanje kako fašizma, tako i komunizma, kao jednako loših ekstremizama. Ovo je strategija koju Rolan Bart, u nešto drugačijem kontekstu naziva nit‘-nitizam (neither-norism): odbacivanjem ekstremizama, zauzima se pozicija objektivnog i neutralnog sudije, onoga koji zastupa pravdu samu. Ali kako primećuje Bart, čak iako se svet usitinu može na ovaj način svesti na sukob suprotnosti, nema neutralnog mesta sa koga o tom sukobu može suditi: „nema spasa ni za sudije, i oni su sami itekako opredeljeni".
U potrazi za ovom nemogućom neutralnom pozicijom, revizionizam pokušava da je smesti, naizmenično u naučnu objektivnost, aistoričnost ličnog iskustva i neutralnost kulture. Nameravam da ukažem na neke savremene primere svake od ovih taktika i pokažem zašto nijedna od njih ne uspeva.

Rastislav Dinić je završio studije filozofije u Nišu i politologije na Centralnoevropskom Univerzitetu u Budimpešti. Bavi se političkom filozofijom i teorijom demokratije. Trenutno radi kao asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Urška Strle (istoričarka, SAZU Ljubljana) i Silvija Krejaković (istoričarka, Narodni muzej Kraljevo)

Iza istorijskih izvora: identiteti

Studija slučaja: masovna odmazda u Kraljevu u oktobru 1941. u istorijskim izvorima

Fokus: Izlaganje je zasnovano na primeru istraživanja ili „čitanja" izvora o masovnoj odmazdi koju je regularna vojska Vermahta počinila nad civilima u Kraljevu od 15. do 20. oktobra 1941. U zločinu protiv čovečnosti streljano je najmanje 2.190 ljudi različitog porekla, starosti, socijalnog statusa, zanimanja, etničke i verske pripadnosti, ideoloških uverenja... Fokus zajedničkog članka, publikovanog u međunarodnom časopisu SAZU u Ljubljani - Dve domovini/Two Homelands, bio je, u navedenom kontekstu na stradanju Slovenaca, među kojima onih koji su u Kraljevu živeli od međuratnog perioda i izbeglica koji su zbog pozivanja italijanskog fašizma i nemačkog nacizma na tzv. istorijsko pravo na slovenačku teritoriju, proklamovanog u izjavi vođe Rajha: Učinite mi ovu pokrajinu opet nemačkom, u tri izbeglička talasa iz sabirnih logora u Mariboru, Šentvidu nalazili utočišta u Srbiji, u junu/julu 1941. U potrazi za imenima i podacima o civilnim žrtvama (personalizacija žrtava) običnim ljudima, na marginama „velike istorije" i krupnih vojno-političkih događaja, bilo je neophodno koristiti tzv. primarne ili izvore prvog reda koji su nastali u toku rata, najbliže oktobarskoj tragediji. U toku rada se pokazalo da je neophodno prizvati u pomoć i druge vrste izvora koje zvanična istorijska nauka smatra za „sekundarne" ili drugorazredne. Upravo njihova višeslojna značenja, bacila su novo svetlo ne samo na pojedinačne živote i smrti, već i na kontekstualizaciju lagerskog stratišta u Kraljevu. U fokusu našeg izlaganja je odnos istoriografije prema izvorima, reflektovano kroz problemske situacije u iščitavanju njihovih značenja, o tome šta govore, a šta i zašto prećutkuju.

Urška Strle je po zvanju istoričarka, tako da je interesuje sve što se tiče ljudske prošlosti i sadašnjosti. Često koristeći metodu usmene istorije (oral history method), koju je zbog promenljive prirode usmenih izvora uvek treba pažljivo metodološki utemeljiti, zapravo opravdava meta-čitanje svih istorijskih izvora.

Silvija Krejaković, istoričarka u Narodnom muzeju u Kraljevu. Kao kustos zbirke predmeta od 1918, stručno opredeljena ka prikupljanju, čuvanju i prezentaciji dokumenata, fotografija i predmeta iz istorije Jugoslavije, sa specifičnostima na mikroplanu - Kraljeva i okoline. Kroz više samostalnih i koautorskih muzejskih izložbi, prezentacija i radionica - bavila se temama II svetskog rata, kulturom sećanja i odnosa prema memorijabilijama.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Vladimir Marković (sociolog, Univerzitet u Beogradu)

Relativizacija antifašizma u tumačenjima intelektualaca: primer iz 1991. godine

Početkom jula 1991. godine, u Beogradu je organizovan naučni skup „Jugoslavija u Drugom svetskom ratu 1941. godine", čime je na izvestan način obeležena pedesetogodišnjica antifašističkog ustanka u Jugoslaviji. Na tom skupu učestvovali su neki od tada vodećih jugoslovenskih politički aktivnih intelektualaca: Milovan Đilas, Dobrica Ćosić, Branko Horvat, Ljubomir Tadić, Dušan Bilandžić, Branko Petranović, Svetozar Stojanović, i drugi. Transkripti izlaganja na naučnom skupu, objavljeni dve godine kasnije u časopisu Filozofija i društvo predstavljaju veoma relevantnu građu za analizu ideološke osnove relativizacije značaja antifašističke borbe i njenih socijalnih tekovina. U kontekstu kulminacije političke krize, raspirivanja nacionalizma, raspada Jugoslavije i otpočinjanja ratnih dejstava 1991. godine, zanimljivo je kroz primere izlaganja pojedinih intelektualaca pratiti nametanje diskursa nacije, sećanja i modernizacije kao dominirajućeg okvira u kojem se tretira antifašistički ustanak i kojim se nastoji diskreditovati njegova revolucionarna dimenzija i njegov emancipatorski efekat. Na značaj analize ključnih ideoloških formula koje su promovisane na tom skupu upućuje činjenica da one danas predstavljaju integralni deo vladajuće ideologije u Srbiji.

Vladimir Marković (1977). Diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2003. godine zaposlen je u Stručnoj službi Univerziteta u Beogradu. Bio je član uredništva časopisa Prelom i vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika Glasnika Univerziteta u Beogradu. Politički je angažovan u više inicijativa za reafirmaciju revolucionarnog radničkog pokreta.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kao moguću pripremu za ovaj seminar, preporučujemo sledeće tekstove, kao primere analize raznih oblika savremenih revizionističkih manifestacija i tendencija:

Rastislav Dinić Bonzo Goes To Nisburg

Dubravka Stojanović Kako učimo o Drugom svetskom ratu?

Olivera Milosavljević Kolaboracija: Tekst bez konteksta