Отмица у Штрпцима
Отмица у Штрпцима је назив за злочин од 27. фебруара 1993. године када су припадници српских паравојних јединица под командом Милана Лукића, отели групу путника из воза 671 на релацији Београд–Бар.[1] Отети путници, 18 Бошњака и један Хрват, су потом ликвидирани. Већина убијених су били држављани СР Југославије и били су углавном из Прибоја, Пријепоља, Београда и Подгорице. Међу њима је било и држављана Босне и Херцеговине. Посмртни остаци 16 путника још нису пронађени, док су посмртни остаци Ћорић Расима и Растодер Јусуфа пронађени у језеру Перућац. Некомплетни остаци трећег путника Зубчевић Халила су такође пронађени у језеру Перућац.[2] Међу изведенима из воза је наводно био и један црнац чија је судбина непозната.[3] Иако је неколико директних извршилаца осуђено, још увек се не знају имена оних који су наредили и организовали овај злочин.[4]

Отмица
Постоје сведочанства која указују да је ова отмица била унапред припремана и да су ЖТП, МУП Србије и Војска Југославије били упознати са тим да ће "припадници Српске војске општине Рудо извршити заустављање воза и одвођење путника".[5][6] Према изјавама свједока, након поласка воза из Београда, кондуктер је, у пратњи двојице полицајаца, прегледао карте, и уписивао свачије име на картама, наводно због шверца.[1] Пруга Београд-Бар једним кратким делом пролази кроз Босну и Херцеговину, близу места Штрпци, али воз ту иначе не стаје. Како се воз ближио БиХ, полиција и војска је започела легитимисање по ходницима, одвајајући муслимане, док су остале тјерали у купее.[1] Воз је након тога, мимо реда вожње, заустављен у Штрпцима и група цивила је изведена из воза.
Све је било као на филму. Воз је стао због црвеног сигнала на самом улазу у тунел. Отмичари су били уредно униформисани, осим једног који је имао браду и црну шубару са кокардом. Када су затражили личне карте, све је личило на рутински поступак и док нијесу почели да одводе људе изгледало је да неког конкретно траже. Било је коментара да траже њихове бјегунце, по некоме је било јасно да су циљ Муслимани. Из бифеа је у мајици кратких рукава, искочио на снијег један од путника вичући: 'Кољите балије'. Најјезивије је било то што, у ствари, није било никаквог отимања. Нико се није бунио, све се одвијало у злокобној тишини. Све то није трајало много дуже од пола сата. Зачудо, воз је наставио пут као да се ништа није десило.[1]
— Изјава једног од очевидаца
Свједочења путника указују да је између војника који су били у возу и оних који су воз зауставили у Штрпцима постојала сарадња.[7] Према сведочењу првог осуђеног за ову отмицу, Небојше Ранисављевића, муслимани из воза су изведени како би били размењени за групу заробљених српских цивила. Отети цивили су одвезени у село Прелово код Вишеграда, где су их у фискултурној сали основне школе постројили, приликом претресања одузели новац, накит и друге вредне ствари. После тога, отети путници из воза су везани, убачени у камион, потом одведени у правцу Вишеграда и највероватније ликвидирани у једном селу недалеко од Дрине.
Имена жртава
Жртве злочина у Штрпцима су:[8]
- Есад Капетановић (19),
- Илијаз Личина (43),
- Фехим Бакија (43),
- Шећо Софтић (48),
- Рифет Хусовић (26),
- Сенад Ђечевић (16),
- Исмет Бабачић (30),
- Халил Зубчевић (49),
- Адем Аломеровић (59),
- Мухедин Ханић (27),
- Сафет Прељевић (22),
- Џафер Топузовић (55),
- Расим Ћорић (40),
- Фикрет Мемовић (40),
- Фавзија Зековић (54),
- Нијазим Кајевић (30),
- Звездан Зуличић (23),
- Јусуф Растодер (45) и
- Тома Бузов, војни пензионер из Београда.
Ceo tekst je dostupan na:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0
Najnovije vesti
-
27. Feb 2025.
Отмица у Штрпцима
AKTUELNO
Saopštenje povodom poziva studenata fakulteta Univerziteta umetnosti u Beogradu
