Piše: Ivan Velisavljević

...  Užarene debate o tzv. reality televiziji u Srbiji, izazvane protestnom akcijom desničarske studentske organizacije, uglavnom se bore s vječnom lažnom dilemom: jesu li mediji ogledalo ili uzor društva? I dok ispod te dileme neprestano tinja nelagoda jer je sve razvidnije da kapitalizam Srbiji nije isporučio liberalne i građanske društvene vrijednosti, a navodno je morao, rijetki se usude cijelu priču staviti u kontekst nedavno donesenog zakona o medijima i uvjeta medijske proizvodnje, odnosno kapitalizma.

Početkom septembra, studentska organizacija Sistem vrednosti, nastala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, organizovala je na Trgu republike protest protiv reality-show programa, uz klasičnu muziku i transparent “Hoćemo kulturu, a ne rijaliti”. Kako su rijaliti-programi u poslednje vreme veoma gledani i emitovali su se praktično na svim srpskim televizijama sa nacionalnom frekvencijom (čak je i javni servis bio predmetom rijaliti-skandala pre nekoliko godina), a kultura je već dugo svakodnevna jadikovka, što na temu propasti morala i obrazovanja, i, uopšte, nestanka smisla života, što na temu nedostatka novca, ovaj protest izazvao je brojne reakcije javnosti: od potpisivanja peticije za zabranu rijalitija, preko diskusija viđenih intelektualaca, do saopštenja državnih funkcionera.

Online peticija uspela je da bude čudo u medijima cela tri dana, pošto je sakupljeno preko 100.000 potpisa – iako su svi znali da je besmislena, jer Srbija nema zakon o peticijama već više od deset godina, građanske inicijative završavaju u administrativnom haosu, tako da važeći zakoni otežavaju i mnogo ozbiljnija izražavanja “narodne volje”. I sam pokretač online peticije ubrzo se vajkao da mu telefon neprekidno zvoni, da ga novinari progone, i da on ne namerava posvetiti zabrani rijalitija više od nekoliko minuta pred kompjuterom. Ni sa svih milion potpisa, dakako, ništa ne bismo dobili osim moralne panike i galame javnosti da “država nešto učini”: domet državne intervencije video se 16. septembra, kada je Regulatorno telo za elektronske medije (REM), verovatno zbog medijske halabuke, udelilo “mere opomene i upozorenja” televizijama Pink i Happy, zbog neprimerenih sadržaja, jer je ocenilo “da su psovke, vređanja, tuče i uopšte nepristojno ponašanje sadržaji koji mogu negativno da utiču na decu i da nisu smeli da se emituju u zaštićeno vreme pre 22:00, odnosno 23:00 časa”... (ceo tekst je dostupan na sajtu Bilten)