31. Oct 2022.

Branka Prpa: Ukrajina žrtva proksi rata SAD i Evrope

Istoričarka Branka Prpa je, gostujući u emisiji N1 Newsnight, izjavila da je rat u Ukrajini tek sada počeo i da najava delimične mobilizacije u Rusiji znači da će se "znatno proširiti". Naglašava i da je "proksi rat" koji vode Amerika i Evropa preko Ukrajinaca "nešto najbesramnije u evropskoj istoriji". A na pitanje gde je u svemu tom Srbija, kaže: "Srbija je u slepom sokačetu, čeka šta će se dogoditi u budućnosti".

N1

 

„Celokupna situacija ne može da se razume bez konteksta, kako se sve dešava. Ono što je primarno u celoj priči je da sad počinje pravi rat, bila je specijalna vojna operacija, a sad počinje pravi rat sa svim konsekvencama, uključujuči i nuklearne pretnje koje se razmenjuju sa obe strane“, rekla je Prpa. Prema njenim rečima, apsolutno je tragično to da je jedan narod gurnut u „klanicu“. „I da taj proksi rat koji vode Amerika i Evropa preko Ukrajinaca je nešto, čini mi se, najbesramnije u evropskoj istoriji. Ako hoćeš da ratuješ, izvoli pa ratuj, nemoj da ratuješ tako što ćeš slati druge u rat, i što će drugi biti topovsko meso“, naglasila je i dodala da su brojevi poginulih i gubitaka „zastrašujući“. Prpa je kazala i da će se, najavom delimične mobilizacije, vojne operacije Rusije „znatno proširiti“. „Zato i sad kažem – sad počinje pravi rat“, pojašnjava. Gošća N1 naglašava i da Rusija ne gubi rat, i da su takve objave – propaganda. „Putin ne gubi rat. Znate, propaganda može ići do neke granice, dok se ne kosi s zdravim razumom. Kako Rusija može da izgubi rat od Ukrajine, Ukrajina ima 40 miliona stanovnika, resursi ove dve zemlje su neuporedivi. Rusija je nuklearna sila, na kraju krajeva. I insistiranje na tome jeste guranje Ukrajine u propast. Ako insistirate da Ukrajina ima neke šanse, ne, nema šanse. To je neravnopravan rat, u broju, u naoružanju, u resusima. I kako tu sad Rusija može da izgubi rat“, upitala je. Takva propaganda, tvri Prpa, produžava rat. „I najstrašnije je da niko ne govori o miru“, kaže. Prpa misli i da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sve naredbe „dobija sa zapada“. „Zato svi govore o proksi ratu“, ponavlja. Prema njenim rečima, Putin se ponaša „kao i svi predstavnici velikih sila i imperija. „On se ponaša uobičajeno u toj šemi, ono što je neoubičajeno da jedna mala zemlja, sa 40 miliona stanovnika misli da može da vodi takav rat i da pritom gine uzaludno… Bio je Minski sporazum, moramo da vidimo šta je prethodilo svemu. Godine 2014. je bio Majdanski državni udar, jesu li bile demonstracije zbog toga, u Odesi i u Donbasu. Da li su u Odesi žive ljude spalili, koji su pobegli u pozorište. Jesu. Da li su tada krenule vojne trupe na Donbas… Rešenje problema se zvao Minski dogovor, verifikovan pred Savetom bezbednosti UN, garanti su bili Francuska i Nemačka. A onda u tih osam godina urađeno je sve da do njega ne dođe“, predočila je Prpa. Ukrajinci su, dodaje, u međuvremenu od njega odustali. „Čak je Porošenski bio optužen za veleizdaju. Francuska i Nemačka nisu uradile ništa da pritisnu Ukrajinu da ispoštuje taj Minski dogovor“, kazala je. Ko krši povelju UN? I došlo je do ovoga što gledamo danas. „Cela stvar je dovedena dovde… To je jedan građeni imperijalizam i neoimperijalizam, ratovi koji se vode više od dve decenije, NATO i Amerika prosto dolaze i napadaju zemlje, od Bliskog Istoka je napravljena crvena kaša, izašli su prošlog leta iz Avganistana, i sad je rat u Evropi. Koji je to poriv, način da ti vojnom silom neprestano krećeš na druge zemlje već više od dve decenije. I pritom dođeš u UN kao Bajden i kažeš kako Rusija krši Povelju UN. A u isto vreme Amerika krši tu povelju“, rekla je Prpa. A na pitanje gde je u svemu tom Srbija, kaže: „Srbija je u slepom sokačetu, čeka šta će se dogoditi u budućnosti“. Prpa smatra i da je moguće da Srbija bude neutralna po pitanju rata u Ukrajini. „Moguće je da bude neutralna, zašto nije moguće? Ja sam za neutralni stav. I Ukrajina bi izbegla sve ove probleme da je imala neutralan stav, ono što je dogovoreno na početku, njoj nije trebalo ovo, nije joj trebala konvencija iz Budimpešte u kojoj se govorilo o ulasku Ukrajine u NATO pakt. Šta će ona u NATO? Imala je savršenu situaciju u kojoj je živela i Jugoslavija, dobra za svima“, mišljenja je Prpa. Da ste sa svima dobro, da ste svugde i nigde niste, ta vrsta opredeljenja je užasno zahtevna, objašnjava Prpa. Komentarišući dešavanja u Evropi i jačanje desničarskih političkih stranaka, poput onih u Italiji, Švedskoj, Francuskoj, Prpa kaže da takva Evropa „izgleda užasno“. Pogledajte gostovanje u emisiji N1 Newsnight: „Rekla sam 9. maja da počinje da se fašizira. Bauk fašizma kruži Evropom, To su izrazito desničarske političke grupacije, makar u Italiji, sa velikim sentimentom prema italijanskom fašizmu. Evropa se kao politički prostor radikalizuje, sada su to ekstremni politički polovi koji teško mogu da nađu neki kompromis. Mislim da to nije dobro za Evropu“, zaključila je Prpa.

