Građevinski inženjer: Koje dokumente o nadstrešnici bi trebalo objaviti i šta bismo sve iz njih saznali

Autor: Milan Milićević, građevinski inženjer Moje mišljenje o „NALAZU I MIŠLJENJU VEŠTAKA“ od 20.11.2024 (čitaj NALAZ), a u svetlu mišljenja Slobodana Maldinija od 28.01.2025. Pre svega, Maldini je izrekao neistinu (što reče Ivan Radak „nije on to dobro pročitao“), pominjući stranu 26 NALAZA. Maldini je dobro „pročitao“ stranu 26, ali iz nekog razloga je preusmerio pažnju NALAZA na „drugi kolosek“, ali po mom mišljenju, TO što je rekao – nije slučajno rekao. Na tom krovu se zaista nešto dogodilo, i to nešto što je komisija NALAZA pronašla, a ipak se vešto izvukla iz pisanja izveštaja. Ni to nije slučajno. Pre svega, da svedem rekapitulaciju NALAZA: nadstrešnica je kolabirala zbog uticaja vode, odnosno korozije zatega i kotvi (i u trenutku forenzike morali su da odstrane vodu). Dobro. A na kom metru je koja zatega „pukla“ (i kakva je korozija na mestu „puknute“ žice), a gde se „iščupala“ cela kotva? Taj podatak se ne „čita“ u NALAZU. Takođe, ne želim da „pravdam“ izvođače iz 1964-te, nema svaka zatega 6 žica (prebrojte, slikano je više kotvi). Takođe, u NALAZU je konstatovano: „Armaturni čelik je takođe modeliran prema rezultatima testova koji su rađeni na izuzetim uzorcima. Problem donekle predstavlja to što je prema uzorcima, i kvalitet čelika manji od nazivnog i prečnik šipki manji od nazivnog, te se mora napraviti izbor koji od ovih parametara držati nazivnim kako bi se rezultati što jasnije mogli sagledati. U tom smislu, modelirane su šipke nazivnog prečnika (14 mm), a oba podbačaja (i u prečniku i u materijalu) su modelirana slabijim karakteristikama materijala čelika koji je korišćen u modelu“. Još više od toga: kvalitet ugrađenog betona nije obrađivan u NALAZU. Ipak, komisija NALAZA nije osporila kvalitet radova iz 1964, koji je postojano stajao 60 godina. Šta je činjenica?