24. Feb 2022.

Foča, popodne 24. decembra 1992. godine

Foča, popodne 24. decembra 1992. godine Visok, tamnokos muškarac mračnog pogleda, sa oznakom vojne policije VRS-a na desnom ramenu, brzim korakom prolazi glavnom gradskom ulicom. Sa njim dvije djevojke. Gole. Na gole grudi pritišću smotuljke odjeće. Vojnik lijevom rukom drži jednu od njih za kosu, u desnoj mu pogolem nož. Druga djevojka hoda ispred njih, iz razbijenog nosa i posjektine iznad desnog oka krv joj se sliva niz lice i kapa na asfalt. “Brže, majku vam jebem kurvanjsku,” urla Radomir Kovač zvani Klamfa. “Jebaću vam majku, ima da vas zakoljem i bacim u Drinu!”

Fočanski dani
“Udario me drškom noža u glavu, odmah mi je skočila velika čvoruga. Bila sam posve iscrpljena, prestravljena, noge me moje nisu mogle držati. Sva me snaga napustila”, ispričaće jedna od djevojaka 17 godina kasnije u svom svjedočenju pred sudijama Tribunala u Hagu. Imala je 22 godine kada su je srpski vojnici odveli iz kuće u jednom od bošnjačkih sela u okolini Foče zajedno sa stotinama drugih djevojaka i žena koje će završiti u nekom od nekoliko logora za silovanje.
“Doveo nas je na ušće Ćehotine u Drinu. Ja sam ga samo gledala, ali nisam mogla dalje. U sebi sam mislila “Mene nećeš živu zaklati”. Kako je Drina bila nadošla, mislila sam baciću se u rijeku ali neću mu dati da me kolje”, govorila je djevojka, danas svjedokinja pod pseudonimom FSW-75. U zadnji čas Kovač je odustao od svog nauma nakon što je pristigao njegov drug Jagoš Kostić i prenio mu da su neki Crnogorci ponudili po 500 maraka za cure. Isplativije ih je bilo prodati nego zaklati.
Kovač ponovo provodi djevojke, premlaćene, krvave i gole, kroz centar Foče. Prolaze kraj zgrade opštine. Gužva je, idu ljudi za svojim poslom. Neki prolaze bez riječi, neki gledaju, prilaze, pozdravljaju se sa Kovačem prisno, upiru u djevojke, smiju se njihovoj golotinji. Niko, ama baš niko ni prstom ne mrda da im pomogne.
Nikom od tih ljudi u centru Foče vjerovatno nije bilo ni u primisli da bi jadnim curama trebalo pomoći. Jer, u novoj realnosti Republike Srpske, Bošnjaci su bili dehumanizirani do te mjere da je opšti konsenzus bio da zaslužuju šta god da im se događa, bez obzira o kakvim strahotama se radilo. U toj novoj realnosti nije bilo mjesta empatiji za narod poistovjećen sa virusom, “inferiornim genetskim materijalom koji izjeda zdravo tkivo srpskog nacionalnog bića”.
Izgradnja te nove realnosti predstavljala je ključni preduslov za implementaciju strategije “razdvajanja naroda” koju su razvili Radovan Karadžić i vođstvo Srpske demokratske stranke u okviru plana za ostvarenje krajnjeg političkog cilja – stvaranje etnički homogene srpske države zapadno od Drine.
Sve vesti

AKTUELNO

ON-LINE 24.6.2026. - 24.6.2026.

GDE SU BILI ŠTA SU RADILI: Sami Kawurek, Beograd

Sami Kawurek, 21-godišnji student srpskog jezika iz Poljske, boravio je od avgusta 2024. do februara 2025. u Srbiji, na studentskoj razmeni na Univerzitetu u Beogradu. Takođe u okviru studentske razmene, period od februara 2025. do juna 2025. proveo je u Bosni i Hercegovini studirajući na Univerzitetu u Sarajevu. Posle toga završio je osnovne studije srbistike na Jagiellonskom Univerzitetu u Krakovu i nastavio da se školuje na istom smeru. Ovo je bio plan, koji je izbrisan krajem 2024. godine... GDZIE BYŁ, CO ROBIŁ Sami Kawurek: Belgrad Sami Kawurek, 21-letni student języka serbskiego z Polski, przebywał w Serbii od sierpnia 2024 do lutego 2025 roku w ramach wymiany studenckiej na Uniwersytecie w Belgradzie. Następnie, również za sprawą wyjazdu studenckiego, okres odlutego 2025 do czerwca 2025 spędził w Bośni i Hercegowinie, gdzie studiował na Uniwersytecie w Sarajewie. Po tym ukończył studia licencjackie z serbistyki na Uniwersytecie Jagiellońskim w Krakowie i kontynuował naukę na tym samym kierunku. Był to plan, który uległ zmianie pod koniec 2024 roku. ..
ON-LINE 14.4.2026. - 27.4.2026.

Grupa Gradi mir: Dopisno čitanje tri izdanja knjige Todora Kuljića „Fašizam“

... Predlažemo ponovna čitanja i dopisna diskutovanja seminalne studije “Fašizam” profesora Todora Kuljića, radi ponovnog i daljeg upoznavanja sa istorijom i teorijom fašizma kao neizbežnim oblikom antifašističke prakse. Kuljićev istraživačko-kompilatorski rad omogućava nam iščitavanje složenosti međuodnosa kapitalizma, imperijalizma i fašizma, pri čemu njegovo detaljno mapiranje složenog društveno-ekonomskog konteksta pojave, razvoja i demisije istorijskog fašizma, svakako predstavlja dragoceno iskustvo i uputstvo za analizu i razumevanje današnjih sličnih i srodnih pojava. Pokušaji prevazilaženja ovih temeljnih istorijskih i teorijskih uvida, poput teorija o „ur fašizmu“, „postfašizmu“, „protofašizmu“ itd. nisu doveli do opadanja njihovog kvaliteta i značaja.
Kulturni centar Rex, Obilićev venac 2 6.6.2025. - 9.6.2025.

Umetnička zadruga u izgradnji: Radionica #1, 6 - 9. jun, Beograd

Projekat Zajedničke vizije: Izgradnja održive i inkulzivne zadruge u vizelnim umetnostima u Evropi (Shared Visions: Building Sustainable and Inclusive Cooperative for Visual Artists in Europe) organizuje seriju mesečnih sastanaka tokom kojih ćemo zajednički oblikovati strukturu i prakse buduće zadruge.

Svi aktuelni događaji