Saopštenje Asocijacije Nezavisna Kulturna Scena Srbije povodom nekažnjenih upada u prostorije organizacije Krokodil
Sistemsko nereagovanje predstavlja i opasan korak ka vansistemskom nasilju kao alatu vladanja diktatorskih režima, korak odobravanja, prećutne tolerancije i potencijalno nevidljivih sprega sistema sa vansistemskim grupama, i njihovih međusobnih relacija. Iz ne tako davne istorije poznajemo primere direktnog organizovanja vansistemskih grupa od strane određenih instanci vlasti i institucija. Kako građani da se zaštite, ko ih štiti, gde su nadležni organi, lokalne, opštinske, pokrajinske, republičke institucije da reaguju? https://nezavisnakultura.net/2024/09/25/saopstenje-asocijacije-nezavisna-kulturna-scena-srbije-povodom-nekaznjenih-upada-u-prostorije-organizacije-krokodil
U prethodne dve godine Udruženje Krokodil bilo je preko trideset puta meta huligana i pripadnika ekstremnih desničarskih ideologija. U proteklih 10 dana prvi put su upad i krađu imovine Udruženja izveli strani državljani, i to, najpre ulaskom u KROKODILov Centar, gde su s terase KROKODILovog Centra skinuli zastavu Palestine, a nedelju dana kasnije, 20. septembra, u dobro organizovanoj akciji, nekolicina stranih državljanja koji su govorili ruski a nosili obeležja srpskih desničarskih organizacija, poput majice s likom Ratka Mladića i crne dukseve na kojima su bili simboli Srbije, ušla je u kancelarije Udruženja u kojima su zaposleni sedeli za svojim radnim mestima. Tom prilikom nepoznate osobe uklonile su zastavu Ukrajine s terase kancelarije ovog udruženja. Do konflikta nije došlo samo zahvaljujući pribranosti zaposlenih u Udruženju KROKODIL. Policija je uredno pozvana, ali nije napravljen Zapisnik, niti je iko od zaposlenih bio pozvan da da izjavu. Udruženje KROKODIL se s ovom praksom susretalo i ranije i policiji su uredno dostavljani snimci sa sigurnosnih kamera, na kojima se jasno vide lica vandala koji su uništavali zidove, kamere, pisali preteće poruke. Međutim, ni u jednom slučaju policija nije reagovala, niti su nadležne institucije na bilo koji način pokazale da je ovakvo ponašanje nedozvoljeno, kažnjivo ili van zakona i regulativa naše zemlje. Ovaj slučaj uostalom nije nimalo usamljen, naprotiv. Studenti u Novom Sadu koji se uporno bore za elementarnu regularnost i slobodu izbora na univerzitetu bivaju izloženi nasilju uz niz javnih incidenata i policija ne reaguje. Aktivisti koji se bore za očuvanje, zaštitu i obnovu ekosistema zarad elementarnog prava na život bivaju izloženi sve većem broju različitih oblika i manifestacija nekažnjenog nasilja. I tako dalje…
Ovakvo sistemsko ignorisanje nasilja, sistemsko nepružanje zaštite onima koji svojom glasom, hrabrošću i gestama staju uz ugrožene, napadnute, one koji stradaju, koji bezrezervno zastupaju pravo na život, na slobodu, na slobodan stav i izbor, predstavlja ozbiljne propuste institucija koje imaju svu odgovornost i obavezu da rade u javnom interesu svih nas kao građanki i građana i našeg ustavnog prava na dostojanstven život i slobodan izbor. I da se podsetimo samo prvog člana Ustava Republike Srbije:
Član 1
Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Sistemsko nereagovanje predstavlja i opasan korak ka vansistemskom nasilju kao alatu vladanja diktatorskih režima, korak odobravanja, prećutne tolerancije i potencijalno nevidljivih sprega sistema sa vansistemskim grupama, i njihovih međusobnih relacija. Iz ne tako davne istorije poznajemo primere direktnog organizovanja vansistemskih grupa od strane određenih instanci vlasti i institucija. Kako građani da se zaštite, ko ih štiti, gde su nadležni organi, lokalne, opštinske, pokrajinske, republičke institucije da reaguju?
Solidarnost sa ugroženima i napadnutima, borba protiv militarizma i antiratna politika u vremenu katastrofalnih ratnih dejstava i stradanja ogromnog broja ljudi, borba za ljudsko dostojanstvo, slobodu govora i mišljenja, za demokratsko pravo na slobodan izbor, borba za autonomiju institucija, borba za javni interes, borba za prirodu i zdravu životnu sredinu, borba za dostojanstvene uslove rada svih građanki i građana, elementarna hrabrost da se kaže ne nasilju, korupciji, uzurpaciji javnih institucija od strane određenih interesnih grupa, moraju biti uvek i u svakoj prilici prioritet zaštite naših javnih institucija. Naše institucije moraju da rade u interesu građanki i građana, da štite građanke i građane od nasilja bilo kakve vrste, da štite mir i dostojanstvo svih nas, da zajedno sa nama brane slobodu i život.
I nismo i nećemo zaboraviti da su institucije naše a ne bilo koje partije na vlasti, i nismo i nećemo zaboraviti da su institucije i svi ljudi unutar tih institucija obavezni da rade u interesu svih građana i građanki Republike Srbije i da svi zajedno treba da damo svoj doprinos za mir, slobodu, dostojanstven život i zdravu životnu okolinu.
I opet insistiramo da institucije rade svoj posao, da zaštite sve koji daju doprinos neprestanoj borbi za budućnost generacija koje dolaze. Tražimo sankcije aktovima nasilja, pozivamo sve naše sugrađanke i sugrađane, i sve one koji su profesionalno vezani za rad u javnim institucijama, i sve koje su i u tim institucijama izložene i izloženi različitim oblicima nasilja, pritisaka i ucena, da se udružimo u zajedničkoj borbi.
Za mir, za slobodu, za život!
Beograd, 25. 09. 2024.
Najnovije vesti
-
27. Dec 2024.
Dogodio se tektonski pomak u svesti mladih
-
21. Dec 2024.
The Roads to Damascus