REX PREPRIČ - NEZAVERENI A PREPRIČAVANI

“Rex Preprič” je pokušaj da se putem prepričavanja naučnih radova iz određene oblasti dostignuća nauke približe široj publici. Prepričavači/ce su osobe raznih opredeljenja i zanimanja usled čega se (prevedeni, analizirani i) prepričani tekstovi sagledavaju i njihovi zaključci tretiraju iz različitih uglova i prenose na različite načine. Iako je čitanje originalnih radova nezaobilazni postupak u potpunom upoznavanju sa stavovima naučnika i obrađivanom materijom, jasno je da ubedljiva većina stanovništva nema ni vremena ni strpljenja da ulazi u detalje naučnih rasprava koje se često vode na hermetičnom i usko-specijalističkom jeziku. Ovaj eksperimentalni pokušaj popularizacije i demokratizacije naučnog rada na neki način treba da parira i metodologiji samih teorija i “teorija” zavere, koje su, prema većini istraživača, u stvari popularne, bilo pojednostavljene bilo fantastične bilo kriptične, bilo šifrovane priče o stvarima koje realno, često i sasvim opravdano interesuju i zabrinjavaju veliki deo stanovništva i javnosti. Prepričano je oko 20 radova, inserti iz prepriča se objavljuju na ovoj stranici a tekstovi su dostupni na datim linkovima u sekciji DOWNLOADS

//

Problem konspiracionizma

(Naslov rada i autor: The Problem of Conspiracism, Matthew R. X. Dentith, 2017)

Prepričala: Anja Radojković

Teorija zavere postoji svuda. Verovanje u njih može delovati kao iracionalan strah pojedinca, ali može biti i opravdan. Teoretičari zavera mogu delovati kao osobe sa dozom skepticizma koji ispituju svet oko sebe, ali nije uvek tako. Postoje razni tipovi zavera u koje ljudi veruju. Postoje one koje su dovele do toga da ljudi koji veruju u njih budu okarakterisani kao paranočni, ludi ili čudni. Da li je zaista tako? Da li su teoretičari zavere zaista toliko različiti, i da li ima istine u njihovim stavovima? Istraživanja iz polja filozofije pokazala su da zavereničke teorije možda nisu samo deo nečije bujne mašte. U svetu postoji veliki broj priča o zaverama i malverzacijama, mnoge jesu izmišljene i zvuče čudno, ali postoje i one koje su zasnovane na konkretnim dokazima. Problem može nastati kada prave konspiracije/zavere ne dolaze do izražaja zbog velike količine lažnih podataka. (ceo preprič na odeljku DOWNLOADS)

//

Ko su teoretičari zavere? Demografija i teorije zavere

(Naslov rada i autori: Who are the conspiracy theorists? Demographics and conspiracy theories, Steven M. Smallpage, Hugo Drochon, Joseph E. Uscinski and Casey Klofstad, 2020)

Prepričale:Tijana Cvetković i Ljiljana Kljakić

Ne postoji jasna definicija teoretičara zavere niti način da se tačno odredi pripadnost toj grupi. Mnoge analize zavise od toga kako se definišu koncepti kao što su teorija zavere, uverenja o zaveri i konspiracionistički način mišljenja. Na osnovu ankete Univerziteta Ferli Dikinson gde je postavljeno pitanje o verovanju u četiri teorije zavere, 63% ispitanika je verovalo u najmanje jednu teoriju; druga anketa sprovedena na Floridi iz 2018. postavila je pitanje o verovanju u devet teorija zavere, gde se otkrilo da 80% ispitanika veruje u najmanje jednu teoriju... Opšti trend je da se, kako se postavlja pitanje o sve većem broju teorija zavere, broj ljudi koji veruje u samo jednu teoriju povećava, pa se broj pozitivnih odgovora približava 100%. Stoga je korišćenje termina teoretičar zavere za svakog ko veruje u makar jednu teoriju zavere besmisleno. Termin teoretičar zavere mogao bi se odnositi na ljude koji konstruišu, istražuju ili propagiraju teorije zavere. Broj bi se još značajnije smanjio ako bi koristili termin samo za ljude koji učestvuju u takvim aktivnostima profesionalno, ali takva definicija bi opet bila beskorisna, jer bi se odnosila na premali broj ljudi... (ceo preprič na odeljku DOWNLOADS)

//

NARATIVNO TEORETIZOVANJE ZAVERA, FLUIDNOST ISTINE I STORY-TELLING U SOCIJALNIM MEDIJIMA U ERI POST-ISTINE

(Naslov rada i urednice/i: Critique_and_Humanism, Vol 48, No 2, 2017 C, Lea Vajsova, Mila Mineva, Todor Hristov).