Sve vesti

AKTUELNO

Kulturni centar REX, Obilićev venac 2 10.10.2022. - 10.10.2022.

INTO THE CRACKS / KROZ PUKOTINE (LJUDSKIH PRAVA)

Ponedeljak, 10. oktobar od 18h ~~~ Nakon duže pauze u javnim programima, usled već treće selidbe u tri godine, Kulturni centar Rex poziva na događaj u novom prostoru na Obilićevom vencu 2 (bivša zgrada Tanjuga).
Kulturni centar REX 20.8.2022. - 20.8.2022.

U KOM SE TO FILMU, BILO I (PRE)OSTALO?

NA drugom razgovoru iz serije RE/GENERACIJA REKS diskutovaćemo teme vezane za filmsko (kao i video i “kućni-video”) stvaralaštvo a koje se vezuje za alternativne prakse, produkcije, scene iz poslednjih dve i po decenije postojanja i delovanja KC Rex. Učesnici razgovora su: Aleksandar Gubaš i Miloš Kukurić pioniri i veterani Low-fi projekta, Marija Rodić iz MikroFAFa i Nebojša Resanović iz Samita Nesvrstanih.
Kulturni centar REX 15.8.2022. - 15.8.2022.

ARHITEKTURE UTOPIJA / uvod u regeneracije (KC Rex) kulturnih politika i produkcija

Za prvu, pretpostavljeno inspirativnu diskusiju projekta, predložili smo susret radnog naziva "Arhitekture utopija". Okvirna tema je bila diskutovanje izazova i principa na koje su se pozivale ili oslanjale opšte utopijske ideje kao i preispitivanje utopističkih ili utopijskih specifičnosti u domenu koji nam je idejno svakodnevno pred očima (idealno i u mislima) i sa kojim smo neprekidno u telesnom, radnom, životnom, materijalnom kontaktu – arhitekturi.