Vidimo se u čitulji
Vidimo se u čitulji je dokumentarni film iz 1994. godine čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić; tehnički deo filma režirao je Janko Baljak. Baziran na knjizi Kriminal koji je izmenio Srbiju, Aleksandra Kneževića i Vojislava Tufegdžića, film govori o naglom porastu kriminala u Srbiji tokom građanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Film sadrži delove intervjua koji su vođeni sa kriminalcima i policijom 1990-ih godina, uz prikaz fotografija na kojima se vide vođe i članovi kriminalnih bandi.
Film priča o takozvanim „momcima sa vrelog asfalta“[3] — prestupnicima koji otvoreno pričaju o svom životu, predstavljajući sebe kao verziju modernog Robina Huda.[4] Film govori o mladim ljudima, koji se u ratom pogođenoj zemlji, povode za lakim sticanjem novca koji im može pružiti raskoš i zadovoljstvo, nasuprot siromaštva, neizvesnosti i straha. Sve to im nudi članstvo u nekoj od bandi. Grebenarević, jedan od najmlađih aktera, to ovako objašnjava:
„ | Obični smrtnici. To, pa to su normalni ljudi, koji, ovaj, žive jedan, kako da kažem, normalan život, razumeš. A mi ih nazivamo obični smrtnici, zato što, što, kažem da to što mi doživimo u jednom danu, oni ne dožive za ceo svoj život. Znači, nema šanse oni nikad da dožive ni toliko uzbuđenja ni razočarenja, ni lepote, ni ružnih stvari u celom svom životu, koliko mi doživimo u jednom danu. | ” |
Film gledaocima pruža direktan uvid u balkansko podzemlje, jer sami kriminalci pričaju o kriminalu u Srbiji, ocenjujući njegove pozitivne i negativne strane. Poslednje scene filma prikazuju sahrane trojice intervjuisanih koji su ubijeni tokom snimanja filma.
Preuzeto sa: wikipedija.org