Prepričala: Nikoleta Marković

... Ono što je svojstveno alternativnim narativima je promenljivost i prilagodljivost te poseban odnos koji ostvaruju sa takozvanim (društvenim) mainstream-om iako su sami od njega jasno odvojeni. Naime, uvodeći pričom (pripovedajući) objektivnu realnost (informacija, uverenja i događaja) koja potiče iz mainstrama, u lokalizovane (ili internalizovane) garniture kontra-činjenica, pojavljuju se „posvetovljene“ priče („worlded stories“., Herman, 2013). One se dalje tumače kroz zajednički diskurs i prema zajednički dogovorenim pravilima, oblikujući i usmeravajući percepciju ljudi prema nekim određenim aspektima u i oko spoljnog sveta. Objašnjavajući ovu metodologiju konstruisanja alternativnih narativa, autor naglašava da se opredelio za operativni termin „konstruisanje“ radije nego za „predstavljanje alt-narativa“. Naime, on smatra da je prvi termin svrsishodniji budući da je stvarni svet kompleksan, često nerazumljiv i da povremeno nije očigledno šta je zapravo realnost...

//

Osporavanje epistemičkog autoriteta: teorije zavere na granici nauke

(Naslov rada i autori: Contesting epistemic authority: Conspiracy theories on the boundaries of science, Jaron Harambam i Stef Aupers)

Prepričao: Vuk Stojković

“… Prodiranje naučnih debata i teorija u svakodnevni život i interesovanje ljudi po autorima je ono što bi trebalo da omogući da smestimo teoretičare zavere u samo srce naučne debate, naime u naučne ratove, u sukob između naučnih realista koji smatraju da naučne činjenice objektivno postoje i socijalnih konstruktivista koji smatraju da su one proizvod društvenih mehanizama, odnosno da se tiču pitanja odnosa nauke prema njenoj spoljašnjosti. Samo smeštanje naučnika u kule od slonovače i moralne refleksije rada na ograničavanju i razdvajanju su ono što podupire povratak potisnutog u vidu teoretičara zavere, tako da su potrebna dalja istraživanja javnog nepoverenja u nauku.”

//

Apstrakti 48. broja časopisa “Kritika i humanizam”

(Naslov rada i urednice/i: Critique_and_Humanism, Vol 48, No 2, 2017 C, Lea Vajsova, Mila Mineva, Todor Hristov)

Prepričao: Nebojša Milikić

“Prepričani apstrakti iz 48. izdanja bugarskog naučnog časopisa Kritika i humanizam. Smatrali smo da je zanimljivo upoznati se sa spektrom tema koji obuhvataju međunarodni istraživači fenomena teorija zavere a koji je izuzetno dobro predstavljen u ovoj publikaciji…”

//

Zavera i spoljna politika

(Naslov rada i autori: Conspiracy and foreign policy, Tim Aistrope, Roland Bleiker)

Prepričao: Ivica Stošić

“… Identifikuju se tri različita načina razumevanja teorija zavera: 1) Paranoja: teorije zavere su povezane sa otuđenim, paranoidnim pojedincima i pogrešnim tumačenjima. Dominantne su u periodima krize, povezuju se sa desničarima, odnose se na Iluminate, Jezuite, Masone, Jevreje. Utiču na populističke pokrete i mogu ugroziti normalnu politiku, i potencijalno su opasan element populizma. Često dobijaju globalni karakter. Kritika ovog pristupa se osvrće na kvazimedicinsko kategorisanje teoretičara zavera; 2) Društveni fenomen: tajnovitost i sumnja bitne karakteristike mejnstrim političke kulture. Prevelika moć u rukama elite i percepcija da služe sebi samima. "Kultura zavere". I dalje se smatra iracionalnim; 3) Odnosi moći: ide izvan standardnog razumevanja teorija zavera kao paranoje, ili kao odgovor na sve kompleksnije političke okolnosti i posmatra ih kroz odnose moći. Kako oni na pozicijama moći sami plasiraju svoje ili diskredituju postojeće teorije zavera. Važnost odnosa moći je u tome što pozicija onog ko plasira ili odbacuje teoriju određuje kako će ta teorija biti prihvaćena u javnosti, a odnos prema teorijama zavere direktno utiče na važne stvari kao što su rat i mir…”

