SEMINAR ZA SVAKOGA: Kriza politika prema migracijama i savremeni oblici fašizma

Izraz „Migrantska kriza", sasvim je uobičajen u medijima, iako je u njegovoj suštini duboko nepošten pokušaj da se složena kriza savremenih globalnih politika vulgarizuje i odgovornost za nju prebaci na one koje efekti te krize najviše i pogađaju. Takva i druge zamene teza u medijskoj i političkoj terminologiji (poput one o „ilegalnim" umesto ilegalizovanim migrantima) dovele su do naizgled čudnog fenomena u mnogim evropskim zemljama. Politike vladajućih elita prema migracijama, na različite načine inspirišu i podstiču krajnje desničarski opredeljene pojedince i grupacije na korišćenje retorike i propagande koja je po pravilu rasistička i diskriminatorska prema migrantskoj populaciji. U strahu od dejstva njihovih, po mnogim indikatorima sve šire prijemčivih teza i argumenata, političke elite, bilo oprezno ili bez ustezanja, tako nastaloj konfuziji i paranoji oportunistički prilagođavaju svoje nastupe i postupanja.

Da li se u današnjem svetu, rutinska vožnja automobilom „u normalnim" ili „razvijenim" zemljama" logički može i mora povezati sa istovremenim rutinskim ispaljivanjem granate u nekom od, energentima bogatih i zbog toga i nizom ratova obuhaćenih područja savremenog sveta? Ili, sa podjednako rutinskim i dugoročno fatalnim sečenjem šuma, proširivanjem područja i trajanja suša, presušivanjem izvora pitke vode u „nerazvijenim" zemljama, što sve po automatizmu dovodi do migracija? Da ne pominjemo i globalnu destrukciju socijalnih prava dostignututih zahvaljujući borbama radničkih pokreta u XX veku. Po svemu sudeći, nema, niti više može biti, uspešnog ograđivanja i utvrđivanja, bilo informativnog bilo ekonomskog, političkog ili kulturnog, u društva ili zajednice koje će se praviti da takva povezanost i takve interakcije ne postoje ili ih se ne tiču. Sve više i sve očiglednije, takve, po pravilu tragične uzročno-posledične veze i interakcije, pokazuju se kao istorijski oslonac toliko slavljenog i hvaljenog mira i blagostanja „razvijenog sveta".

Teško je poricati i političku složenost ovih interakcija, njihove kompleksne realne ili potencijalne efekte na život velikog broja ljudi, koji se uvećavaju nespremnošću i nesposobnošću globalno vladajuće neoliberalne ideologije da ih adekvatno razjasni i interpretira. To posledično uvećava nespremnost za upoznavanje i razumevanje takvih konkretnih tema i problema u širokim slojevima stanovništva, i samim tim, rasprostranjivanje egzistencijalnih i drugih strahovanja, koje, mnogima nerazumljivi odnosi i procesi u svetu globalnog kapitala, ionako neizbežno i sa razlogom izazivaju.

Svako javno pretresanje i analiza ovih pitanja zato je više nego dobrodošla. Kulturne specifičnosti i razlike, ekonomska situacija u zemljama tranzita ili imigracije, klasni odnosi unutar migrantske i domicilnih populacija, sve su to teme koje se ne trebaju ali i ne mogu izbegavati ukoliko se ne želi dozvoliti hegemonija antimigrantske, često fašisoidne ili otvoreno fašističke propagande. Na primer, upitati se moramo ne samo da li je, ko i zašto dužan da zbrinjava i prima reke izbeglica i migranata svih vrsta i porekla nego i koga, makar i samo na prvi pogled, u areni „slobodnog tržišta" moguće spasava a koga moguće ugrožava novopridošla migrantska radna snaga?

Na predstojećem seminaru ćemo pokušati da nalazimo odgovore na ova kompleksna pitanja i za njih vezanu manje ili više ekstremno-desnu propagandu, koja se, bez obzira na njenu često providnu iracionalnu i manipulativnu prirodu, jednostavno mora neprestano dovoditi u pitanje i raskrinkavati. Primeri koje u vidu pripreme zainteresovanih učesnika i učesnica, prenosimo i komentarišemo na fb stranici seminara, dovoljno rečito govore i o rasprostranjenosti i o normalizovanosti takve retorike i propagande, koja, nimalo slučajno, postepeno prevladava i u do juče umerenoj ili makar neutralnoj državnoj i medijskoj retorici.

