PROJEKTIZAM: Vladan Radovanović

*Razgovoru prisustvuju izdavač knjige Živomir Živković i Dragan Protić (grupa Škart) 

Susret sa Vladanom Radovanovićem i njegovom knjigom PROJEKTIZAM prilika je da se na podroban način upoznamo sa posebno značajnim poglavljem rada kome je umetnik sam dao ime i odredio definiciju - projektizam - mentalno stvaralaštvo.
Sam umetnik kaže da radi naporedo u sedam oblasti u kojima naporedo stvara i da se oni međusobno razlikuju medijski, stilski i na relaciji umetnost-neumetnost. Pored projektizma, njegove ostale aktivnosti su muzika, slikarstvo, književnost, taktilizam, beleženje i crtanje snova i sintezijska umetnost. Dok sve ostale aktivnosti pripadaju umetnosti - projektizam leži između umnike i umetnosti, a ovo mapiranje je izvedeno u skladu sa umetnikovom definicijom umetnosti.
Opus Vladana Radovanovića obuhvata više posebnih umetničkih područja (vizuelne umetnosti, književnost, muziku) kao i sintezu odnosno međusobno prožimanje ovih područja (zapisi snova, projekti, polimedij, vokovizuel). Njegovu umetnost karakterišu najaktuelnije tendencije koje se javljaju i na svetskoj umetničkoj sceni. U svojim radovima Vladan Radovanović je anticipirao mnoge pravce koji će se kasnije pojaviti u umetnosti.
Od 1947. godine, kao višemedijski umetnik, Vladan Radovanović stvara na polju muzike, vizuelne umetnosti i književnosti. Učestvovao u osnivanju grupe Mediala (1958) koju napušta godinu dana kasnije. Godine 1972. inicira osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim rukovodi do 1999. Pokreće projekat SINTUM 1993. Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi sa telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je više od 250 teorijskih tekstova o muzici i novim tendencijama u umetnosti. Održao preko 20 samostalnih izložbi i performansa (Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Amsterdam, Gent), a učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama vizuelne umetnosti, poezije i mejl-arta u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Od 2001. je profesor po pozivu na interdisciplinarnim doktorskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, smer višemedijska umetnost.