Subjekti i objekti debate u Beogradu tokom duge druge polovine XX veka (1950 - 2000 ---)

Pitanja i kontradikcije jugoslovenskog socijalističkog projekta koje su sa različitih idejno-političkih pozicija adresirana na mestima različitih lokacijskih i simboličkih kapaciteta i kvaliteta koja će se obići turom, kao da su ponovo postavljena na globa-lokalnoj sceni:

-        Šta je društveni razvoj? Šta je socijalistički a šta kapitalistički razvoj?

-        Šta je razvoj na kapitalističkoj periferiji?

-        Pod kojim uslovima je taj razvoj moguć?

-        Kako se ideološki tumače a kako politički regulišu mogućnosti i nemogućnosti razvoja?

Hegemoni neoliberalni svet dospeo je u politički i ekonomski ćorsokak, ne može da nastavi dalje a nije sposoban ni da se povuče. Ali ni pretendenti na deljenje ili preuzimanje hegemonije kao da nemaju mnogo ambicioznije ili inovativnije planove osim zauzimanja što bolje pozicije unutar status-quo režima, to jest što bezbednijeg "povratka na staro". Situacija podseća na jednu staru dijagnozu “stari svet neće da umre a novi ne može da se rodi”.

Da li su i kako debate koje su vođene u raznim kontekstualnim uslovima i okvirima u periodu uspona i pada pokušaja socijalističkog razvoja na kapitalističkoj periferiji, imale ili mogu imati značaj i za današnje eksplodirajuće globa-lokalne ekonomske i političke probleme i problematike? Da li i šta možemo iz tih debata naučiti danas, koja pitanja možemo a koja moramo postavljati?

Debate tokom pešačke ture vodiće Dragomir Olujić Oluja i specijalne gošće iznenađenja -- u međuvremenu su nam potvrdile učešće Milena Dragićević Šešić i Dragica Stanojlović -- a pomagaće i moderirati Nebojša Milikić. 

Dr Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita Univerziteta umetnosti u Beogradu. Rektorka Univerziteta umetnosti (2001 – 2004), osnivačica UNESKO katedre za Interkulturalizam, menadžment umetnosti i medijaciju na Balkanu (2004). Gošća-predavačica na univerzitetima širom sveta (kulturna politika, menadžment u kulturi, kultura sećanja, umetnost i aktivizam). Ekspertkinja Saveta Evrope, UNESCO-a, Evropske kulturne fondacije, EU programa (istraživanja: Baltičke zemlje; Balkan; Kambodža, Tajland, Vijetnam; arapske zemlje; Indija itd. Objavila 20 knjiga, 300 naučnih radova, prevođenih na 18 jezika. Dobitnica francuskog Ordena Komandira Akademske Palme 2003., Velike zlatne plakete Univerziteta umetnosti 2004. i 2019. ENCATC fellowship laureatkinja za životno delo u domenu kulturne politike i menadžmenta 2019.

Dragica Stanojlović je završila Medicinski fakultet u Beogradu, specijalizaciju iz neuropsihijatrije u Beogradu, magistrirala u Zagrebu sa temom: Karakteristike ličnosti mladih alkoholičara, doktorirala u Novom Sadu, objavila oko osamdeset radova iz oblasti  poremećaja ličnosti, radila u Neuropsihijatrijskoj bolnici u Vršcu i na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača, takođe u Vršcu. Predavala Psihopatologiju razvojnog doba, Zdravstvenu negu i Dečju fioziologiju sa elementima anatomije. Tokom rada na edukaciji objavila je tri stručne knjige iz oblasti koje je predavala. Ima devet objavljenih zbirki poezije i jednu knjigu društvenih ogleda.Od studentskih dana je društveno aktivna i angažovana. Bila je učesnik studentskih demonstracija 1968. godine, a zatim, od uvođenja višestranačja učesnik gotovo svih demonstracija, od 9. marta do završnih okupljanja Srbije protiv nasilja. Tokom angažovanja bila je odbornik u tri saziva lokalne skupštine, potpredsednik i predsednik Skupštine opštine Vršac. Bila je nekoliko godina član Građanskog saveza Srbije, preko dvadeset godina objavljivala tekstove u Republici, a danas to isto čini u Danas-u.