Piše: Milica Andrić Rakić

“Srbi se vraćaju na Kosovo” naslov je članka koji je juče prenela prištinska Gazeta Express, a koji je potpisao kosovski javni servis – RTK s naslovom “Za nekoliko nedelja se preko 1.500 Srba vraća na Kosovo”.

Prema podacima kosovskog Ministarstva za zajednice i povratak na čijem je čelu Dalibor Jevtić, broj izbeglih i raseljenih lica sa Kosova 1999. je 226.418. Većina proteranih danas živi u Srbiji (187.129), zatim Crnoj Gori (30.289) i Makedoniji (9.000). Broj interno raseljenih osoba je 25.000 dok je 20.000 osoba zainteresovano za povratak.

Na Kosovo se od 1999. vratilo oko 28 500 građana od kojih su oko 12 500 Srbi, potvrdio je za KoSSev portparol ovog ministarstva, Uroš Staletović.

Proces povrtka, posebno u povratničkim sredinama u Metohiji, često je praćen brojnim izveštajima o narušenoj bezbednosti povratnika i neadekvatnom odgovoru Kosovske policije.

O pravima nekih od njih trebalo je diskutovati u Briselu. Ako je verovati navodima direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, srpska delegacija je u Briselu tražila Zakon o povratnicima, predlog koji je odbijen od strane kosovske delegacije koja je zatražila “da se zadržimo samo na nekim deklerativnim izjavama”.

“Da ne pomenemo nijednom rečju njihovu imovinu koja treba da im se vrati, da ne pomenemo nijednom rečju njihova ekonomska i socijalna prava tzv. Pinjerove principe UN koji definišu koja su sve to prava izbeglih i raseljenih lica. Da ne definišemo zakon o povratku kojim bi se predvidela finansijska sredstva da se omogući tim ljudima da im se obnove kuće da im se stvore nova radna mesta. Nego, da jednostavno kažemo, evo mi smo rešili pitanja raseljenih tako što će dve strane da daju izjavu o tome da pozivaju, tobože, ljude da se vrate”, rekao je Đurić u jutarnjem program TV Happy prošlog petka.

Sa kosovske strane izjava o ovoj temi nema, pa poređenje zahteva i očekivanja nije moguće. Naprotiv, neraspoloženje prema ovoj temi primetno je i među većim opozicionim strankama na Kosovu.

Jedna od prvih reakcija na vest o temama o koma se pregovaralo u Briselu došla je od Envera Hodžaja, visokog zvaničnika PDK i nekadašnjeg kosovskog ministra spoljnih poslova i zamenika premijera.

Hodžaj je izneo ocenu da je Srbija „prevarila“ Hotija izborom tema, konkretno onom koja se odnosi na povratak jer je, kako on to vidi, „Kosovo svoje obaveze ispunilo“.

„Prvi put je tema raseljenih Srba, zatvorena pre 15 godina, vraćena na dijalog. Kosovo je ispunilo svoje obaveze u odnosu na raseljene Srbe“, rekao je.

Upravo je Hodžaj, tada zamenik kosovskog premijera još krajem juna prošle godine jedan od projekata izgradnje stambenih jedinica u naselju „Sunčana dolina“ u Zvečanu nazvao „kolonizacijom“.

Ovakve tvrdnje mogle su se čuti i pre toga, ali su dolazile od strane kosovske desno orijentisane opozicije, odnosno Samoopredeljenja (LVV), ali i Socijaldemokratske partije koja je sa suprotne strane političkog spektra. Hodžajeva izjava bila je prvi put da nosilac vlasti proces povratka proteranih nazove „kolonizacijom“.

Isti termin, a zbog dodele stanova za 58 porodica, mladih bračnih parova i socijalno ugroženih porodica, kako tvrde iz Kancelarije za KiM, ovog vikenda ponovo je upotrebio predstavnik i sada najveće opozicione stranke na Kosovu i takođe bivši šef diplomatije, Glauk Konjufca (LVV).

“Vučićeva vlada izgradila je 58 gusto poređanih stambenih jedinica u jednom naselju u strateški najvažnijem delu severnog dela, tamo gde ih nikada ranije nije bilo”, opisao je on ono što vidi kao „tipičnu kolonizaciju“.

Prethodno su i naselje “Sunčana dolina” u Zvečanu ali i projekti izgradnje stambenih zgrada u Severnoj Mitrovici izazvali slične reakcije.