Izlagačice i izlagači će nam približiti aktuelno stanje u vezi nekih od ovih problema i pitanja u Sloveniji, Mađarskoj i Srbiji. Nakon svakog izlaganja, bićemo u prilici da kao publika postavimo i čujemo brojna pitanja i zajedno sa izlagačicama i izlagačima na seminaru tražimo najadekvatnije odgovore na propagandne argumente i teze koje često dominiraju medijskom sferom. Na osnovu toga ćemo pokušati da definišemo i neke moguće zajedničke aktivističke stavove i odgovore na ofanzivu diskriminatorskog antimigrantskog diskursa kao i na visoko-političku demagogiju demonstriranu u politikama prema migracijama i migrantima...

Pitanja o kojima želite da se diskutuje možete postaviti na fb stranici seminara

https://www.facebook.com/events/1280696088649550/

ili putem mejla na govorni.programi.rex@gmail.com.

 Seminar je deo (Do)Govornih programa Kulturnog centra Rex koji se realizuju uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

---

Apstrakti izlaganja

Marta Stojić Mitrović

Tehnokratija između humanitarijanizma i bezbednosti: migracijska politika EU

U nekoliko proteklih godina evropska migracijska politika se naizgled dosta menjala: od operacije Mare Nostrum, započete krajem 2013. godine, koja je za cilj imala spasavanje života na moru, preko zaokreta ka čuvanju granica u operaciji Triton i „objavljivanju rata krijumčarima" krajem 2014. godine, preko renacionalizacije, pokušaja uvođenja sistema kvota, podizanja ograda i formiranja tzv. koridora u 2015, do dodeljivanja većih ovlašćenja i resursa Frontexu i pokušaja maksimaliziranja eksternalizacije migracijske kontrole u 2016. godini. U periodu od samo tri godine došlo je do promene kursa od zaštite života migranata do zaštite „našeg života" od migranata. Definicije krize i rizika su pretprele transformacije od humanitarne do sekuritarne. Međutim, ove promene predstavljaju pomeranje težišta a ne i stvarno odstupanje od politike EU, koja je suštinski dualna, sekuritarno-humanitarna: azilni sistem i „borba protiv ilegalne imigracije" predstavljaju samo dva načina kontrole migracijskih tokova. Humanitarni režim je tako inkorporiran u evropski granični režim, čija je svrha kontrola pristupa EU. Evropski granični režim, kao i cela EU, funkcionišu kao tehnokratija, racionalizovani ekspertski regulatorni sistem, koji se manifestuje kao funkcionalna adaptacija postojećih društvenih procesa u cilju formiranja i održavanja društva blagostanja, koje se percipira kao stalno potencijalno ugroženo.

Filip Šaćirović

Kome se priviđa rast desnice i zašto - slučaj Mađarske

Izlaganje ima za cilj da na slučaju Mađarske dokaže neosnovanost panične liberalne teze o navodnom „rastu desnice" u evropskim zemljama, kao i da objasni njeno istorijsko poreklo. Nakon samo četiri godine iskustva sa umerenom desnicom, 1994. godine Mađari na vlast dovode Mađarsku socijalističku partiju (MSZP), naslednicu bivše staljinističke partije. MSZP, međutim, nije bio u stanju da ispuni očekivanja biračkog tela o pronalaženju ravnoteže između „neobuzdanog kapitalizma" i „totalitarnog socijalizma". Nastavivši program uvođenja tržišnih reformi i daljeg osiromašenja mađarske radničke klase, i to u koaliciji sa tvrdokorno antikomunističkim mađarskim liberalima (SZDSZ), MSZP je izneverio nadanja svojih birača i na sledećim izborima ustupio mesto Omladinskom demokratskom savezu - Mađarskoj građanskoj stranci (Fidesz) Viktora Orbana.

Dalji parlamentarni izbori, sve do 2010. godine, pokazuju znatno nepoverenje mađarskih masa prema strankama desnice, što se ogleda u činjenici da je nominalno socijaldemokratski MSZP bio prva partija koja je, od uvođenja višestranačja, osvojila dva mandata za redom, uz natprosečnu izlaznost i rezultat koji je nadmašivao pobedničke rezultate njegovih desnih rivala. Fidesz doživljava politički proboj tek na krilima skandala 2010. godine, kada iz procurelih snimaka razgovora MSZP-ove vrhuške postaje jasno da je ova partija odustala od bilo kakve levičarske politike. Fidesz od tada profitira na resantimanmu širokih slojeva stanovništva zbog ovakve politike MSZP-a, ali uz postepeno gubljenje ubedljive većine i povećanu apstinenciju. Mnogo bržim tempom svoje biračko telo gube ekstremni nacionalisti Jobbik-a. Ova činjenica nam govori da je u Mađarskoj glas za desnicu bio pre svega glas iz protesta i očajanja i da je sada već nastupio period političkog trežnjenja.