//

Neobuzdane teorije zavere: popularne i službene reakcije na 9/11 u SAD i Nemačkoj

(Naslov rada i autor: Outrageous Conspiracy Theories: Popular and Official Responses to 9/11 in Germany and the United States: Peter Knight)

Prepričala: Anja Radojković

“…Napad je bio tragičan, ali je doveo do ozbiljnog razvoja shvatanja zavera i terorizma. Da nije bilo svega toga ne bismo imali toliki pomak u kritičkom razumevanju. Možda su teorije delovale nečuveno, neobuzdano, ali su nam omogućile da dođemo do istine.”

//

Teorije zavere i studija alternativnih i religija u nastajanju

(Naslov rada i autor: Conspiracy Theories and the Study of Alternative and Emergent Religions David G. Robertson)

Prepričale: Tijana Cvetković i Lidija Kljakić

“… Teorije zavere ne mogu biti suštinski definisane - to jest, ne postoji ništa konkretno što može jednom  i zauvek nešto učiniti teorijom zavere. Mnoga sada prihvaćena objašnjenja istorijskih događaja svojevremeno su bila smatrana teorijama zavere, skandal sa Votergejtom je jasan primer. Niti se taj termin odnosi na bilo koju teoriju koja pretpostavlja postojanje zavere. On ima polemičku funkciju, deluje kao izgovor za zanemarivanje, izjednačavanje, pa čak i potiskivanje političkih protesta svih vrsta… …

… Važnost proučavanja narativa teorija zavere je ta što oni predstavljaju mikrokosmos širih kulturnih  trendova u uzajamnom delovanju znanja i moći, kako unutar religijskih grupa, tako i između njih i šireg kulturnog okvira. Stef Opers (Stef Aupers) primećuje da su teorije zavere radikalno i uopšteno ispoljavanje nepoverenja koje je duboko usađeno u kulturnu logiku modernosti, David G. Robertson opisuje teorije zavere kao kontra-epistemologiju zasnovanu na širem skupu epistemoloških strategija od onog koji prihvataju društvene institucije.

Dosadašnje akademsko proučavanje teorija zavere sa naglaskom na devijantnosti, iracionalnosti i potencijalnoj nasilnosti, odražava ranija proučavanja novih religijskih pokreta; na sličan način, pravedna i objektivna studija će verovatno pokazati da je jedina novina sama vidljivost teorija zavere. Ako naučnici nisu spremni da uzimaju u obzir ništa osim elitnih narativa, onda se strukture moći ne preispituju, već se samo reprodukuju.“

//

Osporavanje epistemičkog autoriteta: Teorije zavere na granicama nauke

(Naslov rada i autori: Contesting epistemic authority: Conspiracy theories on the boundaries of science, Jaron Harambam i Stef Aupers)

Prepričala: Nikoleta Marković

“Prema rečima samih ispitanika oni ni na koji način ne poriču niti odbacuju relevantnost nauke, već naprotiv, smatraju da savremena nauka nije dovoljno naučna jer je izgubila otvorenost i skepticizam koji bi trebalo da daju habitus „pravih” naučnika. Ako se dogmatizmu nauke doda još i socijalizacija naučnika u ekspertsku kulturu, sa posebnim skupovima pretpostavki i verovanja, i ekskluzivističkim ponašanjem, tada ovo sve rezultira, tvrde ispitanici, u socijalnoj isključenosti i stigmatizaciji drugih, naizgled „devijantnih“ oblika znanja…”

//

Šta podstiče konspiracionistička uverenja – uloga informacionih podsticaja i predispozicija