Poslanica PDK, Valjdete Idrizi, takođe poslanica, izrazila je krajem jula zabrinutost zbog izgradnje stambenih objekata za “kolektivni smeštaj” na Severu uz ocenu da se na taj način „vrši tiho etničko čišćenje“.

Zabrinutost povodom izgradnje stambenih objekata na Severu izrazila je i predsednica kosovske skupštine, Vjosa Osmani, koja je najavila izveštaj Komisije koja je posetila „ovaj deo Kosova kako bi se znalo kako da se procesuira u Skupštini“.

O „povratku“ juče i prekjuče, pišu i mediji. RTK navodi da je „sa srpskim zastvama na balkonima 58 srpskih porodica prihvatilo ključeve stanova i vratilo se na sever Kosova“. U nastavku to opisuju kao „samo početka planova Srbije da vrati Srbe na sever Kosova“.

Predmet ovog članka je i do sada najosporavaniji projekat „Sunčane doline“. Projekat vlade Srbije, Opštine Zvečan i Eparhije raško-prizrenske u izgradnji je od 2016. i u kosovskoj javnosti je često predstavljan kao nelegalan.

Kako navodi novinar RTK, pozivajući se na izjavu stanovnika sa Severa albanske nacionalnosti, Arsima Paćarade (Arsim Paqarada), radovi u „Sunčanoj dolini“ bliže se kraju i povratničke porodice useliće se do kraja ove godine.

„Dan nakon predaje ključeva 58 stanova, srpskim stanovnicima u Leposaviću, nastavlja se sa radovima u oblasti poznatoj kao Sunčana dolina gde će se vratiti Srbi u severnom delu“, piše javni servis dodajući da „usled takve situacije život Albanaca na severu postaje neprihvatljiv“.

Na više poziva, SMS i elektronskih poruka predsedniku PO Zvečan, Ivanu Todosijeviću i zvaničnicima Kancelarije za KiM, KoSSev nije dobio odgovor.

„Albanci s druge strane pate, ne mogu da žive na svojoj zemlji bez dozvole Srba, objekti se grade bez ičega i uskoro će oni doći da žive tu“, prenosi RTK izjavu stanovnika Suvog Dola.

RTK dodaje da dok investicije srpske vlade ne staju, albanske kuće u Brđanima i posle 6 godina stoje netaknute.

„Brđani“ je jedno od četiri multietničkih naselja Severne Kosovske Mitrovice gde je povratak proteranih Albanaca na Sever najpre otpočeo još 1999.

Međutim ovaj proces se odvijao uz političke tenzije i proteste Srba, a 2008. prekršen je ugovor koji su 2000. predstavnici srpske zajednice sklopili sa UNMIK-om. Tim ugovorom definisana je „žuta linija“ koja razdvaja severni i južni deo grada i van koje nije bila dozvoljena gradnja objekata ni sa jedne, ni sa druge strane bez saglasnosti obeju zajednica.

Godine 2008. Albanci su u pratnji EULEX-a i KFOR-a započeli izgradnju 72 porodična objekta van te linije što je srpska strana opisivala kao pokušaj izmene etničke strukture tog naselja i „pokušaj naseljavanja stanovništva koje nije izvorno iz ovog naselja“ i to „bez saglasnosti meštana naselja“.

Proteste su pratili i incidenti – ranjavanje desetine Srba, ali i ubistvo meštanina Brđana – Save Mojsića u novembru 2011. Njegovo ubistvo nije bilo direktno povezano sa protestima, ali su ga očevici okarakterisali kao etnički motivisano.

RTK je zatražio odgovor od kosovske vlade o tome da li ovi projekti na Severu imaju dozvolu za izgradnju, ali odgovor nisu dobili. S druge strane, predstavnici lokalne vlasti opštine Severna Mitrovica za KoSSev tvrde da se sve gradi u skladu sa zakonom i sa potrebnim dozvolama.

Kosovski premijer, Avdulah Hoti, oglašavao se po ovom pitanju već ranije navodeći da neće dozvoliti sprovođenje projekata na Severu koje finansira Republika Srbija, a koji nisu u skladu sa kosovskim zakonima.

Dok je naselje „Sunčana dolina“ bilo najavljeno kao povratničko naselje kapaciteta od 225 do 300 stambenih jedinica za oko 1.200 stanovnika, ostale stambene jedinice dodeljene tokom godina na Severu uručene su porodicama koje žive na Kosovu ili su interno raseljeni iz drugih delova Kosova.

Izvor: kossev.info