Sve slabiji izborni rezultati i sve veće oslanjanje na represivni aparat i gušenje svake kritike od strane Orbana pokazuju režim u dubokoj krizi, koji održava isključivo slabost i politički bankrot opozicije. MSZP je bio vođen arogantnim stavom da mu pobedu na izborima može obezbediti to što nije „Fidesz", ma šta radio dok je na vlasti. Kada se to pokazalo kao netačno, čitav hor birokratskih levičara se podigao da osudi ne MSZP jer je postajao sve gore „manje zlo", već mađarski narod jer to nije ćutke trpeo. Takav pristup je do sada urodio samo otuđenjem širokih slojeva od ideja levice i njihovom političkom pasivizacijom ili zapadanjem u šovinistički resantiman. Borba protiv desnice se ne može voditi odguravanjem ljudi u njen tabor, već povratkom izvornim idejama radničkog pokreta i borbom za materijalne interese radničke klase, što je osnova ponovnog omasovljavanja levice. Da bi porazila desnicu, levica ne sme sebe predstavljati kao sistemsku odbranu od desnice, već kao antisistemsku alternativu.

Tjaša Pureber

Slovenija nije iznimka. Godina migracije je uvela pažljivo orkestrirano uvođenje vanrednog stanja od strane lokalnih egzekutora politike Europske unije. Zatvaranje granica žicom, kriminalizacija migracija, rast ovlašćenja vojske radi kontrole stanovništva i proizvođenje politike straha od Velikog Drugog, neizbježno su povezani sa sve više i više napada militanata neonacističkih grupa na autonomne socijalne centre, koji su otvoreni prema migrantima, sa jedne strane, i rastom popularnih masovnih pokreta protiv migranata sa druge.

Ali unatoč činjenici da su svi ovi aspekti pomaka prema desničarskoj politici u slovenskom društvu povezani, oni također djeluju samostalno jedni od drugih. Što, dakle, može biti odgovor na sve veću moć fašističke ideologije u vrijeme, kada su ljudi potpuno razočarani institucionaliziranom politikom? 

Tadej Kurepa

Ko u Srbiji vodi kampanju protiv migranata?

Analiziraćemo različite javne narative koji su usmereni protiv migranata, sa posebnim fokusom na „nezvanične" medijske forme poput kolumni i komentara čitalaca na Internet portalima domaćih medija. Kada, na primer, pogledamo anti-migrantske ispade Mirjane Bobić Mojsilović koji imaju veliki broj „lajkova" i desetine online komentara čitalaca dnevnog lista Blic koji se npr. rugaju izbeglicama koje nemaju adekvatnu odeću za hladno vreme, postavićemo sebi pitanje da li su svi koji komentarišu vesti nekakvi „botovi" ili je uređivačka politika većine domaćih Internet portala takva da odobrava samo govor mržnje ili su možda takvi oni čitaoci koji su ideološki motivisani da ostavljaju svoje komentare, ili su naprosto svi čitaoci takvi. O čemu se tu dakle zapravo radi? Ako se setimo da su beogradski dnevni listovi u periodu između 1987. i 1991. godine objavili više hiljada lažnih pisama čitalaca koja su za cilj imala raspirivanje međunacionalne mržnje, postaće nam sasvim jasno da ne možemo sa bilo kakvom sigurnošću reći ko stoji iza stotina komentara na internetu, kao ni da li su se događaji manjeg intenziteta o kojima mediji izveštavaju zaista i dogodili, kao što ne možemo znati da li se možda svakodnevno događaju incidenti kojima mediji „ne treba da se bave", pa se stoga time i ne bave. Zbog toga ćemo radije pokušati da skiciramo neke tendencije i trendove, te da razmotrimo dalji razvoj događaja i moguće pravce delovanja progresivnih društvenih snaga u ovim okolnostima. Za to vreme su srpske neonaciste u velikoj meri pregazili dinamični događaji pa im preostaje samo da se u svojim saoštenjima za javnost čude kako novinari i političari danas govore ono što su oni sami govorili pre pet godina, a niko se nije setio da im oda priznanje za to, nego ih mediji još proglašavaju i rasistima.