27. Feb 2025.

Отмица у Штрпцима

Отмица у Штрпцима је назив за злочин од 27. фебруара 1993. године када су припадници српских паравојних јединица под командом Милана Лукића, отели групу путника из воза 671 на релацији Београд–Бар.[1] Отети путници, 18 Бошњака и један Хрват, су потом ликвидирани. Већина убијених су били држављани СР Југославије и били су углавном из Прибоја, Пријепоља, Београда и Подгорице. Међу њима је било и држављана Босне и Херцеговине. Посмртни остаци 16 путника још нису пронађени, док су посмртни остаци Ћорић Расима и Растодер Јусуфа пронађени у језеру Перућац. Некомплетни остаци трећег путника Зубчевић Халила су такође пронађени у језеру Перућац.[2] Међу изведенима из воза је наводно био и један црнац чија је судбина непозната.[3] Иако је неколико директних извршилаца осуђено, још увек се не знају имена оних који су наредили и организовали овај злочин.[4]

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0
Materijal sa jedne aktivističke akcije povodom zločina u Štrpcima

Отмица

Постоје сведочанства која указују да је ова отмица била унапред припремана и да су ЖТП, МУП Србије и Војска Југославије били упознати са тим да ће "припадници Српске војске општине Рудо извршити заустављање воза и одвођење путника".[5][6] Према изјавама свједока, након поласка воза из Београда, кондуктер је, у пратњи двојице полицајаца, прегледао карте, и уписивао свачије име на картама, наводно због шверца.[1] Пруга Београд-Бар једним кратким делом пролази кроз Босну и Херцеговину, близу места Штрпци, али воз ту иначе не стаје. Како се воз ближио БиХ, полиција и војска је започела легитимисање по ходницима, одвајајући муслимане, док су остале тјерали у купее.[1] Воз је након тога, мимо реда вожње, заустављен у Штрпцима и група цивила је изведена из воза.

Све је било као на филму. Воз је стао због црвеног сигнала на самом улазу у тунел. Отмичари су били уредно униформисани, осим једног који је имао браду и црну шубару са кокардом. Када су затражили личне карте, све је личило на рутински поступак и док нијесу почели да одводе људе изгледало је да неког конкретно траже. Било је коментара да траже њихове бјегунце, по некоме је било јасно да су циљ Муслимани. Из бифеа је у мајици кратких рукава, искочио на снијег један од путника вичући: 'Кољите балије'. Најјезивије је било то што, у ствари, није било никаквог отимања. Нико се није бунио, све се одвијало у злокобној тишини. Све то није трајало много дуже од пола сата. Зачудо, воз је наставио пут као да се ништа није десило.[1]

— Изјава једног од очевидаца

Свједочења путника указују да је између војника који су били у возу и оних који су воз зауставили у Штрпцима постојала сарадња.[7] Према сведочењу првог осуђеног за ову отмицу, Небојше Ранисављевића, муслимани из воза су изведени како би били размењени за групу заробљених српских цивила. Отети цивили су одвезени у село Прелово код Вишеграда, где су их у фискултурној сали основне школе постројили, приликом претресања одузели новац, накит и друге вредне ствари. После тога, отети путници из воза су везани, убачени у камион, потом одведени у правцу Вишеграда и највероватније ликвидирани у једном селу недалеко од Дрине.

Имена жртава

Жртве злочина у Штрпцима су:[8]

  1. Есад Капетановић (19),
  2. Илијаз Личина (43),
  3. Фехим Бакија (43),
  4. Шећо Софтић (48),
  5. Рифет Хусовић (26),
  6. Сенад Ђечевић (16),
  7. Исмет Бабачић (30),
  8. Халил Зубчевић (49),
  9. Адем Аломеровић (59),
  10. Мухедин Ханић (27),
  11. Сафет Прељевић (22),
  12. Џафер Топузовић (55),
  13. Расим Ћорић (40),
  14. Фикрет Мемовић (40),
  15. Фавзија Зековић (54),
  16. Нијазим Кајевић (30),
  17. Звездан Зуличић (23),
  18. Јусуф Растодер (45) и
  19. Тома Бузов, војни пензионер из Београда.

Ceo tekst je dostupan na: 

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D1%83_%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%BF%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0

Sve vesti

AKTUELNO

ON-LINE 24.6.2026. - 24.6.2026.

GDE SU BILI ŠTA SU RADILI: Sami Kawurek, Beograd

Sami Kawurek, 21-godišnji student srpskog jezika iz Poljske, boravio je od avgusta 2024. do februara 2025. u Srbiji, na studentskoj razmeni na Univerzitetu u Beogradu. Takođe u okviru studentske razmene, period od februara 2025. do juna 2025. proveo je u Bosni i Hercegovini studirajući na Univerzitetu u Sarajevu. Posle toga završio je osnovne studije srbistike na Jagiellonskom Univerzitetu u Krakovu i nastavio da se školuje na istom smeru. Ovo je bio plan, koji je izbrisan krajem 2024. godine... GDZIE BYŁ, CO ROBIŁ Sami Kawurek: Belgrad Sami Kawurek, 21-letni student języka serbskiego z Polski, przebywał w Serbii od sierpnia 2024 do lutego 2025 roku w ramach wymiany studenckiej na Uniwersytecie w Belgradzie. Następnie, również za sprawą wyjazdu studenckiego, okres odlutego 2025 do czerwca 2025 spędził w Bośni i Hercegowinie, gdzie studiował na Uniwersytecie w Sarajewie. Po tym ukończył studia licencjackie z serbistyki na Uniwersytecie Jagiellońskim w Krakowie i kontynuował naukę na tym samym kierunku. Był to plan, który uległ zmianie pod koniec 2024 roku. ..
ON-LINE 14.4.2026. - 27.4.2026.

Grupa Gradi mir: Dopisno čitanje tri izdanja knjige Todora Kuljića „Fašizam“

... Predlažemo ponovna čitanja i dopisna diskutovanja seminalne studije “Fašizam” profesora Todora Kuljića, radi ponovnog i daljeg upoznavanja sa istorijom i teorijom fašizma kao neizbežnim oblikom antifašističke prakse. Kuljićev istraživačko-kompilatorski rad omogućava nam iščitavanje složenosti međuodnosa kapitalizma, imperijalizma i fašizma, pri čemu njegovo detaljno mapiranje složenog društveno-ekonomskog konteksta pojave, razvoja i demisije istorijskog fašizma, svakako predstavlja dragoceno iskustvo i uputstvo za analizu i razumevanje današnjih sličnih i srodnih pojava. Pokušaji prevazilaženja ovih temeljnih istorijskih i teorijskih uvida, poput teorija o „ur fašizmu“, „postfašizmu“, „protofašizmu“ itd. nisu doveli do opadanja njihovog kvaliteta i značaja.
Kulturni centar Rex, Obilićev venac 2 6.6.2025. - 9.6.2025.

Umetnička zadruga u izgradnji: Radionica #1, 6 - 9. jun, Beograd

Projekat Zajedničke vizije: Izgradnja održive i inkulzivne zadruge u vizelnim umetnostima u Evropi (Shared Visions: Building Sustainable and Inclusive Cooperative for Visual Artists in Europe) organizuje seriju mesečnih sastanaka tokom kojih ćemo zajednički oblikovati strukturu i prakse buduće zadruge.

Svi aktuelni događaji