(Naslov rada i imena autora: What Drives Conspiratorial Beliefs - The Role of Informational Cues and Predispositions; Joseph E. Uscinski, Casey Klofstad, and Matthew D. Atkinson)

Prepričao: Ivica Stošić

“… informacija koja nagoveštava zaveru može uticati na one koji primaju tu informaciju, ali efekti tog uticaja zavise od ličnih predispozicija. Dalje se navodi kako je pokazano da nije informacija ta koja ima glavni uticaj na verovanje u teoriju zavera, već individualne predispozicije…

… Dalje, odgovara se na pitanje uticaja pristrasnosti (pripadnosti političkoj opciji) na verovanje u teoriju zavere tvrdnjom da je jako veliki, onda kada teorija zavere govori u prilog toj političkoj opciji…”

//

Moji neprijatelji moraju biti prijatelji: Američka ekstremna desnica; teorija zavere; Islam i Bliski Istok

(Naslov rada i autor: My Enemies Must Be Friends: The American Extreme-Right, Conspiracy Theory, Islam, and the Middle East; Aaron Winter (Abertay))

Prepričala: Anja Radojković

“… Postojala je velika (opravdana) zabrinutost zbog stvaranja mogućih savezništva između ekstremističkih organizacija. Ti strahovi su postojali i ranije, ali su se uvećali nakon napada na Svetski trgovinski centar. Istorija je pokazala da postoji uska povezanost između modernog društva i ekstremističkih pokreta. Koliko god da je zajednica napredovala, ove organizacije će uvek postojati u manje ili više aktivnom obliku. Zato je neophodno poznavati uslove koji su doveli do njihovog stvaranja, ali i načine na koje funkcionišu.”

//

„Oni“ odgovaraju: komentari na članak „Društvene nauke paniče povodom teorija zavere: Oni sada žele da izleče sve!“ autora Bešama i dr.

(Naslov rada i autori: ‘They’ Respond: Comments on Basham et al.’s ‘Social Science’s Conspiracy-Theory Panic: Now They Want to Cure Everyone’; Dieguez, Sebastian, Gérald Bronner, Véronique Campion-Vincent, Sylvain Delouvée, Nicolas Gauvrit, Anthony Lantian & Pascal Wagner-Egger)

Prepričala: Lidija Kljakić

“… Klasična primedba protiv apriornog odbacivanja teorija zavere je činjenica da uzrok dobrog dela politički i društveno važnih događaja kroz istoriju, a i u sadašnjem vremenu, zaista jesu zavere. Zajedno sa tim argumentom obično ide i ideja da je „teorija zavere“ retoričko oružje usmereno protiv svakog ko zastupa neka nekonvencionalna verovanja ili razotkriva opasne istine. Prema „njima“, suština Bešamove (i dr.) kritike se može formulisati kao sledeća dvostruka hipoteza: Pošto su se zavere stvarno događale, a i dalje se događaju, teorije zavere su, ne samo osnovane, nego i nužne; jedini razlog zbog kog to nije svima očigledno je to što se termin „teorija zavere“ koristi kao retoričko oružje da se ocrne oni koji ih zastupaju i to upravo od strane onih koji tim teorijama treba da budu razotkriveni. Heuristička, kao i istinitosna vrednost ove hipoteze, pre svega zavise od toga kako je definisan pojam teorije zavere…”

////

„Prepriči“ su realizovani u okviru projekta NEZAVERENI U BG i L.A. – Dekonstrukcija teorija zavere i lažnih vesti, koji je kritički istraživao ove fenomene i zabrinjavajuće rastuće nepoverenje u bazična dostignuća i temelje nauke, kulture, medija i tehnologije. Aktivnosti projekta težile su unapređenju kulturnih i političkih interesovanja i znanja najšire publike, kao preduslova kritičkog posmatranja i razumevanja mehanizama takvih fenomena političkog i kulturnog života u različitim globalnim i lokalnim kontekstima.

Projekat je realizovan je u Kulturnom centru Rex / Fondu b92 tokom 2021. godine uz podršku Ambasade SAD u Beogradu a o rezultatima se možete informisati na YT kanalu, Fb stranici i sajtu KC Rex.